Jad i beda srpskog fudbala

Evropska fudbalska federacija objavila je na svojim internet-stranicama zahteve srpskim i hrvatskim vlastima za rešavanje navijačkog huliganizma, dan pošto ih je predsednik UEFA Mišel Platini uručio predsedniku Srbije Borisu Tadiću i njegovom hrvatskom kolegi Ivi Josipoviću. Posete su bile odvojene, ali su zahtevi isti: UEFA očekuje hitno sudsko procesuiranje i strogo kažnjavanje izgrednika, stvaranje odgovarajuće baze podataka o huliganima koji sebe nazivaju ”navijačima” i međunarodnu saradnju policijskih snaga i razmenu informacija. ”Navijačko nasilje na fudbalskim utakmicama je naša glavna briga i taj problem zahteva hitnu reakciju. Na sastancima sa predsednicima Srbije i Hrvatske video sam da i oni dele našu zabrinutost i da su spremni sudelovati u pronalaženju rešenja. Složili smo se da je potrebno doneti jasne mere, te da je za to neophodna predanost državnih organa na svim nivoima. No, moram naglasiti da postoji ozbiljna pretnja da nacionalnim reprezentacijama i klubovima iz Srbije i Hrvatske bude zabranjen nastup u zvaničnim takmičenjima UEFA, ako u roku od godine dana ne bude jasnih znakova da se preduzimaju mere za sprečavanje navijačkog nasilja”, izjavio je Platini. U ta dva dana bilo je veoma malo komentara, koji bi bacali nešto drukčije svetlo na ”balkansku turneju” prvog čoveka fudbalske Evrope. Čulo se tu i tamo da je sada, pošto je praktično obezbedio i drugi predsednički mandat, Platini rešio da se ozbiljnije pozabavi ”istočnim pitanjem” (poznato je da je prvi put prevagu ostvario upravo glasovima iz saveza novoformiranih država po raspadu SSSR, SFRJ, pa i ČSSR), koje je nagradio ozbiljnim donacijama za razne projekte, novim sistemom kvalifikacija za Ligu šampiona i domaćinstvom Evropskog šampionata iduće godine za Poljsku i Ukrajinu. U tom smislu su huligani viđeni samo kao izgovor za ozbiljnije razgovore, prvenstveno o nameštanju utakmica i u Srbiji i u Hrvatskoj, nekontrolisanom izvozu sve mlađih igrača i iz Srbije i iz Hrvatske, dok je sa čelnicima ovdašnjeg saveza vođena i ne baš diplomatska rasprava o trošenju para koje je UEFA dala za Kuću fudbala u Staroj Pazovi. Već treći dan čitavu priču je po starom dobrom običaju, bar kad je o Srbiji reč, prekrio sneg, zbog koga je odložen početak prolećnog dela ovdašnjeg šampionata. Istovremeno su se u Hrvatskoj upravo te navijačke skupine naznačene kao ”remetilački faktor” tzv. ”fejsbuk revolucije”, čime se još jednom pokazalo da im sami stadioni i nogometna zbivanja više nisu dovoljan prostor za manifestovanje životnih i političkih stavova. Zato je indikativno saopštenje Udruženja navijača NK Dinamo, koje je, odbacujući optužbe da iza nereda u centru Zagreba stoji najpoznatija grupa navijača tog kluba ”Bed blu boys”, istaklo da ”razloge nemira i sukoba treba tražiti u političkom establišmentu, koji je osiromašio građane i mladima umesto bolje budućnosti ponudio korupciju, mito i laži”. ”Koliko god se policija trudila da krivce pronađe u jednoj supkulturi mladih ljudi, to nije istina”, navodi se u saopštenju koje su u subotu uveče preneli hrvatski mediji. To stavljanje ”jedne supkulture mladih ljudi” u istu ravan sa nosiocima vlasti, uz neprestano koketiranje sa opozicijom, nije samo hrvatski specijalitet. To je najbolje opisao neimenovani ”profesionalni navijač iz Beograda”, čiju ispovest je pre nešto više od godinu dana jedan tiražni dnevni list preneo na pune dve strane: “Ta ista murija i ta ista javnost zaboravlja da smo ove mi doveli na vlast. Kad smo im valjali, svi su nas pazili, sad se digla hajka. I zaboravljaju da bi stadioni bili potpuno prazni da nije nas. Ko će drugi da gleda ovaj jad od fudbala? I šta sve navijači rade za našu zemlju, za naš narod. Baci pogled na većinu tribina - samo ćirilica, srpstvo, patriotizam. Ali i o tome se nigde ne piše, jer je mnogo lakše kad su ti navijači neprijatelj broj jedan”. To potpuno pomereno shvatanje sopstvenog mesta i značaja u društvu i odsustva spremnosti da se prihvati sopstvena krivica što su stadioni prazni i što se na njima igra ovaj “jad od fudbala”, uz višegodišnje pomeranje aktivnosti ka sivoj zoni, pa i klasičnom kriminalu, osnovni je razlog zbog koga je Platini smatrao za potrebno da i u Beogradu i u Zagrebu naglasi da ”nasilje pojedinih navijačkih grupa prevazilazi ingerencije fudbalskih organizacija, te da je potrebna intervencija država i međunarodna saradnja policijskih snaga”. Srbija, bar kada je reč o ovim zahtevima, na papiru ima sve, od solidnog Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim događajima napravljenog po ugledu na engleske propise do vladinog Saveta za sprečavanje nedoličnog ponašanja u sportu, koji je dao jasne preporuke svim nadležnim organima o merama za suzbijanje nasilja. Međutim, za razliku od Engleske, gde se zakon nekoliko godina rigorozno primenjivao, a huligani bukvalno odstranjeni sa tribina, u Srbiji na stadione i dalje dolaze vođe navijača protiv kojih postoji pregršt krivičnih prijava, da bi se svima, i državi i fudbalskoj organizaciji, kao bumerang vratila Đenova i divljanje ”srpskih navijača” pre i na početku prekinute utakmice reprezentacija Italije i Srbije. UEFA ima plan za borbu protiv navijačkog nasilja, koji predviđa efikasni sistem zabrane poseta utakmicama za one koji izazivaju nerede, te zabrane putovanja na gostujuće utakmice. Takođe, očekuje se hitno sudsko procesuiranje onih koji izazivaju nerede i njihovo strogo kažnjavanje ako budu proglašeni krivima. U tom smislu državi Srbiji je zamereno što nije preduzela makar simbolične sankcije prema grupi ”navijača” proteranih iz Đenove pre mesec dana, nego su dočekani na aerodromu gotovo kao heroji, kao i to što se već više od dve godine čeka na odluku Ustavnog suda o zabrani 14 navijačkih grupa. Najekstremnije navijačke grupe koje se kriju iza ljubavi prema Partizanu su „Alcatraz“, “Ludaci Padinska Skela”, “Anti-Romi”, “South family” “Headhunters”... Na suprotnoj strani su “Ultra boys”, “Belgrade boys”, “Ultras”, a tu je i najpoznatija skupina navijača Rada “United force 1987”. Državni organi, međutim, odbijaju prigovore da do sada nisu sistemski pristupili ovom problemu, pa ističu podatke da je u obračunu sa huliganima i njihovim vođama u Srbiji podneto 1.299 krivičnih prijava za krivična dela nasilja na sportskim priredbama po Krivičnom zakonu, da je 487 lica optuženo po skraćenom postupku u kojem je zaprećena kazna do pet godina zatvora, da je podneto 412 zahteva za provođenje istrage, a 113 lica optuženo posle istrage, da su podnete 702 prijave za krivična dela po Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim manifestacijama, uz više od 400 optužnih predloga... Ističe se i to da je Viši sud u Beogradu ”navijačima Partizana”, okrivljenima za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona izrekao ukupno 240 godina zatvora. Dakle, i po postojećim zakonima država (samo kad hoće) i društvo (samo da postoji) mogu da se odbrane od huligana, koji su ozbiljno zapretili da postanu važniji od samih sportskih organizacija i od reprezentacija, klubova i asova čiji su tobože “navijači”. To je na neki način potvrdio i ministar policije Ivica Dačić, izjavivši da će policija nastaviti da hapsi huligane, ali to nije dovoljno da bi se nasilje u društvu suzbilo. ”Da li sve strukture države žele da se najozbiljnije bore protiv nasilja. Svi se sete da treba nešto uraditi tek kad dođe do nekog incidenta”, istakao je Dačić. Među merama za borbu protiv huliganizma UEFA navodi poboljšanje stadionske infrastrukture, koordinirano delovanje policije i redara i njihovo obučavanje za borbu protiv nasilnika, zatim bolje prikupljanje informacija i stvaranje efikasne baze podataka o izgrednicima. Zanimljiva je i mera koju je UEFA označila kao ”podrška navijačima koji se sportski ponašaju na tribinama”. Svojevremeno je u emisiji “Bez cenzure” na Radiju B92, jedan slušalac iz Kruševca, koji se predstavio kao “nekadašnji vođa navijača Napretka”, rekao, između ostalog i ovo: “Imam sina od dve i po godine, ali neću da ga vodim na utakmice. Prvo, nema šta da vidi, a drugo neću da se navikne pa da strepim da li će negde da strada, jer više ni do Lučana ne može da se ode, bez straha od incidenata”.