Nemoguća misija

Sada je svima postalo jasno da je BiH ušla u najveću posleratnu političku krizu. O tome se govori u Briselu, to je tema i vodećih svetskih medija, a u Zagrebu i pored svih nevolja koje Hrvatska ima na unutrašnjem planu, postignuto je jedinstvo levih i desnih, opozicije i pozicije, o potrebi „zaštite Hrvata u BiH“. Na domaćem terenu, u samoj BiH, ni dnevni izveštači ne uspevaju da uhvate sav ritam događaja, da prenesu sve javne nastupe i sve oštrije izjave političkih vođa. I najnezainteresovaniji i najpovršniji uočavaju da se sve više ulazi u opštu nacionalnu homogenizaciju i međunacionalno nepoverenje. Potpuni zaplet nastao je kada su dve vodeće bošnjačke partije, Lagumdžijin SDP i Tihićeva SDA, formirale vlast u Federaciji BiH sa minornim hrvatskim partijama - proustaškim HSP-om i partijom širokobrijeških tajkuna mesne industrije „Lijanović“. Prvo su se, očekivano, pobunile dve frakcije HDZ-a sa obrazloženjem da je reč o „potpunoj majorizaciji Hrvata, jer su izbegnute hrvatske partije koje su dobile skoro osamdeset odsto poverenja hrvatskog biračkog tela“. Onda su zajedničku izjavu dali hrvatski predsednik Ivo Josipović i premijerka Jadranka Kosor. Javno se vrlo oštro protestujući oglasila i katolička biskupska konferencija u BiH. Nevladin sektor hrvatske provenijencije na brzinu je skupio stotinu četrdeset hiljada potpisa na peticiji koju su nazvali „Stop majorizaciji Hrvata“. Svi ti događaji su se manje-više mogli predvideti. Ali, tu nije kraj zapletima. Kao da sad počinje i prilično vidljivo nadgornjavanje velikih i moćnih u okviru međunarodne uprave koja više od deceniju i po pokušava da reguliše stvari u Bosni i Hercegovini. Formiranje entitetske vlasti u Federaciji odmah je javno podržano iz američke ambasade, dok je u Nemačkoj primljeno sa velikom rezervom. Nemali broj ozbiljnih posmatrača se prilično začudio brzini oglašavanja američke strane jer je Centralna izborna komisija BiH poništila deo procesa formiranja vlasti i tek se čeka konačna odluka entitetskog Ustavnog suda. I jedna izjava međunarodnog namesnika Valentina Incka izazvala je različite konotacije. Reč je o njegovoj podršci Hrvatima da formiraju nekakvu zajednicu opština ili kantona gde imaju većinu. To telo bi se po zamislima HDZ-a trebalo zvati Hrvatski narodni sabor. Oni to zasad obrazlažu maglovitim pričama o „potrebi zaštite Hrvata“, dok gotovo svi drugi to vide kao početak pravljenja trećeg entiteta u BiH. Razume se, ta najava u Sarajevu je među bosanskim integralistima izazvala oštro suprotstavljanje i oživela priče o novom geopolitičkom preslagavanju u samoj BiH , ali i celom regionu. Možda nije imao nameru, ali se u celu priču nekako udenulo i najnovije zalaganje prilično uticajnog američkog kongresmena Majkla Tarnera za nekakav „Dejton dva“. Mada je odbio da govori o detaljima, ipak je otkrio da je on za regionalni pristup po kojem bi se „povezala rešenja za Kosovo i BiH“. Ma šta to značilo, u samoj BiH su vetar u leđa dobili oni koji vole da se bave raznim analizama, mada su to u osnovi više gatanja i bajanja nego analize. Međutim, za razliku od američkog kongresmena, direktorka Međunarodne krizne grupe, Sabrina Frejzer, smatra da ne bi trebalo ići toliko široko. Po njenom mišljenju pravi problem je Federacija BiH. I zaista, sve dok se ne razreše sva sporna pitanja formiranja entitetske vlasti u bošnjačko-hrvatskoj federaciji, ne može se početi razgovarati o formiranju zajedničkih organa na nivou cele BiH, a od izbora je prošlo čak pola godine. Ako se izuzmu brojne ekonomske i socijalne nevolje, Republika Srpska na tom političkom planu, čini se, nikad nije bolje stajala – vlast je formirana na vreme i sada je u poziciji da bira s kojom političkom grupacijom u Federaciji će da pravi koaliciju. Srpska pozicija je dodatno ojačana i činjenicom da su dve najveće političke partije - Dodikov SNSD i SDS – postigle dogovor o zajedničkom delovanju u institucijama BiH. Zasad, oni su se opredelili da podrže spominjane dve fraakcije HDZ-a, koje su Lagumdžija i Tihić zaobišli u formiranju vlasti u Federaciji. Nije to nikakva ni ideološka ni programska sličnost već opredeljenje srpskih lidera da podrže hrvatske političke pobednike kako danas-sutra ne bi i Srbi došli u sličnu situaciju. Dodik i Bosić (šef SDS-a) zajednički ocenjuju da je neophodno sačuvati osnovne dejtonske postavke koje znače nacionalne kvote, konsenzus i princip nacionalne rotacije na najvažnijim funkcijama. Ako svi ostanu na dosad obelodanjenim pozicijama, vlast na nivou BiH je gotovo nemoguće formirati. Lagumdžija i Tihić to uopšte ne mogu uraditi bez političkih predstavnika Republike Srpske – ne postoji ni matematička, a o političkoj mogućnosti da se i ne govori. Dodik i Bosić, zajedno za dve frakcije HDZ-a ukoliko bi dobili podršku nekih manjih bošnjačkih političkih partija (Radončić i Silajdžić) matematički bi mogli nekako dobiti većinu u BH-parlamentu, ali oni to izgleda neće. Prvo, nemaju neki entuzijazam da posebno jačaju BiH, a drugo to bi bio isti princip na kojem je formirana enitetska vlast u Federaciji BiH a oni upravo zbog toga kritikuju Lagumdžiju. I sve to „ko će s kim i kako“ je samo zabava za kafanske i kućne analize, za površne i neupućene. U osnovi to je ozbiljan sudar različitih koncepcija o samoj budućnosti BiH. Bošnjaci, kao ubedljivo najbrojniji narod, očekivano podržavaju integralističke političke projekte koji podrazumevaju znatno unitarniju i centralizovaniju BiH. Ide se i do nekakvog ovdašnjeg „melting pota“ koji, po tom verovanju, treba dovesti dotle da svi stanovnici budu Bosanci, nekakva nadnacija. Sve prilično podseća na polovinu devetnaestog veka u Italiji kada je nakon silnih ratova za ujedinjenje izbačena maksima: ’’Napravili smo Italiju, sada moramo praviti Italijane’’. Da je na tom planu stvar prilično ozbiljna, da se otišlo predaleko, svedoči i izjava predsednika Srbije Borisa Tadića u Briselu koji je rekao da je „stvaranja jedne nacije, bosanske, nerealno“. Kao malobrojniji, Srbi i Hrvati su prilično prepadnuti tim konceptima koji bi mogli dovesti do majorizacije i ugrožavanja nacionalnih identiteta. Ne veruje se nikom na reč već se stalno traže pravni i institucionalni mehanizmi kojima se može obezbediti zaštita. Znaju, takođe, da Lagumdžija nije blesav i da ne vuče poteze na silu i na svoju ruku, ipak on to usaglašava sa moćnima sa strane. Uostalom, za jedan korak je već dobio podršku američke ambasade. A svi dobro obavešteni znaju da ideja o jednoj naciji, Bosancima, nije mrska Amerikancima, ne deluje im rogobatno. Evropljani, pre svih briselska administracija, nije pokazala da je sklona takvim pričama, ali je slala, bar do sada, više-manje jasne signale da bi želela „funkcionalniju državu“ što se opet, zavisno od nacionalne optike, u samoj BiH različito tumači. Zbog toga je ovde s posebnom pažnjom i praćeno nedavno zasedanje ministara spoljnih poslova Evropske unije koji su doneli odluku da se ojačava njihova misija u BiH koja bi dobila čak i ovlašćenja da kažnjava neposlušne političke prvake. Predviđena je prilično široka platforma za kažnjavanje. Tako, recimo, biće kažnjen onaj ko narušava međunarodni ugled BiH. Čime će se to meriti, pitaju se ovih dana ovde, jer je od Dejtona kažnjeno i smenjeno skoro dve stotine funkcionera a da nikome od njih nije u nadležnim pravosudnim institucijama bilo šta dokazano. Na čelu te nove ojačane misije EU u BiH trebalo bi da bude Nemac, spominje se Joahim Riker sa ogromnim kosovskim iskustvom i još neke diplomate. Nemačka veliku ekonomsku moć, kažu obavešteni, želi da potvrdi i jednim većim spoljnopolitičkim angažmanom. Amerikanci su, po tim verovanjima, sada previše zauzeti u arapskom svetu. Ovdašnji Hrvati veruju da bi to bilo dobro za njih, da bi im Nemci ojačali poziciju. Ipak, iz američke ambasade s vremena na vreme, često i nepitani, oglase se porukom da od trećeg entiteta nema ništa. A ovde se svet onda priseti one situacije kada je sam Tuđman tražio ukidanje „Herceg Bosne“ kako bi dobio zeleno svetlo za „Oluju“ i ukidanje Republike Srpske Krajine. Baš zbog tih vezanih aranžmana na Balkanu ovde ne prestaju analize i gatanja šta je američki kongresmen Majkl Tarner mislio kada je govorio o „vezivanju rešenja za Kosovo i BiH“.