Po meri Merkelove

Četiri meseca nakon opštih izbora na svim nivoima u BiH, osim Republike Srpske, nije formirana nova vlast, nisu doneseni budžeti i celokupan život funkcioniše više po inerciji nego po kreaciji institucija. Na delu je sukob političkih elita što prilično uveseljava ovdašnje medije. Suštinski, reč je o sudaru gotovo nepomirljivih koncepcija o unutrašnjoj organizaciji BiH. Te podele nisu ideološke ili slične naravi, već isključivo nacionalne. Svi poznati stereotipi o levim i desnim pogledima na svet, programskim orijentacijama i nazivima partija ovde su pali – gotovo svi se drže nacionalne optike. Sve vreme posle rata u sličnim prilikama zapleti su rešavani najčešće u Vašingtonu, a ređe u Briselu. Ovdašnje političke elite gotovo su dresirane na takav razvoj situacije. I ovog puta one su se spremale na slikanje sa važnim ljudima u Vašingtonu, dok bi duge priče i ubeđivanja vodili sa nižerazrednim činovnicima. Ali, od toga izgleda nema ništa. U celu priču je nenadano uskočila Nemačka i već više od mesec dana svi ovdašnji viđeniji političari, pojedinačno i u manjim grupama, posećuju Berlin. Slikaju se sa kancelarkom Angelom Merkel, a dugo razgovaraju sa njenim savetnicima. Novonastala situacija je oživela razna nagađanja i pitanja u stilu: ’’Otkud takav zaokret, otkud Nemačka, šta su motivi?“. Ako se izuzmu razne teorije zavere, u celoj priči može se naći prilično jasna logika. Nemačka je već godinama, posle Hrvatske i Srbije, najveći spoljnotrgovinski partner BiH i samo su površni verovali da ta činjenica nije važna. A najnoviji bosanski zaplet je došao u vreme kad su SAD zabavljene mnogo dramatičnijim događajima u svetu, a Nemačka svoju snažnu ekonomsku poziciju želi da opredmeti i nekim spoljnopolitičkim uspesima. Bosna se baš zgodno namestila. Veruje se da ne bi trebalo u celoj analizi preskočiti ni ’’hrvatsko pitanje u BiH’’. Pre dve decenije Berlin je snažno držao leđa Hrvatskoj, a sad su na red došli bosanski Hrvati kojima, veruje se, u okviru entiteta Federacije BiH, preti sveopšta majorizacija. Berlin i Vašington navodno imaju različite poglede na rešenje te situacije. Amerikanci neće ni da čuju o novom ’’hrvatskom entitetu’’ i govore da nema ništa od promene dejtonske strukture. Time potvrđuju teoriju da su završnice rata u Hrvatskoj i BiH deo istog paketa, po kome su Hrvati u Hrvatskoj dobili sve, Srbi prošli kako su prošli, ali je zato u BiH to na neki način kompenzovano. Zbog takvog stava Amerikanaca nemački tim sada razmatra neke modele koji bi Hrvatima u BiH dali nešto nalik na entitet, ali formalno to ne bi bilo to. S tim se povezuje i nedavna poseta Ive Josipovića Berlinu. Dobro obavešteni su ubeđeni da novi angažman Nemačke označava i želju da se zaustavi sve vidljivi prodor Turske u Bosnu. Još kada je ministar spoljnih poslova te zemlje Ahmet Davatoglu u Sarajevu govorio o obnovi ’’uspešnih otomanskih stoleća na Balkanu’’ nisu se mrštili samo srpski i hrvatski politički prvaci, već i mnogi zapadni ambasadori. Spominje se da je snažnijem angažmanu Nemačke u BiH mnogo doprineo bivši međunarodni namesnik u BiH i novi direktor za istočnu Evropu i Rusiju u Evropskoj uniji, Miroslav Lajčak, koji osim dobrih ličnih veza sa okruženjem Merkelove ima i gotovo istovetan pogled na „pitanje BiH“. Za razliku od nekih ranijih vremena, ovaj put detalji razgovora u Berlinu nisu procureli u javnost. Prema izvorima NIN-a, Nemci neće ponuditi neko celovito rešenje odjednom. Berlin celu priču vidi kao proces koji bi u nekoliko koraka trebao da dovede do koliko-toliko održivog stanja u BiH. Prvi korak je formiranje vlasti na principu koalicije najjačih političkih partija iz svake etničke skupine. Dakle, matematička umesto programske i ideološke koalicije. Drugi korak su najminimalnije ustavne promene. One najvažnije stvari, unutrašnja organizacija BiH, zasad, neće biti na stolu. A Berlin će izgleda ostati adresa koja će dobrim delom zameniti Vašington i Brisel. Da li je reč o novim geopolitičkim preslagavanjima ili se radi samo o pukoj podeli posla među velikima i moćnima, to niko ne zna u BiH. A nagađanja i čudnih teorija, dabome, ima.