Karta sveta za ovaj vek

U trenutku kada preuzima poziciju predsedavajućeg grupe G20, Francuska želi da definiše strateške smernice, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou i to za jedan Novi svet, novi kapitalizam, kako je nazvana i treća po redu konferencija održana početkom januara u Parizu. Učestvovali su dva premijera, sedam ministara i više evropskih visokih zvaničnika, trojica svetski poznatih profesora, moćni bankari, konsultanti i menadžeri – jednom rečju - Zapad u malom. Stoga je skup već nazvan „Davos pre Davosa“. Na konferenciji su definisani novi strateški izazovi, postavljene su smernice razvoja sveta i ponuđena konkretna rešenja. Učinili su to francuski premijer Fransoa Fijon, grčki mu kolega Jorgos Papandreu, francuska ministarka ekonomije Kristin Lagard, profesori sa Kolumbija univerziteta nobelovci DŽozef Stiglic i DŽefri Saks, italijanski ministar ekonomije Gvido Tremonti i drugi. Podnaslov konferencije Uređenje, solidarnost, rast, pružio je mogućnost da se domaćin, francuski ministar industrije, energetike i digitalne ekonomije Erik Beson, osvrne na smisao reči nada, reči koja nam je, kako reče, sada potrebnija nego ikada. „Posle krize dolazi rast – i tako mora biti“, čulo se u radnim grupama. Stoga su Fijon i Papandreu pojasnili probleme, a odmah zatim i ponudili rešenja. Premijer Fijon, odgovarajući na prvo tematsko pitanje konferencije: Koje su to ekonomske politike za svet koji dolazi?, naglasio je da, posmatrajući ritam stope rasta, globalna slika sveta izdvaja Kinu, Ameriku i Evropsku uniju koje će biti centralne tačke analize na narednom susretu G20 novembra ove godine u Kanu. Na toj konferenciji će se razmatrati održivi teritorijalni razvoj i ekonomski rast, socijalna dimenzija mondijalizacije, internet i digitalna ekonomija i njihov značaj za obrazovanje i kulturu, finansiranje infrastrukturnih projekata i različiti modeli vrednovanja ekonomskih rezultata, sa posebnim osvrtom na pitanje poštovanja prava intelektualne svojine. Aktuelna kriza je ukazala i na neorganizovanost tržišta evra u nekim slučajevima. Da bi se to prebrodilo francuski premijer će na nacionalnom nivou, ali i pred Evropskom unijom i na zasedanju grupe G20, ukazati na potrebu jačanja kohezije evrozone, harmonizaciju i približavanje najsnažnijih aktera svetske ekonomije, favorizovanje inovacija i pitanja konkurentnosti, kreiranje novih radnih mesta i afirmaciju evra u svetu. „Moramo biti lucidni vizionari i veoma odgovorni u narednom periodu”, rekao je Fijon. NJegov grčki kolega je ukazao na suštinu monetarno-fiskalnog aspekta krize i pitanje uspešne reforme međunarodnog monetarnog sistema i ulogu evro-valute u tome. “Ovo nije kriza evra, ovo je kriza poverenja u evro i to u samoj Evropskoj uniji“, rekao je Papandreu. On je pojasnio problematiku krize klasičnog budžeta, kao i to da je upravo aktuelna svetska kriza ukazala na fiskalni aspekt neravnoteže državnog budžeta u odnosu na gubitak konkurentnosti koji za posledicu ima smanjenje rasta nacionalnih ekonomija. Smatra da evro „odlično igra svoju ulogu“ i da bi kriza bila još veća da ga nije bilo. Vrlo je malo onih koji su se suštinski pozabavili pitanjem “do čega bi dovela kriza nacionalnih monetarnih sistema u državama EU da nije zajedničke monete evra”, rekao je Grk.  I koji su to novi svet i novi model kapitalizma ponudili pariski sagovornici? To je onaj u kome će se harmonizovati optimizam Istoka i pesimizam Zapada (Britanac DŽordž Ozborn) i to formalno, ciljno i organizovano na tri nivoa: kroz međunarodne institucije, samu Evropsku komisiju i nacionalne vlade. Poziv je upućen ponajviše francuskim kolegama koji bi tokom predsedavanja G20 trebalo da ukažu na to da je ta grupa sposobna i relevantna institucija koja nudi konkretna rešenja za globalnu krizu. U današnjem, novom svetu polja konkurentnosti se menjaju i sama EU mora realističnije da se angažuje po ovom pitanju, jer London, Pariz i Frankfurt više nisu mesta apsolutne moći svetske ekonomije. Tu su danas rame uz rame i Šangaj, Singapur i NJujork. Napretka neće biti bez značajnog ulaganja na nivou nacionalnih vlada EU u oblast obrazovanja, koje će stvarati jake menadžere i stručnjake sposobne da se uhvate ravnopravno i konkurentno u koštac sa izazovima novog svetskog tržišta robe i usluga.  Potreban nam je novi, globalan pristup rešavanju izazova po svim ekonomskim pitanjima (Gvido Tremonti). Današnje interakcije konkurentnosti postoje među kontinentima i svako one-by-one, pojedinačno rešavanje ili državno upravljanje krizama ili projektima samo pravi prepreke u traženju pravih rešenja.  Nema novog modela sveta koji bi pokazao održivost na duži period ako se ne uspostavi pravi balans između pitanja konkurentnosti i moralnosti finansijskih aktera (prof Žan-Pol Fituzi) i to prvenstveno uz poštovanje četiri osnovna principa: realnost novih normativa, vraćanje nade pojedinca u socijalno srce države, transcendentalnost budućnosti i izbegavanje simetrije makroekonomija sveta. To znači da se ne mogu sve zemlje adaptirati na isti način, već svaka mora pronaći svoj model i način kako to već njene okolnosti i sistem diktiraju.  Prvi koji je ukazao na činjenicu da nam realnost diktira i definisanje novih strategija i to ponajviše dve: odnosa EU – Kina i EU – Afrika, bio je potpredsednik Evropske komisije za industriju i preduzetništvo, Antonio Tijani. Rekao je da Evropska komisija svake godine povećava stopu ulaganja u istraživanje i razvoj inovativnosti i podizanje konkurentnosti, a osvrnuo se i na novu politiku članica EU koja se suprotstavlja trendu deindustrijalizacije Evrope: „Mi moramo braniti naše strateške interese i to na prvom mestu prostornu bezbednost, raspoloživost sirovinama u EU, ekologiju i konkurentnost evropskog tržišta.“   Profesor DŽefri Saks je iz prve krenuo u napad i to upravo rečima: „Mi nemamo globalnu krizu, ovo je globalno gledajući parcijalna kriza, jer globalni rast je dobar. Mi čak ni u samim Sjedinjenim Američkim Državama nemamo opštu već delimičnu krizu i to prvenstveno krizu srednje klase.“ I on je ukazao na čarobnu reč današnjice: realnost, ali ovoga puta sa tri drugačija aspekta: neophodnosti iste na polju analize globalizacije, tehnoloških promena i samih globalnih ustupaka. „Globalne institucije su slabe,  a Amerika više ne može voditi, istorijski gledajući, ulogu lidera – jednom rečju Amerika je gotova !“ Sadašnji svet je više nego ikada ranije multipolaran i iz ove krize izlazimo bez konkretnih rešenja jer i same “SAD kao da žive na drugoj planeti”, dok su prava rešenja u stvari vrlo jednostavna. No, na pariskom skupu Saks nije izneo ta „jednostavna“ rešenja. Sve u svemu, bez realnosti koja će nam svima u preduzetim aktivnostima pružiti neophodnu dozu optimizma za harmonizaciju zajedničkih rešenja globalnih izazova i pretnji, nema ni novog modela sveta ni novog kapitalizma, a na tom putu poruka je jedna (Tijani): Let’s Europe arise! (Da se uspravi Evropa !) Diskutantima su se obratili i studenti koji zauzimaju značajno mesto na ovoj sada već tradicionalnoj konferenciji. Ove godine tu su bili predstavnici Science Po Paris, The London School of Economics and Political sciences, Columbia University, The American university in Cairo i Centre d’analyse strategique Paris. Mape govore više od reči Podsećajući na prošlogodišnje zasedanje grupe G20 u Seulu, jedan britanski učesnik je ispričao sledeće: Dvojica ekonomista su, analizirajući monetarnu krizu  i ekonomsku neravnotežu na relaciji Istok – Zapad, držali pred sobom dve različite karte sveta. Britanac je u rukama imao mapu u kojoj je Evropa zauzimala centralni prostor, Amerika joj je bila Zapad, a Kina, zemlje ASEAN-a i Australija, Daleki istok. Kinez je pažljivo proučavajući tu mapu priznao da je “zanimljiva” i onda pokazao svoju, na kojoj je Kina bila u centru sveta, Rusija i centralna Azija su bile njen Zapad, a Daleki istok je pripao Americi. Pitanje ostaje koja je od ove dve, mapa 21. veka?