MARTOVSKE IDE

Prezirem mart! Iz vrlo ličnih razloga. Mnogo je, kako čujem i vidim, onih sa kojima delim to osećanje. Mart nam je, svakom posebno i svima zajedno, donosio teške nesreće. Smrt. Veliku žalost. Ovih dana je, opet svako sa samim sobom, sa porodicom, prijateljima, istomišljenicima, a mnogi od nas, takođe, i kolektivno, nabreklim emocijama obeležio nekog ili nešto, a direktno uvezano sa ovim mesecom. Martovske ide naša su sudbina. I mediji su se setili nekih datuma odocnele zime: devetog, jedanaestog, dvanaestog, dvadeset četvrtog... Nije pristojno komentarisati bilo čiji pijetet, osećanja, proveravati autentičnost sećanja. Suviše je lično. Ipak, evo usudiću se, što vreme temeljnije pokriva spomenute datume, sve je više samozvanih ključnih učesnika, takozvanih verodostojnih svedoka. Sve znaju, sve su videli, svemu su prisustvovali, u svemu su učestvovali... Nešto ih se ne sećam iz tih dana, onog marta, onog vremena. Evo ih u medijima! Da sami sebi podignu rep - kazali bi naši Mađari. Navek je dovoljno neobaveštene i neobrazovane dece zalutale u novinarstvo i kvarnih, dobro proračunatih urednika koji će tu neukost i neznanje upakovati u priče veoma korisne za naknadnu (zlo)upotrebu. Sve to i sve tako, baš je ovih dana, ponekom lepo selo. Onima koji su postali - neko. Jer, onda, kada se sve događalo, behu - niko. LJudi iz poslednjih redova, trećepozivci, mrsomudi i palamundžije. To besramno medijsko grebanje bilo je uočljivo u prilozima povodom obeležavanja devetomartovskog protesta, godišnjice smrti Slobodana Miloševića, pa i natovske agresije na Srbiju. Najviše, povodom osmogodišnjice ubistva Zorana Đinđića. Po svemu što sam video, bila je to ne samo programska potreba, već, tvrdim, i moralna obaveza isključivo(!) radija i televizije B92. Cele sedmice, uoči 12. marta i one nakon tog datume, program je naglašeno bio posvećen ovom događaju. Dokumentaristički film Atentat, naša privatna stvar, Svetlane Vuković i Svetlane Lukić, paradigmatičan je u tom smislu. Naslov sve govori. Mnogo više sam očekivao od emisije Insajder debata, u kojoj. nažalost, gosti Dragan Šutanovac (DS), Ivica Dačić (SPS) i Nenad Milić (LDP) uz svu njihovu, kako mi se učinilo, dobru volju, ali i posvećeni angažman voditelja Jugoslava Ćosića, nisu mogli da kažu nijedan novi podatak u vezi sa atentatom. Sve rečeno smo davno čuli. Te večeri, najubojitiji su bili inserti iz znanog serijala koji je urednica Brankica Stanković, sa svojom ekipom, pripremila i emitovala pre tri, odnosno pre pet godina! Neverovatno, ali istinito. Ostale televizije? Ako zabašurim raspričane heroje sa naknadnom hrabrošću i pameću, uglavnom neubedljivo. Tek da se odradi posao.