Prisiljavanje na slobodu

Sudeći po tužbi dvoje bivših poslanika - Ksenije Milivojević i Gorana Paunovića - protiv države Srbije, Evropski sud za ljudska prava mogao bi rešiti dugogodišnju dilemu stranaka u Srbiji. Ako presudi da je oduzimanje mandata nekadašnjim poslanicima G17 plus, maja 2006. godine, bilo protivno pravu na slobodne izbore, Sud bi od ovdašnjih institucija mogao zahtevati da se kroz Ustav i zakone poslanički mandat drugačije reguliše, u pravcu veće autonomije poslanika. U onom pravcu od koga su, uprkos upozorenjima stručne javnosti, bežale sve vladajuće stranke u Srbiji poslednjih deset godina. U vreme kada je Administrativni odbor Narodne skupštine, međutim, oduzeo mandat Milivojevićevoj i Paunoviću, još uvek nije bio usvojen važeći Ustav, kome se najviše zamera da je u članu 102. omogućio institut blanko ostavki, a time i ucenjivačku politiku stranaka. Stoga bi se i presuda mogla odnositi na prethodno, a ne na trenutno stanje, koje, zapravo, narušava demokratske procese u Srbiji. U spornom članu 102. Ustava stoji mogućnost (ne i obaveza poslanika) da po slobodnom izboru prepusti mandat stranci, a u izbornim zakonima se ova mogućnost ne pominje. Administrativni odbor je mahom odlučivao u korist stranaka bez zakonske obaveze da to čini, a potom pokazao nedoslednost i očiglednu želju za instrumentalizacijom izbornog prava. No, krug se zatvara tako što i u tom odboru sede poslanici koji su potpisali blanko ostavke. Prvo oduzimanje mandata nakon petooktobarskih promena, podsećamo, desilo se juna 2002. godine kada je Predsedništvo DOS-a odlučilo da iz rada Skupštine isključi 21 člana DSS-a. Novembra 2004. godine, DSS je oduzeo mandat Dragiši Đokoviću koji je pre toga prešao u klub DS-a, a godinu dana kasnije oduzeti su mandati članovima G17 plus Sovroniju Čonjagiću i Vesni Lalić. Administrativni odbor u poslednjem sazivu je, suprotno doskorašnjoj praksi, odlučio da ne oduzme mandate Draganu Šormazu na zahtev DSS-a, i nešto ranije, ni poslanicima okupljenim oko Tomislava Nikolića koji su napustivši radikale oformili skupštinsku grupu „Napred, Srbijo“. Danas naročito popularno, prizivanje novog i demokratskijeg izbornog sistema, godinama odbijaju da prihvate sve uticajne stranke u Srbiji, pa set zakona o izmeni izbornog procesa, koje je pre dve godine pripremilo Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu, skuplja prašinu na sednicama Vlade. Predloženim zakonima bi bila uskraćeno i pravo stranaka da sa izbornih lista biraju poslanike po volji, a ne po broju glasova. Evropska komisija je i u ovogodišnjem izveštaju sugerisala da se ovakvim izbornim sistemom i blanko ostavkama ne postiže odgovornost prema biračima. Da do promene ne dođe, koriste se razni izgovori, a poslednji je da se u ozbiljnim demokratijama ne praktikuje izmena izbornog sistema samo godinu dana pred izbore. Ako se Srbija u bilo čemu može porediti sa takvim sistemima, valja tome dodati da izborne demokratije ne praktikuju izmene, ne samo godinu dana pred izbore. Izborni sistem Velike Britanije menjan je pre 150, a SAD pre 200 godina.