Jeftina drama zabune

Nijedna vlast koja iole drži do sebe ne bi dozvolila da stalno i tako očigledno ostavlja utisak kako nijednu važnu odluku ili zakon ne može da donese bez pritiska iz Brisela. Pogotovo ako joj je sveopšta harmonizacija sa evropskim standardima - prioritet. Odnosno uslov za integraciju Srbije u evropsku zajednicu. I upravo te dve reči, prioritet i uslov, koje sugerišu saglasnost principa dobrovoljnosti i zahteva, kriju ključ za razumevanje ponašanja vlasti koja se kreće više u prostoru moranja nego htenja. S tim što pokušava da ostavi nedvosmislen utisak spremnosti da s lakoćom menja stare navike. To joj, međutim, ne polazi za rukom. Ne samo stručna nego i laička javnost već može da naređa brojne primere u kojima se reči i dela vlasti nepovratno razilaze. Šibicarenje je postalo manir vlasti, koji preti da opasno opara podršku birača koja im je, u godini mogućih izbora, i te kako potrebna. Poslednji primer: Krajem prošle godine, uprkos žestokom protivljenju ovdašnje javnosti, uvedene su dvojne akcize za naftne derivate. Ali kada je, ovih dana, Pjer Mirel, kopredsedavajući Komiteta za praćenje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, preneo ministru Božidaru Đeliću ocenu Evropske komisije da su izmene i dopune Zakona o akcizama kombinovane sa Pravilnikom o stavljanju u promet naftnih derivata povredile Prelazni sporazum,  srpske vlasti su brže-bolje poručile kako će, u najhitnijem roku, usvojiti preporuke Evrope o akcizama i kako će, naravno, zajedno sa Evropskom unijom raditi na rešavanju pitanja dvojnih akciza. Kao da ih je uveo neko drugi! Kao da ova vlast sa tim nema ama baš nikakve veze, nego je, eto, sirota prinuđena da popravlja tuđe greške. Još očigledniji primer je muka kojom se porađa prioritet nad prioritetima i uslov nad uslovima -  novi Zakon o finansiranju političkih stranaka. Tim zakonom trebalo bi samo da se uspostave jasna pravila i nezavisna kontrola nad tokovima novca kojim barataju političke stranke. A, upravo to ovde niko ne želi. I kad je radna verzija u decembru bila završena i kad su u nju uvrštene sve primedbe Evropske komisije, Venecijanske komisije i GREKO-a,  među strankama na vlasti došlo je do komešanja oko konačne verzije teksta. I sa procedurom usvajanja se, kao po običaju, stalo, i Zakon može da se gnezdi u Vladi.  Zato su iz Brisela zatražili radnu verziju zakona na dodatnu ekspertizu. U čemu je, u stvari, poenta ove već tragikomične drame zabune kojoj stalno prisustvujemo. Možda bi se ona mogla iskazati u jednostavnoj rečenici: kad već moraš da doneseš zakon, učini to što kasnije. Ali obavezno ostavi utisak da za to odlaganje nisi odgovoran. I već možemo čuti: politička prepucavanja u vladajućoj koaliciji i ekspertiza zakona mogu  usloviti da zakon ne  bude usvojen do kraja juna! Nažalost, rekoše Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta i Slobodan Homen, državni sekretar. A gde je jun, tu je i oktobar. Pa se novi zakon može usvojiti i primeniti baš onda kad je to i najpotrebnije. Posle izbora.