Dodikov izazov

Branislav Božić Dramaturgija opšteg nepoverenja i nacionalnih homogenizacija iz dana u dan u Bosni i Hercegovini dobija nove zaplete, događaji sustižu i prestižu jedni druge, pa se i dobri poznavaoci ovdašnjih prilika ne snalaze baš najbolje i sve češće razmišljaju u stilu: na šta će ovo izaći? Obelodanjeno je, samo dan nakon što je Savet za sprovođenje mira (telo u kojem sede predstavnici svih vodećih zemalja Zapada, Rusije, Turske, Japana...) ukorio Republiku Srpsku da „podriva institucije BiH“, Dodik je odlučio da zatraži posebno zasedanje parlamenta svog entiteta kako bi se donela odluka o raspisivanju referenduma na kojem bi se građani izjasnili da li dalje podržavaju rad Suda i Tužilaštva BiH. Ovakav potez predsednika Republike Srpske izazvao je u javnosti razna nagađanja, ali i brojne nedoumice. Jedni su to doživeli kao snažan odgovor onima koji su isposlovali da se Savet za sprovođenje mira težišno bavi Republikom Srpskom, a epicentar političke krize je, u stvari, Federacija BiH gde su bošnjačkim predstavnici klasičnom majorizacijom Hrvata napravili entitetsku vlast za koju još nije jasno da li je legalna i legitimna. Drugi, Dodikov potez vide kao nepotrebno junačenje, guranje prsta u oko Vašngtonu i Briselu, jer osim Rusije niko na zasedanju Saveta nije zvanično izuzeo svoje mišljenje, osim Rusije. Najneskloniji Dodiku u njegovom potezu vide „spasavanja vlastite kože“, jer, po tim verovanjima, tek sledi procesuiranje ’’Dodikovog slučaja’’ u kojem se sumnjiči za korupciju, a sve bi se trebali odvijati baš u tom Tužilaštvu i Sudu BiH. Sam Dodik je celu priču objasnio prilično jednostavno. Misli da je na zasedanju Saveta došlo do klasične zamene teza – umesto da se bave stanjem u Federaciji gde kriza poprima dramatične razmere, veštački je Republika Srpska gurnuta u prvi plan. Naravno, ističe činjenicu da Sud i Tužilaštvo BiH nisu predviđeni Dejtonskim mirovnim ugovorom, nametnuti su od međunarodnih namesnika, a za osam godina postojanja ’’procesuirani su uglavnom Srbi’’. Tako, tu tezu dokazuje i statistički: od 189 pravosnažno osuđenih za ratne zločine čak 132 su Srbi. Srbi su dobili 863, a Bošnjaci 93 godine robije. Po njemu, kako se sada radi, slučajevi Dobrovoljačke ulice u Sarajevu, pa Tuzlanska kolona, pa Atif Dudaković i slični nikad neće doći na red. Kad je u pitanju njegov slučaj još jednom je ponovio da tu nema ništa sporno i da je reč o pokušaju ’’političke odmazde’’. Dodikov SNSD, zajedno za koalicionim partnerima, lako može na zasedanju parlamenta doneti odluku da se ide na referendum, ali zbog opštih političkih prilika veoma važno bi bilo da dobije i podršku bar dela opozicije, SDS-a pre svih. Šef te partije, Mladen Bosić, izbegava da se izjasni hoće li podržati Dodikov predlog, ali javno šalje poruke da ’’RS ne treba trpati u epicentar političke krize, jer je na sceni pravo jačeg a ne pravo Ustava’’. Dok se s velikim zanimanjem narednih dana očekuje zasedanje parlamenta Republike Srpske, u kantonima i opštinama Federacije BiH gde su Hrvati većina traju veoma ozbiljne pripreme za formiranje jednog sasvim novog tela ’’Hrvatskog narodnog sabora’’. I to kao odgovora na formiranje Vlade Federacije BiH u kojoj nema hrvatskih izbornih pobednika dve frakcije HDZ-a zbog čega to oni doživljavaju kao klasičnu majorizaciju uz pristanak Vašingtona, a dobrim delom i Brisela. Mada mnogi i samo formiranje Hrvatskog narodnog sabora doživljavaju kao strategiju puzajućeg povratka ’’Herceg Bosne, ovdašnji Hrvati su bili spremni na još radikalnije poteze, ali ih je zaustavio zvanični Zagreb, jer Hrvatskoj, veruje se, sada kad je pred završetkom pregovora sa Evropskom unijom ne odgovara bilo kakvo ozbiljnije otvaranje tog problema. Međutim, Zagreb učestalim izjavama o nepravdi prema Hrvatima celu priču drži podgrejanom kako bi se ozbiljnije u nju uključili kada reše svoje evropske poslove. Dodatnu komlikaciju u bosanskohercegovačkom zapletu donela je i odluka EU da ojača svoju misiju u BiH, ali tako da njihov predstavnik, prema onome što je objavljeno u njihovom Službenom listu, ima pravno sankcionisati pravne i fizičke osobe i to one koje ’’potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet...’’