Noć otvorenih ateljea

Za mladog Miodraga Stanišića, diplomiranog slikara restauratora koji je završio Fakultet likovnih umetnosti, „Noć otvorenih ateljea“ prvi je njegov učinak u ovakvoj akciji. Koliko je vama kao mladom slikaru pomogla ovakva manifestacija? Te noći, u ateljeu u Kolarčevoj 3, osetio sam živi kontakt između umetnika i onih koji očigledno vole umetnost ali nemaju mogućosti da joj budu bliski. Ta bliskost je za mene glavni kvalitet koji je ova akcija proizvela. Gledao sam posetioce kako šetaju po ateljeu, zagledaju, preturaju...to je bilo sjajno. Da le ste kao umetnik jedno očekivali a drugo vas sustiže? Nema umetnika koji se ne nada da će njegova ideja i njegovo delo naći put do publike. Iako svako od nas zna da umetničko delo nije nešto što je neophodno za život poput hrane i pića. Ipak, ja sam u ovaj atelje ušao pre nego sam diplomirao, jer sam hteo da se što pre naviknem na profesionalni život koji sam izabrao. A nas šestoro pokrivamo dosta zanata i dosta umetničkih formi, pa imamo i klijente. Koliko pristajete na vladajući trend u umetnosti, ili zahteve tržišta? Mislim da se u umetnosti, naročito likovnoj, ne pristaje na trend i isplative zahteve, koliko se to čini u drugim umetnostima. Lično, retko pristajem na ukus koji se trenutno diktira, jer nije lako terati samo svoju priču, ne obazirući se na publiku, na ono što ljudi vole da vide. Ko se više prilagodi, njemu je bolje.