Dograbili i cilj i sredstvo

Nadmudrili su te primitivizmom (!?). Izbrisali tebe, a „uramili“ poslušne. Optuživali tebe za makijavelizam, a za ovo sada ne postoji kategorija, ni naziv, čak ni metafora. Sada cilj ne bira sredstvo - neko je dograbio i cilj i sredstvo... i „daljinski“. Pa upravlja. A mi smo, sve više, samo nemi posmatrači. Neki će i ovog 12. marta govoriti lepe reči o tebi. Govoriće kako si bio jedinstven, kako si bio siguran i istrajan, kako si dosledno branio svoje stavove, poštovao političke protivnike, ali ih nemilosrdno šibao konstruktivnom kritikom ne odstupajući od demokratskih načela - samo se prilagođavajući uslovima pod kojima se vodila borba... Govoriće to i još mnogo toga, a neće se ni osvrnuti na činjenice: da Demokratska stranka, kakvu si ti stvarao, više gotovo i ne postoji, da su sklopljene nekada nezamislive koalicije, da su se neviđeno razmahali baš oni na koje si upirao prst... Čeka nas teško vreme. Teško je pretpostaviti koji oblik će imati protesti koje najavljuje opozicija. Da li će „stiropor-protest“, ovog puta, biti „plišani otpor“? Da li će točak istorije konačno krenuti napred ili će se naći neko da ubaci klip, da se uspori, zastane, ukoči... Evo još jedne godišnjice koju dočekujemo bez prave istine o mnogim ubistvima, pa i o tom koje se dogodilo 12. marta 2003. godine. Bio je to dan kada je Srbija krvavo zaskočena, prevarena, obeščašćena, a oni koji su joj to učinili, pa i oni koji su to nemo posmatrali, izgleda da su uspeli da se nametnu kao “verni sledbenici na tvom putu“ (bar jedan deo njih). Samo ta činjenica dovoljna je za nezadovoljstvo. Ko će i kako iskoristiti tu novu energiju i kako će ona biti usmerena - videćemo ovog proleća. Nepregledna kolona na tvojoj sahrani postala je samo - sećanje (!?). Nažalost.