Arhiva

Ispit u maju

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Krajem prošlog meseca na prvom Programu RTS‑a gledali smo izbor našeg predstavnika za Pesmu Evrovizije, koja će se održati u maju u „Dizeldorfu“. Tako je govorila voditeljka na televiziji, takav je bio i natpis na ekranu, a i većina listova sledećeg dana je pisala o „Dizeldorfu“. Odmah sam se upitao kako li će se to odraziti na zdravlje one dvojice čitalaca koji su mi svojevremeno pisali, svaki za sebe, negodujući što se u medijima redovno iskrivljava ime nemačkog grada Diseldorfa. Nadam se da im je obojici EKG u redu, ali pravi ispit će doći u maju, kada ćemo svakodnevno slušati pevanje iz Diseldorfa i čitati izveštaje iz tog grada. Mogućna su dva ishoda. Možda će se davnašnji pogrešni oblik definitivno ukoreniti kod nas. A možda će novinari okupljeni u tom gradu čuti kako glasi njegovo ime, shvatiti da se udvojeno - ss - nikada ne izgovara „z“ i da grad na reci Disel nikakve veze nema sa dizel-gorivom i dizel-motorima. Ova druga pretpostavka zvuči optimistički, ali takvo jedno čudo već se dogodilo pre četvrt veka. Godine 1984. održane su Olimpijske igre u Los Anđelesu, gradu koji su kod nas dotada svi bez razlike nazivali „Los Anđelos“, prilagođavajući završetak druge reči prvoj. Posle te Olimpijade greška je ispravljena. Ako se tako nešto ponovi i sa Diseldorfom, moramo zahtevati da se sledeće veliko sportsko ili muzičko takmičenje održi u Sao Paulu, u Brazilu. I tu se drugi deo najčešće povodi za prvim, pa mnogi kažu „Sao Paolo“ (možda i pod uticajem italijanskog imena Paolo), ali pravilno je samo Sao Paulo. Ko zna kakva nas još imena čekaju u kalendaru svetskih takmičenja? Malo ljudi se priprema za budućnost kao naša čitateljka Jelena Vučković, koja pita: „Kako se deklinira Katar (naziv zemlje)? Da li je genitiv iz Katara ili iz Katra? Je li drugo a u ovoj reči nepostojano ili nije? S obzirom da će Katar 2022. godine biti organizator svetskog prvenstva u fudbalu, mislim da bi bilo dobro da se na vreme jezički pripremimo za to.“ Glas a po pravilu nije nepostojan u stranim imenima, osim kad im se osnova završava neuobičajenom suglasničkom grupom, kao u grčkom Kypros, Aigyptos, gde po odbacivanju grčkog nastavka ostaje Kipr-, Egipt-, pa pošto se naše reči ne mogu završavati na „pr“ ili „pt“, između suglasnika ubacujemo nepostojano a: Kipar, Egipat. Za Katar to ne važi, pa ćemo reći iz Katara, u Kataru. Slična nedoumica može se javiti i za glavni grad Senegala (i završnu tačku čuvenog relija), Dakar, koji se menja Dakara, Dakaru, mada se čak i Enciklopediji Prosvete omaklo jedno „u Dakru“. Još jedan sportski događaj s lingvističkim reperkusijama bila je prijateljska fudbalska utakmica Kopar–Partizan, prvog marta ove godine. Ratko Stanić, navijač Partizana, pita zašto mi kažemo Kopar kad je u slovenačkom Koper. Najkraći odgovor bio bi da slovenački, kao i većina drugih slovenskih jezika, ima nepostojano e tamo gde mi imamo nepostojano a. Koper se menja Kopra, Kopru, dakle i tu je osnova na „pr“, pa mi u nominativu ubacujemo naše a. U tome, istina, nismo dosledni: katkad zadržavamo izvorno e u nominativu, kao u kajkavskim imenima gradova Čakovec (Čakovca) i Kumrovec (Kumrovca), a ponekad ga čak prenosimo i u druge padeže, kao u prezimenu Maček. I tu je izvorna promena Maček, Mačka, Mačku, ali bi zvučalo suviše neobično da kažemo kako je Dragiša Cvetković sklopio pakt „s Mačkom”.