Srbija na proveri

Ako ništa drugo, dobra vest je da posle posete glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Beogradu – nema loše vesti. A ona se s razlogom mogla očekivati, s obzirom na njegove ranije kritike u Evropskom parlamentu, prema kojima u potragu za haškim beguncima nije uključen dovoljan broj ljudi. Pored uobičajene teme o kojoj je razgovarao sa svim domaćinima (lociranje i hapšenje haških optuženika), Bramerc je sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom Rasimom LJajićem razgovarao i o trgovini ljudskim organima na Kosovu. Prema tvrdnji tužioca Vladimira Vukčevića, Bramerc je saradnju sa srpskim tužilaštvom za ratne zločine u utorak ocenio „izvanrednom“. Strpljivo je saslušao Vukčevićevo objašnjenje da za haškim beguncima svakodnevno traga 10.000 ljudi i Tadićevo uveravanje da je Beograd u potpunosti posvećen pronalaženju i hapšenju begunaca i da će Srbija nastaviti da čini sve kako bi završila saradnju sa Haškim tribunalom. Pozitivne ocene sastanka sa Bramercom koje su u utorak izneli njegovi beogradski sagovornici, međutim, ne otklanjaju u potpunosti opasnost da izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom koji će on u junu podneti Savetu bezbednosti UN, ipak bude nepovoljan. Prema upozorenjima analitičara, naime, lako bi se moglo desiti da u tom izveštaju bitno bude samo da li se Ratko Mladić i Goran Hadžić nalaze u Hagu ili ne. Time bi cela koncepcija domaćih zvaničnika, prema kojoj bi Srbija do kraja godine trebalo da dobije kandidaturu za članstvo u EU, mogla biti srušena, U međuvremenu, pojavila se još jedna tvrdnja o kojoj bi se mogla voditi zanimljiva rasprava: prema analizi portala „Euroaktiv“, neispunjenje pune saradnje sa Haškim tribunalom Srbiju je već koštalo više milijardi evra, a da je obavila taj zadatak, zemlja bi možda već i bila članica EU. Kako se u toj analizi navodi, da su Tribunalu izručena preostala dvojica optuženika, Srbija bi dobila znatna sredstva iz fondova EU i od stranih investicija, što bi joj pomoglo da ubrza reforme, restrukturira privredu i spremnije odgovori na svetsku ekonomsku krizu. A o mogućnosti da se preciznije sama sa sobom dogovori o odnosu prema ratnim zločinima da i ne govorimo. Nije, međutim, Bramerc jedini evropski izaslanik koji je ove nedelje proveravao kvalitet izrade domaćih zadataka datih Srbiji i njenim zvaničnicima. Prva u nizu delegacija eksperata Evropske komisije koje će do leta dolaziti u Srbiju da na licu mesta proveri kvalitet odgovora iz Upitnika EU, tokom cele sedmice utvrđivala je činjenice iz oblasti ljudskih prava, bezbednosti i pravosuđa. Objašnjavajući razloge njihovog dolaska, Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde kao najosetljiviju oblast naveo je – korupciju. S obzirom na to da u brojnim anketama upravo korupciju građani navode kao najtežu bolest koja je pogodila zemlju, možda bi se moglo pokazati i da ispunjavanje „haškog uslova“ i nije baš najteži na listi teških zadataka pred kojim se nalazi (uzdrmana) srpska vlast.