Zagonetka „Sortu”

Vladimir Stanković Komplikovana politička scena Španije, opterećena pre svega ekonomskom krizom i velikim padom popularnosti premijera Hose Luisa Sapatera zbog niza nepopularnih mera koje je morao da povuče, dobila je novu epizodu pojavom „Sortu”, nove baskijske političke partije koja pokušava da „sredi papire” kako bi učestvovala na lokalnim izborima 22. maja. Pojava nove stranke sama po sebi ne bi trebalo da predstavlja problem, ali u konkretnom slučaju reč je o političkoj grupaciji koja zauzima mesto 2003. godine zabranjene Batasune, partije radikalne baskijske levice koja se smatrala političkim krilom ETA. Istorija počinje odlukom Vrhovnog suda koji je 2003. godine zabranio Batasunu zato što je bila „politički instrument jedne terorističke organizacije”. Odluku je potvrdio i Ustavni sud a 2009. i Evropski sud za ljudska prava. Obrazloženje je u sva tri slučaja bilo isto: ne zabranjuju se ideje ili politički programi već „maskirana aktivnost unutar terorističke organizacije ETA”. Jedan od problema Batasune bio je što se nikada, makar formalno, nije distancirala od ETA, a o nekoj barem verbalnoj osudi njenih aktivnosti i da se ne govori. Sada „Sortu” („rođen” ili „nikao”, na baskijskom jeziku) izlazi sa potpuno novim pristupom i, delimično, novim ljudima iako među osnivačima nove stranke ima i bivših istaknutih članova Batasune. Po prvi put u istoriji članovi i simpatizeri baskijske radikalne levice javno su se i prilično jasno odrekli terorizma i bilo kakvih veza sa ETA. Čak četiri poduža parafa Statuta nove partije nedvosmisleno govore o tome, zapisano je takođe da će se od članova tražiti pismena izjava da se odriču terorizma kao metoda političke borbe, ali još uvek je krajnje neizvesno da li će to biti dovoljno za legalizaciju partije. Javnost je podeljena, isto kao i dve glavne političke partije. Dok vladajući socijalisti (PSOE) oprezno traže mišljenje “nadležnih institucija”, sumnjičavi zahtevaju „dela umesto reči” a otvoreni protivnici sa desnice drže se narodne da” vuk dlaku menja ali ne i ćud”. Posle predstavljanja Statuta u Bilbaou, predstavnici „Sortu” ili „Nove Batasune” kako je naziva štampa, predali su u Madridu zahtev za registraciju, ali susret sa novinarima u glavnom gradu ostavio je dosta dilema. Prvo je bilo predviđeno da niko od lidera nove baskijske partije ne odgovara na pitanja predstavnika medija ali je na kraju Injaki Zabalate, profesor novinarstva na Baskijskom univerzitetu, pristao da nešto kaže. Kada su novinari počeli da ga „rešetaju” pitanjima tipa: „Da li će partija tražiti raspuštanje ETA”, „Da li će se sastati sa porodicama žrtava terorizma”, „Da li odbacivanje nasilja uključuje i osudu zločina u prošlosti”, on se nije snašao. Ograničavao se na ponavljanje fraze o „odbacivanju svake vrsta nasilja, uključujući i ETA”. Tema se sada prebacuje na pravni teren. Nadležni sud u roku od 20 radnih dana treba da kaže da li je Statut nove stranke u skladu sa Zakonom o partijama iz 2002, posle čega će nezadovoljna strana, ako je bude, imati pravo žalbe. Opoziciona desničarska Narodna partija (Partido popular - PP) čini sve moguće da spreči pojavljivanje “Sortu” na lokalnim izborima 22. maja a mediji bliski desnici upozoravaju da će, ako se “Sortu” legalizuje, u ruke radikalnih nacionalista pasti 317.943.001 evra “državnih para” koliko iznosi budžet 55 opština u Baskiji i Navari u kojima bi nacionalisti mogli da pobede. Narodna partija preti da će raskinuti Antiteroristički pakt ako se “Sortu” legalizuje. Prvi potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Adolfo Perez Rubalkaba uverava “narodnjake” da će vlada tražiti mišljenje Vrhovnog suda a premijer Sapatero “veruje u nezavisnost suda” i pita šta bi “štampa desnice i sama Narodna partija rekle da je do ove inicijative došlo za vreme vlade Hose Marije Asnara”(bivšeg šefa “narodnjaka” i premijera od 1996. do 2004. godine) . Sapatero odmah odgovara tvrdnjom da bi se veličala “zasluga ove velike vlade”. Maite Pagazaurtundua, predsednica Udruženja žrtava terorizma, kaže da je reč o “napretku sa zamkom”. Desetak dana posle prezentacije “Sortu” u Bilbaou i dan kasnije u Madridu, slučaj je dobio novu epizodu preko (očito namerno) filtrirane policijske informacije koja nedvosmisleno ukazuje na povezanost nove političke formacije i ETA. Početak izveštaja glasi: “Politička partija `Sortu` je inicijativa povezana sa planom ETA i njenom idejom o daljem delovanju preko strukture Batasune i koja je realizovana pod direktnom kontrolom ETA”. Informacija na 80 strana upućena je državnom tužilaštvu i državnom pravnom zastupništvu, organima koji od Vrhovnog suda treba da traže zabranu nove baskijske partije. Policija i služba državne bezbednosti čvrsto stoje na stanovištu da je nova partija “u službi ETA”. Ista informacija nedvosmisleno tvrdi da je ETA dogovorila sa Batasunom novu strategiju koja bi joj omogućila povratak na političku scenu kako bi ostvarila svoje ciljeve preko legalnih institucija. Informacija ne sadrži konkretne dokaze za iznete tvrdnje. Elaborat i zaključci doneti su na osnovu analize delovanja ETA u prošlosti i raznih političkih formacija koje su zabranjivane. Neki jezički termini i formulacije poklapaju se sa rečnikom koji koristi ETA, na primer fraza “demokratski proces” koji ETA koristi za svoje političke ciljeve. Policija smatra da su ciljevi baskijske “radikalne levice” identični ciljevima ETA i da vode otvaranju procesa o otcepljenju Baskije,zajedno sa Navarom. “ETA će koristiti `Sortu` za ostvarenje tog cilja”, stoji u informaciji. Analizirani su i javni istupi u prošlosti zvaničnih promotera „Sortu“ od kojih petoro ima veze sa zabranjenom Eri Batasunom. Zaključak je da se radi o osobama povezanim sa Batasunom i istim ciljevima koje ima ETA. Ni to nije sve. Informacija sadrži tvrdnju da ispred nove organizacije nisu nepoznati promoteri sa relativno čistim biografijama već članovi i rukovodioci zabranjenih političkih formacija. “Gvardija sivil”, jedna od nekoliko španskih policija, tvrdi da bar tridesetak prisutnih na promociji nove partije ima prošlost povezanu sa nekom od zabranjenih partija. Sada je vruć krompir prebačen u ruke članova Ustavnog suda koji treba da mere između policijske informacije, koja jasno ukazuje da je reč o smišljenoj prevari, i verbalnog obećanja o distanciranju od ETA i odbacivanju terorizma. Lider opozicione Narodne partije Marijano Rahoj pozdravio je informaciju policije rekavši da je reč „o veoma dobroj vesti za demokrate” uz dodatak da je „najvažnije da se teroristi ne pojave na izborima”. Jedna od retkih stvari u kojima su poslednjih dana i meseci na istim talasnim dužinama PSOE i PP jeste konstantna razmena informacija na ovu temu. U slučaju da Vrhovni sud ospori legalizaciju “Sortu”, poslednju reč imaće Ustavni sud. Iako neki sumnjaju da je pojava “Sortu” posledica neke vrste sporazuma, naravno ne u pisanoj formi, vlade i ETA koja je nedavno objavila “trajnu obustavu terorističkih aktivnosti” ali nije najavila raspuštanje, iz redova vlade to se demantuje. Tako Ramon Haugregi, ministar u Predsedništvu vlade, inače Baskijac i bivši potpredsednik baskijske vlade, tvrdi da je pojava “Sortu” posledica sopstvenog uverenja a ne političkih procesa i pregovora kakvih je bilo 1998. i 2006. godine. Naredne nedelje doneće rasplet a ono što interesuje obične građane jeste trajni mir i nestanak terorizma. Cena toga je, kao i uvek, relativni pojam. Ctotinu organizacija podržava novu partiju Prošle subote u Bilbau su održane masovne demonstracije uz učešće „na desetine hiljada ljudi” (formulacija iz novina, niko se nije bavio tačnom procenom) koji su pod parolom na baskijskom „Bakerantz, legalizaziao” (prema miru, legalizacija) dali podršku legalizaciji nove partije baskijske radikalne levice - „Sortu”. Organizatori su saopštili da su dobili podršku više od 100 organizacija, što im daje za pravo da govore o „socijalnoj većini”. Oficijelno, izostala je PNV, Baskijska nacionalna partija, ali su primećena sedmorica članova baskijskog parlamenta iz redova PNV koji su prisustvovali „u lično ime”. Viđen je i bivši predsednik PNV Habijer Arzaljus, poznat po neuspelom planu o referendumu o nezavisnosti Baskije. Manifestacija je protekla bez incidenata. Iz izvora bliskih „Sortu” saznaje se da postoji rezervni plan za slučaj da partija ne bude legalizovana, ili da se nadležni sud ne oglasi na vreme, što je vrlo moguća varijanta. U tom slučaju „Sortu” će udružiti snage sa nekom od srodnih a legalnih partija poput Eusko Alkartasuna. Međutim, Alfredo Peres Rubalkaba, potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova, tvrdi da je „vlada spremna” i da ne izbore „neće ići niko ko ne treba da ide”. Utisak je da se na legalizaciju „Sortu” gleda bitno drugačije u Baskiji u kojoj vlada gotovo jedinstven stav da partiju treba legalizovati, nego u ostatku Španije gde preovladava skepticizam i otvoreno nepoverenje. Izborni kalendar predviđa prezentiranje kandidatura između 13. i 18. aprila a 25. kandidature postaju zvanične. Neki analitičari procenjuju da se Vrhovni sud neće do tada izjasniti čime će problem formalno biti rešen. Jedan analitičar je tačno primetio da je sa političke tačke gledišta razumljivo protivljenje legalizaciji „Sortu” ali da neće biti lako obrazložiti ga s pravne tačke gledišta.