Zadovoljstvo dolazi na kraju

Vajaru Dušanu Petroviću uručena je nagrada „Ivan Tabaković“, za najbolju samostalnu izložbu u protekle dve godine, prošlog četvrtka na svečanosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Nagrada iz Fonda SANU pripala je profesoru Petroviću za izložbu održanu u decembru 2008. godine u beogradskoj Galeriji ULUS. Petrović je dobio plaketu sa likom Ivana Tabakovića i povelju, novca iz Fonda nema, iako je za laureate, Tabaković ostavio pozamašnu sumu – država je u međuvremenu „pojela“. Šta za vas znači ova nagrada? Lepo je kada čovek dobije jedno ovakvo priznanje jer to znači da je zapažen njegov rad, i da ima podršku za dalje stvaralaštvo. U periodu od 2008. do 2010. godine imao sam dve izložbe, u ULUS-u i Galeriji u Kolarčevoj. Radovi na postavci u ULUSU imali su pojedinačne nazive, a ne kao celina, ja sam tu izložbu jednostavno nazvao Skulptura. Šta će se kod vas promeniti nakon ovog priznanja? Možda se više neću osećati kao da uzalud nešto radim u ovoj zemlji. Umetnici kod nas teško žive, zapostavljeni su, ali kada se ovako nešto desi, shvatite da nije sve što se radi toliko beznačajno. Predajete na Fakultetu likovnih umetnosti, koje savete obično dajete mladim studentima? Vajarstvo je težak posao, mukotrpan, treba i fizičke snage i prljav je (smeh), tako da ja njih upozorim da nema tu mnogo uživanja dok se radi, nego sve zadovoljstvo dolazi na kraju, kada se skulptura završi.