Demokratija pritisaka

U indikativno kratkom roku dve situacije, koje su javnost i radnike u medijima podsetile na najgora vremena, probudile su sumnje u demokratske namere demokratske srpske vlasti i strah od ponovnog pritiska na medije. Najpre je bez mnogo obrazlaganja ukinuta emisija „Atlantis“ Radio Beograda 2, što je autorka ove emisije shvatila kao pokušaj da se cenzuriše priča o Srebrenici koju je pokrenula. Štaviše, navodno se to dogodilo nakon što je član Programskog odbora RTS-a i funkcioner Demokratske stranke Dragoljub Mićunović kritikovao sadržaj ove emisije. Potom je dnevnom listu „Danas“ dosuđeno da plati 942.000 dinara zbog navodne povrede ugleda i časti trojice policajca iz Požarevca. „Danas“ je dužan da plati takozvanu solidarnu kaznu i za druga dva lista koja su pustila sporni tekst, pa da se potom sam naplaćuje od „Kurira“ (sa vlasnikom u pritvoru) i „Glasa javnosti“ (koji više ne postoji). Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković smatra da su pokušaji cenzure u medijima danas još gori nego što su bili u najgore vreme, jer je danas kazna, ma kakva bila, u opštoj nemaštini u kojoj mediji posluju, pretnja da medij bankrotira i da se ugasi. „I pre ovih situacija, mediji su urnisani konceptom privatizacije. Ovo je poslednji trzaj vlasti koje su uvek imale čudnu logiku - znaju šta se mora uraditi, ali to ne čine dok god se ne završe izbori. Ostavljajući taj posao za neku drugu vlast. Prevazišli smo zatvaranje novinara, ali sve drugo se odlaže za neko drugo vreme. Svima je jasno do kojih promena mora doći, ali se te promene ostavljaju za vreme nakon što se ponovo podele karike moći i vlasti.“ Predstavnici novinarskih udruženja oštro su osudili način na koji se kažnjava list „Danas“ – po principu takozvane solidarne kazne - jer taj princip tumače kao već viđene pokušaje da se pritisak na novine ostvari preko njenih finansijskih tokova. „Od ugovora koji je Demokratska opozicija Srbije (DOS) nudila narodu u kome je jedna tačka bila i obećanje da će mediji biti nezavisni, slobodni u radu i čak ekonomski potpomognuti, ako zatreba, nema ništa. Dobre temelje ovakvoj situaciji dao je i novi zakon o informisanju, koji je u stvari zakon o izmenama zakona, zakrpa koja kvari original. Sad smo u situaciji da političari drže presude u fiokama. Ali, kada su ozbiljne institucije, osnovi demokratskog sistema, klimave i u neredu, situacija u medijima može nekome delovati od sporedne važnosti“, upozorava Radojković. Već nekoliko presuda protiv medija osporeno je pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu, te je država imala da plati odštete iz sredstava ubranih od poreskih obveznika. Tako će se dok god ne bude otvorila vrata principima za koja se deklarativno zalaže, pritiske na medije vlast dvostruko prelamati preko leđa građana - jedanput kad im uskraćuje slobodu informisanja i drugi put kada taj ceh naplati iz njihovog džepa.