Nacionalni profit od sudbonosnog „da“

Britanski mediji su od 16. novembra prošle godine, kada je dinastija Vindzora objavila Vilijemovu i Kejtinu veridbu, na javnost obrušili pravu lavinu tekstova i priloga koji su otkrivali detalj po detalj predstojeće ceremonije. I ovih dana ostrvski se novinari utrkuju ko će prvi saznati šta se nalazi na dvadeset dve strane priručnika o lepom ponašanju koji je kraljevska kuća poslala gostima, da li će Kejt Midlton tokom venčanja nositi uobičajenu dijademu ili će smelo prekršiti tradiciju i kosu ukrasiti cvetovima, kao i kako su na spisak zvanica dospele kontroverzne pojave poput kazahstanskog tajkuna Timura Kuaniseva i „profesionalne brazilske udavače“ Lili Safre. Ostrvski mediji, međutim, popriličan komad svog prostora i vremena posvećuju i uticaju prinčevskog venčanja na britansku ekonomiju. NJihova predviđanja skoro su bez izuzetka pozitivna. Kao i sva prethodna venčanja Vindzora u doba masovnih medija i masovnog turizma, i ovo izaziva planetarnu pažnju. London će na dan svadbe biti boravište više od milion turista, što su vlasnici hotela, hostela i svake kuće ili stana pogodnih za iznajmljivanje spremno dočekali povišenim cenama. Soba u „Valdorf Hiltonu“, petnaest minuta šetnje udaljenom od Vestminsterske opatije, 29. aprila će koštati 349 funti, umesto uobičajenih 269, ali su hotelski kapaciteti Londona svejedno gotovo popunjeni. Svaki ostrvski prodavac hrane i pića takođe može da se nada dodatnom profitu od miliona Britanaca koji će želeti da proslave prinčevsku svadbu i svoje neradne dane đakonijama. Proizvođači i prodavci raznovrsnih suvenira sa nasmejanim licima mladenaca uveliko zadovoljno trljaju ruke. Ekonomski analitičari, u stvari, očekuju dobit za svakoga ko se bavi trgovinom usled dobrog raspoloženja koje će preplaviti zemlju, a uz koje uvek ide i povećana potrošnja. Mada je precizna procena nezahvalna, ekonomisti kažu da bi britanska ekonomija mogla da dobije „svadbeni poklon“ vredan i čitavu milijardu funti. Istraživač tržišta Nil Sonders predviđa dobit od oko 620 miliona funti, to jest oko 700 miliona nama poznatijih evra. „Mislim da bi zarada od suvenira lako mogla da premaši 26 miliona funti, dok bi prodavci hrane mogli da zarade oko 360 miliona. U to nije uračunata dobit od turizma, koja bi, procenjujemo, mogla da iznosi 216 miliona funti“, rekao je Sonders. Britanaca koji ova predviđanja smatraju samo ružičastom maglom, međutim, previše je da bi bili neprimetni u karnevalskoj atmosferi koja polako ovladava Ostrvom. Internet-izdanja nacionalnih medija preplavljena su ravnodušnim, sarkastičnim, pa i gnevnim komentarima čitalaca koji podsećaju da 620 miliona funti dobiti za britansku ekonomiju ne znači i 620 miliona funti dobiti za britanske građane. NJihove reakcije na troškove venčanja takođe dokazuju da je poslovična britanska hladnokrvnost samo stereotip. Mada ukupni troškovi „svadbe veka“ još nisu poznati, nema nikakve sumnje da će iznositi desetine miliona funti. Kuća Vindzora je objavila da će svadbu platiti iz svojih prihoda, a javnost pretpostavlja da će ceh ceremonije podeliti kraljica Elizabeta i princ Čarls, uz određeni doprinos porodice Midlton. Problem ove objave, međutim, jeste taj što su najvažniji izvori prihoda kraljevske porodice suma od oko 40 miliona funti koju godišnje dobija iz državnog budžeta na ime izdržavanja i renta koju kraljica Elizabeta i princ Čarls dobijaju od prihoda vojvodstava Lankaster i Kornvol. Zbog toga, nisu samo republikanci ti koji tvrde da će svadbu platiti obični građani. Najveći izdatak venčanja, pak, svakako će platiti poreski obveznici. Obezbeđenje venčanja princa Vilijema i Kejt Midlton biće verovatno najskuplja bezbednosna operacija u istoriji Velike Britanije. Na spisku mogućih pretnji tiskaju se Al-kaida, anarhisti, otpadničke frakcije irskih republikanskih terorista, kao i usamljeni progonitelji. Budući da se na londonskim ulicama očekuje oko milion i po ljudi i da će se među zvanicama naći cela kraljevska porodica, pedesetak šefova država, kao i sijaset britanskih političara i slavnih ličnosti, britanska policija i službe bezbednosti nemaju nameru da išta prepuste slučaju. Hiljade policajaca oivičiće ulice na potezu od Vestminsterske opatije do Bakingemske palate kojima će se kretati svadbena povorka, snajperisti i konjičke patrole nadgledaće ključne tačke njene maršrute, a među razdraganim posmatračima šetaće i trudiće se da budu neupadljivi policajci u civilu sa psima-tragačima na povocima. Kraljevski izveštač Bi-Bi-Sija Piter Hant rekao je da ukupni sigurnosni troškovi nikada neće biti obelodanjeni, ali su ih „Dejli telegraf“ i neki drugi mediji procenili na 20 miliona funti. „Dejli telegraf“ je, poređenja radi, pomenuo i da je sigurnost samita G20 održanog u Londonu 2009. godine koštala sedam miliona funti. Povrh svega, umereno nezadovoljstvo pokazao je čak i krupni kapital. Konfederacija britanske industrije, lobistička organizacija koja promoviše interese više od dve hiljade moćnih ostrvskih kompanija, procenila je da će neradni dani prinčevskog venčanja koštati britansku ekonomiju nekoliko milijardi funti propuštene proizvodnje. Nije stoga čudno što je novinarka „Gardijana“ Ester Edli ironično preporučila prinčevskom paru da se obrati za pomoć Kejtinim roditeljima kako bi „umerio“ troškove proslave. Midltonovi imaju porodičnu firmu koja se bavi organizacijom zabava, pa Edlijeva navodi kako mladenci od njih mogu kupiti balone od zlatne folije za samo dve funte po komadu, kao i zlatne prskalice u obliku srca i zvezda po povoljnoj ceni od šest funti za deset komada. Niko ne sumnja da ukrasne zvezde Midltonovih lepo sijaju, ali kako će ubuduće sijati zvezda Vindzora umnogome zavisi od Vilijemovog venčanja. Nedoumice oko „svadbenog profita“ ne odnose se samo na novac, već i na moć. Popularnost kraljevske kuće i samog monarhističkog uređenja Britanije teško je proceniti, ali na prvi pogled čini se da Vindzori nemaju razloga za brigu. Broj republikanaca među Britancima stabilan je i prema nekim istraživanjima iznosi oko 18 procenata stanovništva, a kraljevska kuća ima i konkretnije argumente za optimizam. Desetog aprila ove godine, kada su Vilijem i Kejt otvarali školu u grofoviji Lankašir, ni kiša nije sprečila celih 15.000 radoznalaca da satima čekaju pojavu mladenaca Drugi pogled, međutim, otkriva i pukotine na ovom vedrom grupnom portretu kraljevske kuće. Već pomenuta suma od oko 40 miliona funti kojom građani Britanije izdržavaju Vindzore izvor je ne baš tihog škrgutanja zubima, pogotovo od kako su je zvaničnici Bakingemske palate demagoški podelili sa brojem stanovnika i počeli da je predstavljaju kao samo veknu hleba ili litru mleka po građaninu godišnje. Sa druge strane, Britanci umeju ozbiljno da kažu kako njihovu javnost ništa ne ujedinjuje tako kao kraljevsko venčanje ili sahrana, pa je značaj Vilijemove i Kejtine svadbe za popularnost kraljevske kuće već time jasan. Mnogi analitičari upozoravaju i na to da je prihvatljivost monarhije već decenijama umnogome zasluga sada već osamdesetpetogodišnje kraljice Elizabete. Popularnost prestolonaslednika Čarlsa, pak, sahranjena je zajedno sa princezom Dajanom, a njegov mlađi sin Hari je napravio previše grešaka u prinčevskim koracima, u rasponu od pušenja marihuane, preko nasrtaja na paparace do maskenbalskog maskiranja u nemačkog vojnika sa sve kukastim krstom na ruci. Princ Vilijam, pak, miljenik je Ostrva. Od volonterskog podučavanja dece u Čileu, preko sasvim običnog studentskog života do sadašnje karijere vojnog spasilačkog pilota, Vilijem prinčevsku rolu igra gotovo bez greške i nema nikakve sumnje da je baš on najveća nada monarhije. Ni njemu, međutim, javnost ne bi lako oprostila bračni krah nakon što su brakovi troje od četvoro kraljičinih potomaka završili upravo tako.