Kasete iz podzemlja

manuela graf Negde s kraja sedamdesetih, kada je jugoslovenskim prostorima vladao pop i rokenrol, a pank važio za tešku alternativu, začeo se sasvim nov pokret u muzici - elektronika. Bio je to pravi andergraund, alternativa alternative u to vreme, muzika sa druge planete, neshvaćena i neprihvaćena. Dobri poznavaoci zvuka su je posmatrali kao čistu „buku“, drugi tvrdili da je to „muzika koja ubija“, te do širih krugova slušalaca nikada nije stigla. Zasigurno bi i za buduće generacije ostala anonimna da Hometaping in Self-Management (Kućno snimanje u samoupravljanju, kako je prikladno prevedeno) nije objavljen početkom januara, kao prva retrospektivna LP kompilacija budućeg ciklusa „Ex-Yu Electronica“ Zavoda za umetničku produkciju i izdavaštvo „Supkulturni azil“ iz Maribora. Ovaj dokument, važan kako sa kulturološkog tako i sa arhivskog aspekta, predstavio je premijerno javnosti neke od najinteresantnijih stvaralaca nezavisne elektronske muzike u bivšoj Jugoslaviji. Vinilna ploča Hometaping in Self-Management prikazuje marginalne trendove osamdesetih, fenomen muzičkog eksperimentalizma takozvane „kasetne“ kulture. Na njoj je predstavljeno 14 numera nastalih od 1981. do 1984. godine, čiji su autori Mario Marzidovšek, „Electric Fish“, „Lokalna TV“, „Študentsko delavski rock teater v opoziciji“, HUM, „Klopotec“, Peter T. Dobrila i „Sfinkter“ iz Slovenije, zatim „Andrei Grammatik“, „Lx & Step Dancer“, Metropolis Trans“, „Pagan Gadget“, „Popošev i Rosenfeld“, „Monotonik“, „Keller“, „Kodagain“, „PP Nikt“ i NEP iz ostalih jugoslovenskih republika. Žanrovski, kompilacija obuhvata radove koji se kreću od elektro-panka, nojza do industrijala, objavljivane na nezavisnim kasetnim izdanjima. Priređivač kompilacije je Beograđanin Nenad Vujić, njen pokretač i izdavač Dušan Hedl iz Maribora, a projekat je realizovan uz pomoć Ministarstva kulture Slovenije. Kompilacija je značajna ne samo kao prvi dokument svoje vrste u SFRJ, već i u celoj Istočnoj Evropi, tvrde autori. Ona bi trebalo da revalorizuje fenomen muzičkog eksperimentalizma u Jugoslaviji osamdesetih, da započne kanonizaciju tog pravca u zvanične tokove istorije umetnosti. Među muzičkim sladokuscima već vlada ogromno interesovanje za ovo neobično izdanje, autorima stižu mejlovi iz Australije, Japana, Amerike... Hometaping kao jedinstven fenomen u istoriji eksperimentalne muzike, zaintrigirao je Nenada Vujića da se baci na ozbiljno istraživanje. Ovaj pravac je nastao krajem sedamdesetih godina prošlog veka u Britaniji i SAD, sažimanjem ogranaka dva velika vaninstitucionalna umetnička pokreta - mejl arta i panka. Zanimljivo je da se kod nas pojavio sa svega par godina zakašnjenja. „Specifičnost ovdašnjeg houmtejpinga bila je u ’pomerenim’ estetsko-ideološkim parametrima“, kaže Vujić. „Muzički izraz je varirao od republike do republike, u odnosu na to da li je matična scena houmtejpera bila mejl art, pank ili multimedijalna umetnost. Elektroničari u Srbiji su težili dadaističkom pristupu i industrijal muzici, u Hrvatskoj su naginjali tehnološkoj perfekciji, slovenački su bili negde između, a u Makedoniji su preferirali ritualnu muziku - industrijal ritual. U budžacima, improvizovanim studijima, po sobama, muzika je nastajala po principu „uradi sam”. Bili su to pravi muzički eksperimenti uz pomoć sintisajzera, semplera, ritam mašina, tradicionalnih tehnika avangarde - poput „cut up“, zvučnog kolaža, poigravanja trakama... Ponekad, ako ne bi imali finansijskih sredstava, muzičari su sami pravili i instrumente. Jedan primerak ručno izrađenog sintisajzera nastao je tako ukrštanjem dečjeg klavira i bojlera. Kao instrumenti mogli su da posluže i raznoliki predmeti iz okruženja, a ritam je uspostavljan lepljenjem traka dugih po dva, tri metra koje su puštali da se vrte u krug. Provokacije i anarhistički duh ispunjavali su tadašnju elektronsku muziku: „Cilj je bio isprovocirati sistem, i komunistički i kapitalistički, proizvesti što više buke uz melodiju nacionalne pesme, recimo. Skupa smo često provodili noći i noći debatirajući o svemu i svačemu: o toj sceni, filozofiji, umetnosti, sociologiji… To je bilo jedno vreme rasprave koja danas tako nedostaje“, priča iz sopstvenog iskustva Dušan Hedl, poznat kao vođa pank benda ”Centar za dehumanizaciju”, inače i sam jedan od autora elektronske industrijske muzike. Nažalost, utopistički elektronski projekati osamdesetih nisu doživeli ni valjanu distribuciju u andergraund krugovima, a kamoli zvanično izdanje. Ali je zato ostalo da svedoči o tom vremenu na tone kaseta napravljenih u kućnoj atmosferi, opremljenih omotima i svim podacima poput onih proisteklih iz pravog izdavaštva. Houmtejpere je pratio rđav glas. Samizdate kasete bile su u to vreme simbol muzičkih diletanata i naivaca. Mediji su ih ignorisali, a prodavnice muzike otvoreno bojkotovale kvalifikujući ih kao „kasetarsko podzemlje” zbog ilegalnog umnožavanja nosača zvuka. Retke kritike njihove muzike bile su očajne. Pojedini i danas sa prezirom gledaju na ovaj pravac. Sistem velikih izdavačkih kuća SFRJ naneo je veliku štetu pionirskim domaćim stvaraocima elektronske muzike ignorišući njihovo postojanje, tvrde sa druge strane autori kompilacije Hometaping in Self-Management, rešeni da to isprave: ”Niz sjajnih autora je nepravedno zaglavilo u istoriji popularne kulture, a oni su prethodnica moderne umetnosti”, tvrdi Hedl i dodaje: „Fascinantno je videti sada, nakon tri decenije, koliko je bila avangardna ta scena i koliko je bila jaka, raznovrsna i kreativna čak u odnosu na Evropu i svet. Tadašnju scenu odlikovala je neverovatna širina kreativnih muzičkih pravaca i stvaralačka decentralizacija jer se muzika stvarala po malim mestima širom ex-YU, a ne samo u Beogradu, LJubljani, Zagrebu. Budući da su homtejping umetnici bili mahom multimedijalni, snimali VHS filmove i pravili takozvane kolaže, Hedl kao sledeći korak projekta vidi multimedijalnu izložbu koja će obići svet: „Moj arhiv je živa istorija moderne umetnosti u Jugoslaviji i želim da prikažem to široj javnosti. Moderna generacija didžejeva mogla bi biti zainteresovana za ovaj pravac i napraviti iz toga mnogo hitova. Treba samo dodati moderne bitove, koji pre 30 godina nisu postojali jer nije bilo kompjutera“. Uticaji kasetne kulture osamdesetih su dalekosežni. Ona je iznedrila muziku bendova kao što su „Lajbah“, „SAT Stoicizmo“ i „Autopsia“, koji su krenuli od takozvanog industrijskog lupanja, a elektronska muzika današnjice i dalje crpi energiju iz nje. Eksperiment sa sakralnim formama Značajna imena rane elektronske scene kod nas - ”Lajbah” i ” Borghesia”, izostavljena su na kompilaciji Hometaping in Self-Management jer su svojim radom prevazišli granice žanra. ”Hteli smo da damo prostora artistima koji se nisu eksponirali, ali su reprezentativni za celu scenu. I „Autopsia“ je izostavljena, iako nije eksponirana u meri koliko gore pomenuti projekti, jer smo njih planirali za vol 2, koji će biti posvećen zasebnom fenomenu u okviru kasetnog eksperimentalizma osamdesetih - takozvanoj ritualnoj industrijskoj muzici i generalno eksperimentu sa sakralnim formama“, najavljuje Nenad Vujić.