Srbija na izbornoj klackalici

U ponedeljak 21. marta ili prvog dana proleća istekla su dva roka koja su građanima Srbije možda delovala kao događaji od istorijske važnosti – Boris Tadić nije odgovorio na predlog Tomislava Nikolića da se izbori održe u novembru, a na tender za prodaju Telekoma, glavnom ekonomskom događaju u Srbiji, javila se samo jedna strana kompanija sa ponudom znatno nižom od očekivane. Dan ranije, šef misije Evropske unije Vensan Dežer upozorio je da građani Srbije ne moraju baš da veruju obećanjima političara jer postoji velika mogućnost da Srbija ne dobije status kandidata do kraja godine, iako je to u medijima već uzeto kao glavni politički orijentir. Tri loše vesti u dva dana ukazuju da će Srbija biti politički sve nestabilnija, da vlast neće moći da parama od Telekoma ugasi socijalne požare i zapali neki plamen izbornog entuzijazma, kao i da ni vlast, ni opozicija ne mogu da računaju na Evropu kao glavni strateški cilj ili idealan alibi. Iako ozbiljni predstavnici vlasti i dalje veruju da postoji mogućnost dogovora Tadića i Nikolića pod prijateljskim nadzorom Brisela, naprednjaci se spremaju za veliki aprilski miting, a u vladajućoj koaliciji kao da su sve spremniji da priznaju nemoć, dok glavni razlog za optimizam vide u uverenju da je opozicija još nemoćnija. “Jasno je da nismo ostvarili neke ozbiljne rezultate i da se često nismo ponašali ozbiljno, ali je još jasnije da je opozicija još neozbiljnija i nesposobnija od nas”, reći će lakonski jedan od ministara, koji tim rečima krši kodeks ponašanja. Ozbiljan zamor vladajućih spin majstora može se videti iz nove akcije kojom se opoziciji najavljuje da će biti najodgovornija ako se nešto dogodi Beogradskom maratonu, pa se umesto patetičnog ali nimalo naivnog pitanja zna li bilo ko u Srbiji kuda ide ovo društvo, postavlja politički primerenije pitanje – a kuda će proći trasa maratonaca? Na prilično velikodušnu ponudu Tomislava Nikolića, kojom se otkazuju protesti, a rok za raspisivanje izbora pomera za kraj godine, funkcioneri Demokratske stranke su prvih dana odgovarali pozitivno ili bar uzdržano, ali se želja za političkim kompromisom izgleda istopila kada su stigle prilično neprijatne vesti iz Brisela o nedostatku oduševljenja potezima Vlade, koja se evropskih vrednosti najviše drži u medijima i dirljivim govorima. Objašnjavajući da postoji sasvim solidan spisak zamerki na neevropsko ponašanje evropske koalicije u Srbiji, jedan strani diplomata kao krunski, najteži dokaz za evropska skretanja u Srbiji navodi ulogu BIA u pravosudnoj reformi. “Izjava Vensana Dežera je ozbiljan šamar vlasti. Vladajuća koalicija će verovatno pokušati da što više odloži izbore ako očekuje da se kandidatura dogodi početkom naredne godine, ali ako uvide da se ni to neće dogoditi onda mora da pripremi sasvim drugu izbornu platformu ili da raspiše izbore što pre, jer će vremenom samo gubiti na popularnosti”, smatra programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković. U svim istočnoevropskim zemljama se evroentuzijazam polako topio kako se zemlja približavala Evropskoj uniji jer su građani bili uvereni da su žrtve za članstvo u evropskoj porodici prevelike, ali je nevolja za Srbiju što se ta podrška ozbiljno istopila i pre nego što je zemlja dobila status kandidata. U Srbiji je pre dve godine evropske integracije podržavalo tri četvrtine građana, ali je ta podrška krajem prošle godine pala ispod 60 odsto, sa prilično jasnim trendom daljeg pada ukoliko iz Brisela stigne potvrda da za evropsku kandidaturu nije dovoljno odreći se prošlosti i priča o Kosovu. “Gotovo svi žele u Evropu, ali nikako ne žele da se ustanovi kontrola finansiranja političkih stranaka ili da se ukine partijska izborna administracija, što su veoma jasni kriterijumi Evropske unije. Evropljani to saopštavaju veoma jasno, na veoma pristojan način zbog čega možda neko misli da te primedbe i preporuke i nisu tako važne. Neuspeh u evropskim integracijama će najviše oštetiti DS jer je ta stranka kao stožer vladajuće koalicije i došla na vlast na talasu velikih evropskih očekivanja”, ocenjuje Vuković. Istraživači javnog mnjenja, pa i sami političari, već su odavno svesni da evropsko pitanje neće biti od presudne važnosti na narednim izborima, ali bacanje evropske agende na duboki led će samo ojačati utisak da je Srbija postala zemlja bez ideologije, nacionalnih ciljeva i zemlja u kojoj se čitava politika svela na trgovinske aranžmane stranačkih elita ili banalne kampanje kojim se objašnjava da ćemo malo da sačekamo da dođe Evropa, a ode Kosovo, ali, dok to čekamo, možemo da vam prodamo na rate magične šerpe bez kojih ne može da se zamisli život savremenog čoveka. Na takvoj ledini, u kojoj nema velikih ciljeva ali ima velikih socijalnih tenzija, može se samo očekivati zaoštravanje odnosa vlasti i opozicije ma koliko se lideri budu neformalno sastajali i pod budnim okom evropskih ambasadora družili, jer će birači Tomislava Nikolića gurati da povlači radikalnije poteze, a vlast će glavnu motivaciju nalaziti u odbrani partijskih ali i sasvim ličnih pozicija od ljute, osvetničke opozicije. “Vlast zaboravlja jednostavnu činjenicu da je opozicija u Srbiji veoma jaka i da je nekoliko poslednjih izbora dobila veoma tesno. Drugi razlog za zabrinutost vlasti je što zemlja nikako ne uspeva da izađe iz krize, čak se može steći utisak da ljudima u vlasti ta kriza deluje samo kao alibi za nešto što ne bi uradili i da nije bilo krize. Treći razlog je što socijalno nezadovoljstvo stalno raste, čak mi deluje da su građani uvereni da žive gore nego što zaista žive. Kao što je Milošević ubeđivao preko svojih medija da žive bolje nego što žive, tako mi sada deluje da su ljudi u vlasti uvereni da će sve to nezadovoljstvo uspeti da pokriju nekim marketingom, ali naredne izbore sigurno neće odlučiti nikakav marketing već pitanje da li građani žive bolje ili ne”, ocenjuje sociolog-istraživač Srećko Mihailović. Neki insajderi iz Vlade će sa vremenske distance već reći da li su ministri ili vladari počeli da veruju u propagandu koju su sami stvarali, ali u vladajućoj koaliciji iskreno veruju da će rekonstruisana vlada i premijer Cvetković uspeti da do izbora ostvare neke rezultate. “Građani Srbije treba da žive bolje odmah, danas! I mi ćemo sve učiniti da tako i bude”, rekao je nadahnuti Cvetković, ali je nevolja što u te reči ne veruju čak ni niži funkcioneri Demokratske stranke. Već pre dva meseca su do medija od ozbiljnih izvora iz vlade počele da stižu naznake da će jedan od glavnih aduta vlasti biti demonstracija pravne države, u kojoj će na udaru biti neki lideri opozicije ali i neki nižerangirani predstavnici vlasti. Iako nije jasno kako to predstavnici Vlade mogu da najavljuju šta će preduzimati srpsko pravosuđe, koje je sveže reformisano i apsolutno nezavisno, pokazalo se da se uskoro na informativnom razgovoru našao Velimir Ilić, dok je Vojislavu Koštunici dodeljeno mesto osumnjičenog u političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića jer su mediji, tužioci i vladajuće partije iznenada došli do njegove izjave o pobuni crvenih beretki koju je izrekao na konferenciji za štampu u leto 2001. godine. Iako će predstavnici vlasti reći da neko ko se čitav život poziva na pravnu državu ne sme da nipodaštava pravosuđe, najava državnog tužioca da će i Koštunica biti pozvan da svedoči o događajima koji su prethodili ubistvu premijera bila je dovoljna da se DSS i njen lider vrate na glavnu političku scenu. Pad popularnosti evropskih integracija i oslobođenost od evropske disciplinske komisije, Koštunici otvaraju solidan prostor za uspon stranke koja se prva usudila da u zemlji, uplašenoj od zapadnih ambasadora, osudi bombardovanje Libije, baš kao što se njegovom političkom antipodu Čedomiru Jovanoviću otvaraju vrata za razočarane pristalice DS koji ih još nije uveo u Evropu a tako je lepo obećao. Nakon što su Nikolić i Vučić potpisali peticiju “protiv progona” Koštunice, ponovo su otvorena vrata za saradnju dveju stranaka iako je pre nekoliko nedelja delovalo da ne mogu da sarađuju ni oko dnevnog reda Skupštine. “Taj razlaz zbog Evrope je samo prividan, jer mi zaboravljamo da se o koalicijama može ozbiljno razgovarati tek posle izbora. Koštunica može da ima zamerke na račun Nikolića, ali bi morao da objasni svom članstvu zašto odbija da uđe u vladu i zašto gura naprednjake u koaliciju sa Tadićem”, smatra Srećko Mihajlović. Umesto velikih rasprava o evropskoj budućnosti, kosovskim mitovima ili grudvi socijalnog nezadovoljstva koja se polako spušta na nas, politički štabovi su odlučili da se presele u jedinu oblast u kojoj im niko ne osporava uspeh – veliku, bezobalnu oblast podmetanja. Prvo su žuti eksperti plasirali na medije i Jutjub famozni snimak naprednjaka na pokretnim stepenicama, ali je podsmeh nad primitivizmom političkih protivnika prekinut još urnebesnijim snimkom omladinaca DS koji, pod budnim okom glavnog reformatora srpskog pravosuđa Boška Ristića, ne uspevaju da zapamte jednu prostoproširenu rečenicu pokojnog premijera Zorana Đinđića. Posle već legendarne omladinke Slađe, koja je tu rečenicu iz drugog pokušaja pročitala sa mobilnog telefona i zatim usled velikog intelektualnog napora pala na sceni, raspušten je opštinski odbor u Nišu, ali su građani mogli da vide kakva ih izborna kampanja očekuje. Neće tu biti velikih ciljeva, niti vatrenih govora, samo ubeđivanja birača da ipak postoji neko gori i nepošteniji od njih. Samo održavamo evropsku šansu u životu Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Savez vojvođanskih Mađara se često pominje kao jedna od članica vladajuće koalicije koja nije preterano zadovoljna rezultatima Vlade, a glavna opoziciona stranka ih takođe pominje kao poželjnog koalicionog partnera. Lider te stranke Ištvan Pastor oprezan je kada govori o podršci Vladi, ali i mogućim savezima sa opozicijom. Kako biste ocenili dosadašnje rezultate kabineta Mirka Cvetkovića? Mi jesmo deo parlamentarne većine, ali ne učestvujemo u vlasti, zbog čega možemo da govorimo o učinku Vlade samo kao posmatrači. Ako bismo govorili o onome što smo se dogovorili kada je formirana Vlada, moram reći da je SVM zadovoljan što je donet zakon o nacionalnim savetima i što su održani izbori na osnovu tog zakona. Ako govorimo o učincima Vlade u oblasti ekonomije, socijalnih pitanja, ne možemo da budemo zadovoljni kao što niko u Srbiji ne može da bude zadovoljan. Mislim da je Vlada morala da nastupi hrabrije kada je videla da dolazi kriza, da nije smela da bude rob nekih nasleđenih odnosa u društvu, što smo i stavili do znanja našim partnerima. Ipak ste glasali za rekonstrukciju Vlade? Mi nismo bili zadovoljni što u novoj vladi nema nijednog ministra koji živi u Vojvodini, kao što je ukinuto ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Odlučili smo da podržimo rekonstrukciju Vlade kako bismo održali šansu za evropsku kandidaturu u životu, jer se ispostavilo da bez naša četiri glasa ta rekonstrukcija uopšte ne bi prošla u Skupštini. Kada govorimo o kandidaturi, ne mislim da je ona od presudne važnosti već mogućnost da Srbija dobije pristup evropskim fondovima bez kojih nema ozbiljnih izgleda za oporavak privrede. Da li je tačno da je rekonstrukcija Vlade bila zahtev predsednika Srbije pokrajinskom premijeru Pajtiću? To biste morali da pitate Pajtića, ja o tome ne znam ništa. Mi smo imali pravilo da pokrajinska vlada bude manjeg obima od republičke, pa je kada je došlo do rekonstrukcije Cvetkovićeve vlade odlučeno da se po istom principu izvrši rekonstrukcija pokrajinske vlade, koju doduše zovemo redukcijom, jer se samo smanjuje broj sekretarijata kroz spajanje sličnih resora. Da nismo to uradili, plašim se da bismo bili izloženi brojnim političkim napadima. Često se o SVM govori kao o potencijalnom partneru stranke Tomislava Nikolića posle sledećih izbora. Možete li da zamislite partnerstvo sa naprednjacima? Imamo kontakte sa SNS kao što imamo sa svim parlamentarnim strankama. Pitanje o koaliciji sa naprednjacima je za mene medijsko evergrin pitanje i veoma je slično pitanju o koaliciji demokrata i naprednjaka, zbog čega bi i odgovor mogao da bude sličan. Mogućnost da napravimo koaliciju sa naprednjacima je istovetna mogućnosti da demokrate naprave koaliciju sa njima. Ali ipak kažem da sačekamo izbore, vidimo kakve smo rezultate postigli pa onda da govorimo o koalicijama.