Srbiji preti bankrot

Danas se u globalizovanom svetu ne postavlja pitanje da li su zajmovi potrebni. Javni zajam i savremena država su nedeljivi, sporno je samo može li se i kako utvrditi granica zaduženja. Da li je Srbija prezadužena ili ne je relativno pitanje. Zavisi od kriterijuma upoređivanja. Odnos ukupnog javnog duga prema društvenom proizvodu se najčešće koristi i Srbija sa 41,5 odsto duga naspram BDP-a spada među srednje zadužene države u Evropi. Ali realan život u Srbiji često nije u skladu sa teorijskim modelom. Krajem 2008. godine zbog povećanja penzija i ulaganja u Zastavu, u javnim finansijama se pojavila jedva vidljiva pukotina. Tadašnji ministar finansija Mirko Cvetković stidljivo je najavio da će se deo budžetskog deficita finansirati putem emisije trezorskih zapisa. Niko nije slutio tada da će taj način deficitarnog finansiranja postati dominantan u vladi čiji je premijer u međuvremenu Cvetković postao. Trezorski zapisi su kratkoročni vrednosni papiri koji se emituju sa ciljem pokrivanja kratkoročnih obaveza države usled nepoklapanja između priliva prihoda i dospeća obaveza. U poslednje dve godine kratkoročno zaduživanje trezora doslovno je eksplodiralo i značajno promenilo strukturu unutrašnjeg duga. Dok je 2008. za finansiranje budžetskog deficita država emitovala zapise u ukupnoj vrednosti od 10 milijardi dinara sa prosečnom diskontnom stopom od 5,2 odsto, u narednoj godini vrednost emisije trezorskih zapisa premašila je 230 milijardi. Samo iznos tromesečnih plasmana je vredeo blizu 150 milijardi dinara sa prosečnom kamatnom stopom od 13,4 odsto na godišnjem nivou. Usled toga se budžet Republike u 2009. ukupno zadužio na domaćem finansijskom tržištu za 205,6 milijardi, što naspram 9,2 milijardi u 2008. predstavlja povećanje od preko 2100 odsto. Ovaj trend je nastavljen i u 2010. godini i domaće zaduživanje je povećano za dodatnih 50 odsto. U budžetu za 2011. planira se emitovanje hartija od vrednosti za 382,5 milijardi i kreditno zaduživanje od 130,5 milijardi, što čini ukupno 534 milijarde dinara, odnosno preko 15 odsto BDP-a. Neodgovorna izvršna vlast nas je dovela u situaciju da je dalje zaduživanje na kratak rok neodrživo i prodaja Telekoma je iznuđena da bi se izbegao bankrot državne blagajne. Dakle, novcem od prodaje Telekoma se neće finansirati infrastrukturni objekti, pa čak ni predizborna obećanja, već će se gasiti požar i privremeno zakrpiti ogromna pukotina u javnim finansijama. Projektovani budžetski deficit za ovu godinu je 120,5 milijardi, ali na naplatu dospeva 413 milijardi dinara duga. Od toga, samo za pristigle ranije izdate trezorske zapise 334,7. Zato se i planira tekuće zaduživanje od 534 milijarde dinara. Zbog nemogućnosti države da prikupi potrebna sredstva klasičnim instrumentima, naplatom poreza, najveći deo novog zaduživanja odlazi na otplatu dospelih obaveza. Stari trezorski zapisi se finansiraju novom emisijom. Otpor javnom zaduživanju mnogo je manji nego kod oporezivanja, posebno ako se radi o povećanju poreskih stopa. Zajmovi koji služe za dugoročne investicije ekonomski se mogu opravdati, ali kratkoročno zaduživanje radi zadovoljenja dnevnopolitičkih apetita izvršne vlasti je zabrinjavajuće. Vlada problem rešava novim zaduživanjem po višim kamatnim stopama. Ali javni zajmovi su anticipirani porezi. Umesto da se suočimo sa istinskom reformom i smanjimo javnu potrošnju, kumulirani budžetski deficiti se finansiraju gotovo isključivo skupim kratkoročnim instrumentima. Ono što ne platite na mostu platićete kasnije skuplje. Srbija je prinuđena da proda deo imovine (Telekom) ili da poveća poreze, a najverovatnije oba. Da je javna potrošnja smanjena ili PDV povećan sigurno je da bismo se zadužili manje. O velikim problemima u vezi s otplatom duga svedoči i to što je država krajem prošle godine podigla devizni kredit kod domaćih banaka u iznosu od 250 miliona evra, sa prosečnom godišnjom kamatnom stopom iznad 6 odsto. Da podsetimo da su Grčka a potom Irska i Portugal praktično bankrotirale kada su na desetogodišnje državne obveznice bili prinuđeni da plaćaju kamatu od 7 odsto. Ove godine trezor je nastavio da emituje dinarske zapise ali sa stopom u rasponu od 13,9 do 15,1 odsto. Ministarstvo finansija trenutno pokušava da narasle kratkoročne dugove servisira uzimanjem novih dugoročnih zajmova. U tu svrhu služi i najnoviji kredit od 400 miliona dolara, čiji je garant Svetska banka. Za samo dve godine država je povećala svoj dug za 3,4 milijarde evra. Učešće javnog duga u BDP-u istom razdoblju se povećao sa 26,3 na 41,5 procenata. Pitanje održivosti je ujedno i granica bankrota državne blagajne. Posledice prekomernog zaduživanja će osetiti građani i privreda a rešenje će najverovatnije morati da ponudi neka buduća vlada a ne ova koja nas je „zadužila“.