Otimanje slobode

LJudi su se vekovima borili za slobodu govora, a danas je neophodno ponovo se izboriti za nju, ali ovoga puta u informatičkom društvu, na internetu. Svaka generacija mora se boriti za svoje slobode u skladu sa izazovima trenutka. Potrebno je, naime, obezbediti slobodu govora ’onlajn’ na isti način kao što je izvojevana i u ’oflajn’ svetu“, ističe u razgovoru za NIN Samir Alioui, osnivač i lider Piratske partije Holandije. Alioui, koji je boravio u Beogradu povodom nedavno održane SHARE konferencije u Domu omladine, dvadesetosmogodišnjak je sa velikim iskustvom na polju informacione politike, u rasponu od „haktivizma“, do aktuelnog angažmana u pravljenju novog trenda u politici. Ujedno, on je i kopredsednik Internacionale piratskih partija, koja okuplja članice iz velikog broja zemalja na svim kontinentima. Za razliku od klasičnih političkih stranaka, pojam piratskih partija nije dugog veka. Naime, prva partija ove vrste osnovana je pre svega pet godina, odnosno 2006. godine u Švedskoj, da bi se ubrzo potom „pirati“ pokrenuli u još nekoliko različitih zemalja. Naredne godine već predstavnici više piratskih partija imali su prvo okupljanje u Beču, kada je ujedno formirana Internacionala. Partija u Švedskoj je na prvim izborima osvojila oko 35.000 glasova, što nije bilo dovoljno za ulazak u nacionalni parlament, ali su zato 2009. osvojili dva poslanička mesta u Evropskom parlamentu. To je bila vest koju su preneli svi svetski mediji. Pirati danas čine zajednicu koja se bori za ljudska prava, slobodu govora „per se” i digitalni suverenitet pojedinca. Šta su osnovne ideje i aktivnosti piratskih partija? Prvo, to je zalaganje za reformu patentnog zakona, drugo, za reformu zakona o kopiranju i borba za građanske slobode u najširem smislu te reči. Nove tehnologije i internet omogućili su brži razvoj komunikacije, javnost i veću pristupačnost informacijama. Međutim, ne može se sve iz fizičkog sveta kopirati u digitalni, jer stvari na internetu drugačije funkcionišu i moramo biti svesni tih razlika kako bismo ustanovili nova pravila. Upravo zato, kampanjama i različitim aktivnostima želimo da naglasimo neophodnost postojanja partije koje će današnjem informatičkom društvu dati humanu informacionu politiku. Možete li da izdvojite dosadašnje najveće rezultate „piratske ideologije“ u svetu? Imamo dva predstavnika u Evropskom parlamentu iz švedske partije, kao i predstavnike na lokalnim vlastima u mnogim zemljama. Za sada nemamo jedino predstavnike u nacionalnim vladama, osim u Tunisu. Mnogi pirati su, naime, pomagali tokom krize u Tunisu na razvijanju sredstava komunikacije i radili izveštaje za mnoge organizacije, što je rezultiralo time da je član tuniske piratske partije postao državni sekretar za omladinu i sport. To je istorijski momenat za nas i dalo nam je povoda da još intenzivnije nastavimo naš aktivizam. Dosadašnjim partijama bilo je potrebno oko 30 godina kako bi stekle političku moć u društvu, a mi se veoma brzo razvijamo i za samo nekoliko godina postojanja postigli smo veliki uspeh. Prva asocijacija na reč „pirati“ jeste da je reč o nečemu negativnom i ilegalnom. Zašto ste izabrali naziv „piratska“ partija? Šta bi ovo ime zapravo trebalo da označava? Da, pojam pirata predstavljao je uglavnom termin koji je koristila industrija kako bi okarakterisala ljude koji obavljaju ilegalne radnje. Industrija je, naime, lobirala za donošenje novih zakona u cilju povećanja profita, pa su ujedno i zbunjivali javnost nepravilno koristeći reč piraterija. Oni su principe funkcionisanja piraterije izjednačavali sa ilegalnim, kriminalnim aktivnostima, odnosno ukazivali su na to da je razmena podataka na internetu ilegalna. Na taj način su pokušali da 70 do 80 odsto populacije nazovu piratima, to jest kriminalcima, ali su se oni pobunili i rekli da to nije u redu. I to je, inače, priča o formiranju prve piratske partije u Švedskoj. Dakle, izborom ovog naziva za partiju hteli smo da dekriminalizujemo našu komunikaciju sa novim medijima kao što je internet. Koliko danas postoji piratskih partija u svetu? U kojim zemljama su najaktivnije? U svetu trenutno postoji 49 piratskih partija i to na svim kontinentima. Po aktivnostima, na prvom mestu izdvojio bih češku Piratsku partiju, potom švedsku, pa nemačku koja ima svoje predstavnike u organima lokalne vlasti. Međutim, pirati u nekim državama deluju kao registrovane partije, dok se negde vode kao udruženja građana. U Francuskoj, na primer, danas da bi se formirale nove partije moraju da imaju 50 odsto muškaraca i 50 odsto žena među članovima, što za već postojeće stranke ne važi. Smatram da je to način da se aktuelni establišment u toj zemlji zadrži na vlasti i onemogući prodor novim idejama. Kako ocenjujete rad Piratske partije Srbije? Piratska partija u Srbiji je još u povoju, ali već sada se njihovo prisustvo oseća na međunarodnom nivou kroz aktivno učešće u razvoju naših ideja. Takođe, treba ukazati da pirati iz Srbije koordiniraju i radom partija u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Osnivač i lider Piratske partije u Srbiji Aleksandar Blagojević je pomagao bordu Internacionale cele prošle godine i lično sam podržao njegovu kandidaturu. U vašoj zemlji pirati nisu formalno partija, već deluju kao pokret mladih i kvalitetnih entuzijasta, i naravno potrebno je još dosta posvećenog rada do upotrebljive političke snage. Kakva je uloga pirata u Evropskom parlamentu? Pirati imaju misiju da ukažu na novonastale potrebe zaštite privatnosti na internetu, kao i na veću dostupnost informacija od javnog značaja, kako bi se te oblasti adekvatnije regulisale propisima. U Evropskom parlamentu trenutno imamo dva poslanika, dok je naša druga predstavnica Amelija Anderšdoter, inače podržana legitimnim glasovima građana Evrope, i dalje u proceduri inauguracije zbog opstrukcije primene Lisabonskog sporazuma od Francuske. Koliko je neophodno u savremenom svetu da vlade i političke institucije aktivnije učestvuju na internetu? Političke partije nisu svesne koliko je to danas bitno. Ne želim nikog da uvredim, ali sigurno je da jedno do dva mesta za pirate mogu da imaju mnogo veći značaj nego jedno do dva mesta za postojeće političke partije. Našim znanjem mogli bismo da doprinesemo radu parlamenata u smislu daljeg razvoja društva. Trenutno smo zaglavljeni pravilima koje smo nasledili iz industrijskog društva i treba da se rešimo toga. Neophodno je da živimo u trenutku, da se adaptiramo i shvatimo da je ovo era informatičkog društva. Mi nismo ni levičarske ni desničarske partije, već se borimo za pravila pri korišćenju informacija koja su zajednička gotovo celom političkom spektru podjednako. Prema vašem mišljenju, koliko su državne institucije danas u svetu transparentne prema građanima što se tiče njihovog rada i podataka? Vlade nisu transparente prema građanima i to je jedan od glavnih problema danas. Treba naglasiti neophodnost transparentnosti države prema pojedincu, dok u isto vreme pojedinac mora biti svestan sopstvene privatnosti i biti vlasnik iste. Vlade su delimično protiv novih tehnologija. To su „ljudi u odelima“ koji ne znaju kako da se nose sa novim tehnologijama, imaju strah od njih i svoju politiku zasnivaju na tom strahu. Zato se nove generacije danas bore za otvorenost državnih institucija na internetu, slobodu štampe, slobodu govora... Možete li da objasnite razliku između klasičnih političkih partija i pirata? Klasične političke partije nastale su prema potrebama industrijskog društva i teško se prilagođavaju potrebama savremenog doba. Osim toga, klasične političke opcije imaju lokalno definisane ciljeve i delovanja i kasnije se na globalnom nivou ukrštaju i prepoznaju. Delovanje pirata je nužno koncipirano na internacionalnom nivou zbog prirode problema, pa zatim slede nacionalni, i tek onda lokalni nivo. Ovo dalje definiše našu saradnju na svim ravnima pokreta bez ekskluziviteta - kopiramo i remiksujemo sav materijal potreban za naš aktivizam i svi komuniciramo po potrebi. Koliko su u vezi s pitanjem privatnosti „bezbedne“ socijalne mreže na internetu, kao što je Fejsbuk? Društvene mreže su u vezi s tim pitanjem katastrofalne, ali su za to jednim delom odgovorni i sami korisnici. Na ovim mrežama ljudi objavljuju podatke ne samo o sebi samima već i o svojim prijateljima i to bez njihovog odobrenja. Pravila ponašanja nisu rešenje, već ozbiljan rad na edukovanju dece i aktuelnih korisnika na nacionalnim nivoima o značenju novih vidova komunikacije i uspostavljanje svesti o digitalnom suverenitetu pojedinca. U svakom slučaju, treba biti oprezan na društvenim mrežama.