„Sve ću pobiti!“

Eksplozija se dogodila u ponedeljak, tačno u 16 časova i 32 minuta po lokalnom vremenu u sali za dolaske najvećeg aerodroma u Rusiji, gde su stotine ljudi čekale rođake, prijatelje, poslovne partnere da izađu iz carinske zone. Svedoci su videli i čuli atentatora, koji je pre detonacije eksplozivne naprave, urliknuo: „Sve ću vas pobiti!“ On je aktivirao bombu sa najmanje sedam kilograma trotila, napunjenu ekserima i oštrim komadima metala, koja je izazvala masakr: ubijeno je 35 ljudi, više od 150 je ranjeno. Drugi pak svedoci, kao i policija, tvrde da su u napadu učestvovali jedan muškarac i jedna žena. Do eksplozije je došlo kada je žena otvorila svoju ručnu torbu, javila je agencija RIA Novosti. Način napada odgovara „uobičajenim“ metodama „atentatora iz Severnog Kavkaza“, kažu policijski izvori. Na poprištu zločina nađena je glava jednog od navodnih atentatora, starosti između 30 i 35 godina, sa „južnjačkim“ (arapskim) izgledom. Tako su vlasti i mediji u Moskvi za napad odmah okrivili čečenske separatiste i teroriste, koji uživaju podršku određenih krugova u inostranstvu, kako je javila državna ruska televizija na engleskom jeziku RT. Predsednik Dmitrij Medvedev je kritikovao nadležne aerodromske bezbednosne službe zbog ozbiljnih propusta, pogotovu što se saznalo da je obaveštajni sektor sedam dana pre napada primio naznake da bi jedan od moskovskih aerodroma mogao biti meta terorista. Na aerodromu vlada „potpuna anarhija“, rekao je predsednik u utorak na sednici upravnog odbora savezne službe bezbednosti (FSB). „Neverovatno je da je tolika količina eksploziva mogla biti uneta u terminal, to dokazuje da na aerodromu ima bezbednosnih manjkavosti i stoga će svi nadležni biti strogo kažnjeni jer su svojim propustima doveli do gubitka brojnih ljudskih života i stvaranja atmosfere straha među stanovništvom “, izjavio je Medvedev. Na svim aerodromima će biti uvedene znatno strože mere bezbednosti, da bi se postigla „totalna kontrola“ svih putnika i prtljaga, najavljuje predsednik. To će značiti duže redove i čekanje, ali to je „jedino rešenje“. Nekim zapadnim posmatračima se čini da bi ovaj napad, za koji su po svim prvim indikacijama odgovorni čečenski ekstremisti, mogli opet da iskoriste poslovični „čvrstorukaši“ u Moskvi, koji će tražiti energične mere protiv islamista, a to znači još više ovlašćenja za ionako moćne tajne službe i policijske snage. Premijer Vladimir Putin je odmah zapretio “osvetom zbog ovog besmislenog zločina”. Teroristi moraju biti kažnjeni, rekao je vidno uzbuđen. To bi se moglo smatrati najavom “udara” na centre i skrovišta legla terorističkih grupa, kako u Rusiji, tako i u južnim zemljama. Neće li time opet započeti spirala nasilja i represije, ne samo protiv fundamentalista i secesionista , nego i protiv tzv. “unutrašnjih” neprijatelja, zagovornika veće demokratizacije ruskog društva? Napad je ozbiljno narušio i ugled Medvedeva, koji je još koliko juče govorio da želi da Severni Kavkaz (odakle verovatno potiču atentatori) pretvori u atraktivnu turističku destinaciju za zimske sportove. Zbog krize posle zločina predsednik je odložio i svoj put na svetski privredni forum u švajvarskom Davosu. „Naš avion je kasnio i to nam je spasilo život“, izjavio je Aleksej Nefedov, po izlasku iz dimom ispunjene aerodromske zgrade. U vreme eksplozije se očekivalo sletanje 30 aviona, od toga polovina međunarodnih, pa je sala za dolaske bila prepuna. „Da smo sleteli po redu letenja, u trenutku eksplozije bio bih usred sale za dolaske i stradao bih. Video sam puno dima, vatrogasce i policajce, ali nije bilo panike, video sam i oštećenja u carinskom delu, ali ne i ranjene i mrtve, koji su već bili transportovani u bolnice“. Uve Halbah, ekspert ua Rusiju iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, kaže za NIN da će ovaj napad svakako „opteretiti ionako loše odnose“ između Rusa i naroda na Kavkazu. „Ankete pokazuju da sve više Rusa ne želi da ima išta zajedničko sa tim kriznim regionom.“ Nemirni Severni Kavkaz Bure baruta na jugu Rusije Samo prošle godine je po ruskim podacima u napadima i akcijama snaga bezbednosti protiv terorista na Kavkazu poginulo 800 ljudi: policajaca, civila i terorista. Čečenija: Moskva je posle 1994. u dva rata sprečila secesiju oblasti veličine 15.600 kvadratnih kilometara. Stoga su teroristi svoju borbu preneli van granica: napada na moskovsko pozorište Dubrovka, kao i zauzimanja škole u severnoosetskom Beslanu 2004, kada je u akciji oslobađanja stradalo 330 osoba. Čečenski predsednik, proruski orijentisan Ahmat Kadirov ubijen je 2004. u atentatu, a nasledio ga je sin Ramzan. Oktobra prošle godine teroristi su zauzeli parlament u Groznom. Tada je poginulo šest, a ranjeno 17 ljudi. Ingušetija: Inguši su živeli sa Čečenima u zajedničkoj državi, dok se nisu otcepili od Rusije. Od 1992. se vode borbe između Inguša i severnih Osetaca oko spornih teritorija u kojima je poginulo 700 ljudi. Islamistički separatisti u samoj Ingušetiji se bore za stvaranje „kavkaskog emirata“. Dagestan: Ovu republiku sa 1,8 miliona stanovnika na Kaspijskom moru sačinjava 40 naroda i ona važi za područje sa najviše raznovrsnih etničkih grupa na čitavom svetu. Rat između Čečena i Rusa često se prelivao i u Dagestan. Ova republika važi za najnemirniju u čitavom području. Glavni grad Rusije je u proteklih jedanaest godina 12 puta bio meta terorističkih napada, među kojima su: Septembra 1999. je izvršen najteži napad na civile. U dve eksplozije u razmaku od šest dana u prizemljima višespratnica poginulo je 225 stanara, a povređeno 700. Oktobra 2002. dogodila se najspektakularnija teroristička akcija do danas, kada je pedesetak napadača upalo u pozorište u Ulici Dubrovka i uzelo više od 900 talaca. Posle četvorodnevne opsade, ruske snage bezbednosti su upotrebile otrovni gas da savladaju teroriste. Stradali su svi teroristi ali i 130 nevinih talaca. Februara 2004. u samoubilačkom napadu u metrou poginulo je 41 lice, a više od 250 putnika je ranjeno. Mart 2010: u dve eksplozije u dve različite stanice metroa ubijeno 40, a povređeno 90 putnika. Napad je izvršila žena-samoubica iz Čečenske republike.