Šah-mat Austrijanaca

Sudbina Telekoma Srbija prelamala se u utorak do duboko u noć, kada su vođeni konačni pregovori sa Austrijancima, a u vreme zatvaranja ovog broja NIN-a (u utorak po podne) sve opcije još su bile otvorene. Od novih produžetaka, do postizanja kompromisa, ali i propadanja tendera, koje niko nije isključivao. Kako tvrdi izvor NIN-a iz Vlade Srbije, na pregovaračkom stolu su, dan uoči isteka roka, bile dve opcije - da se Austrijancima omogući plaćanje 1,4 milijarde evra za 51 odsto u dve rate, ali i opcija da austrijski kupac napravi sa OTE-om razmenu Vipa za 20 odsto akcija u Telekomu. Predlog o plaćanju na dve rate predviđao je da prva rata bude veća (o tome kolika moglo bi da se pregovara), a druga manja i na nju bi se čekalo od 6 do 9 meseci od datuma preuzimanja kompanije. Druga opcija podrazumevala je da Austrijanci Vladi Srbije isplate 840 miliona evra za 31 odsto akcija, dok bi se za 20 odsto akcija grčkog OTE-a u zamenu ponudio Vip mobajl. Bečki dnevnik Prese je u utorak, dan uoči isteka roka, pisao da će Telekom Austrija dati novu ponudu, „drugačiju od prvobitne”. Navodeći da će srž ponude biti da Austrijanci nemačkom telekomu u zamenu za OTE daju Vip, što bi s obzirom na cenu bilo izvodljivo. Upravo ovo, dosta komplikovano rešenje, bilo je predmet pregovora Austrijanaca, Nemaca i Grka u poslednjih 20 dana, tokom kojih je ishod tendera, čini se, ponajmanje zavisio od Vlade Srbije. Čvrstim stavom da neće dati svoj udeo od 31 odsto za manje od 840 miliona evra, Vlada Srbije je prebacila lopticu u dvorište kupca, koji je morao da traži dogovor i sa drugim prodavcem - grčkim OTE-om, čiji je suvlasnik Dojče telekom. Pregovori Austrijanaca i Nemaca, kako saznaje NIN, zapeli su oko cene jer je pozicija Telekoma Austrija bila da su ova dva paketa slične vrednosti - grčke akcije po traženoj ceni vrede 560 miliona evra, a Vip Austrijanci procenjuju na 600 miliona (jer je toliko uloženo). Austrijanci su samo za licencu platili 320 miliona evra i poslednjih godina uložili nekoliko stotina miliona evra, ali im se uloženo do sada još nije isplatilo jer su poslovali sa gubicima. Ipak, očekuje se da u narednim godinama tek počnu da zarađuju. S druge strane, Nemci i Grci su, kako se nezvanično saznaje, Vip procenili na 200 miliona evra, a ostatak vrednosti paketa OTE-a od 360 miliona evra tražili su u kešu. NJihova ideja bila je da Grci dobiju 360 miliona evra, a Nemci preuzmu Vip. Interes Nemaca da preuzmu manjeg operatera - Vip, upućeni su videli u tome što bi tako konačno ušli na tržište Srbije i zaokružili poslovanje na Balkanu, izbegli monopole na tržištima BiH i Crne Gore, gde bi morali da prodaju sadašnje operatere da su kupili Telekom Srbija, ali i u tome što ih ova transakcija ne bi koštala gotovo ništa. Uz to, nakon nedavnog povlačenja sa tržišta SAD, Nemci su se u Evropi fokusirali na Poljsku, gde pokušavaju da kupe operatera, pa je njihovo interesovanje za daleko manje tržište Srbije znatno opalo. Pokušaja Austrijanaca da na izvestan način “trguju” Vipom bilo je od početka procesa, kada su najpre Vladi Srbije predlagali spajanje Vipa i MTS-a, ali zauzvrat tražili smanjenje cene za Telekom za polovinu vrednosti Vipa. Vlada Srbije je to odbila, pre svega zbog interesa da inkasira što više novca, ali i zbog činjenice da bi spajanje dva operatera bilo kršenje antimonopolskih propisa, kao i regulative Ratela, koja ne omogućava vraćanje treće licence. Upravo je mig iz Evropske komisije, da neće blagonaklono gledati na eventualnu odluku Antimonopolske komisije da se Telekomu Austrija omogući da ima dva odvojena mobilna operatera (Vip i MTS), sa tržišnim učešćem od preko 70 odsto, bio razlog za poslednje produžetke i pokušaj da se nađe novi vlasnik Vipa, a da se istovremeno smanji cena za Telekom Srbija. U Antimonopolskoj komisiji NIN-u je rečeno da odluka po zahtevu Telekoma Austrija o koncentraciji kapitala još nije doneta, da se čekaju odgovori i potrebna dokumentacija konkurencije na tržištu, pre svega Telenora, kao i da rok za odlučivanje ističe tek 24. maja. Iako u Komisiji ne žele da se izjašnjavaju o mogućoj odluci, stručnjaci za pitanja konkurencije objašnjavaju da je na prvi pogled jasno da je nemoguće bezuslovno odobriti koncentraciju kapitala od 70 odsto, te da je logično odobriti koncentraciju, ali uz uslov da Telekom Austrija mora da proda Vip. Kako navode, takve odluke o prodaji jednog operatera su uobičajene u EU. Jasno je da bi kod nas situacija u kojoj formalno postoje tri mobilna operatera - Vip, MTS i Telenor, od kojih dva nisu ekonomski nezavisna jer imaju istog vlasnika, bila limitirajući faktor za sve druge interesente da uopšte uđu na naše tržište, što bismo teško objasnili Evropi. Svest o tome da je zadržavanje Vipa i MTS-a u suprotnosti sa stavom Evropske komisije imali su i sami Austrijanci. Upravo zato su uporno radili na komplikovanijem rešenju, pokušavajući ipak sve vreme i da se zaduže do potrebnih 1, 4 milijarde evra. To im nije bilo lako jer njihov kreditni rejting omogućava, prema procenama upućenih, trenutno zaduženje do 1,2 milijarde evra. Veća zaduženja ozbiljno bi ugrozila kreditni rejting kompanije i ostavila posledice i na berzi. “Izgleda da Austrijanci nisu mogli da namaknu 1,4 milijarde i trudili su se da iznađu razna druga rešenja. Ovo sa razmenom akcija je komplikovana transakcija i traži vreme, ali nije nemoguća. Nije Vip u perspektivi neinteresantan. Ne treba zaboraviti da je on imao brži rast od Telekomovog, a druga je stvar što su krenuli od nule”, kaže za NIN Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Čak ni Sindikat Telekoma ne bi imao argumente protiv razmene akcija OTE za Vip. Kako za NIN objašnjava Miroslav Joksimović, predsedink Sindikata Telekoma, tu niko ne bi bio oštećen. “Vlada bi mogla da kaže da je dobila traženu cenu za 31 odsto akcija, Nemci i Austrijanci bi našli za njih prihvatljivo rešenje, a mi ne bismo imali problem sa monopolom na tržištu i primedbama Evropske komisije. To bi bio svojevrstan šah-mat Austrijanaca”, tvrdi Joksimović. S druge strane, opcija plaćanja na dve rate, od kojih bi druga očigledno bila krajem naredne godine, za sindikate je neprihvatljiva, a mogla bi biti problem i za Vladu jer bi kritičari rekli da je Telekom kupljen i novcem od profita same kompanije. “Sindikati bi se digli protiv takve odluke Vlade. To nije po pravilima tendera i značilo bi da Austrijanci finansiraju kupovinu iz dobiti Telekoma. To ne bismo dopustili”, tvrdi Joksimović. Bez obzira na nepoznanice i veo tajni koji je pratio tender do poslednjeg dana, javnost je bila uverena, posebno nakon premijerovog prošlonedeljnog nastupa u Skupštini Srbije, da je prodaja izvesna. Naime, Mirko Cvetković je poslanicima govorio o tome na šta će novac biti potrošen, uveravajući ih da on neće otići na predizbornu kampanju već na otplatu dugova, “trošeći” tako unapred novac koji nemamo. I akcije opozicije, naročito Srpske napredne stranke, koja je podnela tužbe zbog prodaje Telekoma, a kako se nezvanično može čuti čak i ponudila sindikatima Telekoma moratorijum na prodaju na 10 godina, ukoliko ih podrže, samo su mogle ubrzati eventualno neodlučnog kupca u donošenju odluke. Jer, mogućnost da naprednjaci, najžešći protivnici prodaje Telekoma, dođu na vlast nakon izbora, dodala je prodaji i ultimativni karakter - sad ili nikad. Zato mnogi veruju u dogovor sa Telekomom Austrija, jer bi u suprotnom, podelom besplatnih akcija i izlaskom na berzu, Vlada Srbije mogla ostati sasvim “kratkih rukava”. Prijava naprednjaka Srpska napredna stranka (SNS) podnela je Višem tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv premijera Mirka Cvetkovića i članova tima Vlade Srbije. Prijava je podneta zbog sumnje da su „zloupotrebili službeni položaj i izvršili delo prevare“ u procesu prodaje Telekoma Srbija. SNS je krivičnom prijavom optužio, pored Cvetkovića, bivšeg i sadašnjeg ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića i Nebojšu Ćirića, bivšu ministarku finansija Dianu Dragutinović i državne sekretare u Ministarstvu finansija Vuka Đokovića i Dušana Nikezića. SNS je u krivičnoj prijavi naveo da su oni prilikom prodaje Telekoma predlagali, donosili i sprovodili odluke koje su „višestruko štetne za državu Srbiju i građane”. „Oni su omogućili da Telekom Austrija bude jedini ponuđač na tenderu za prodaju, čime je dobio šansu da otkupi udeo u Telekomu po ceni koja je za 450 miliona evra manja od realne”, rekao je član pravnog tima SNS Dejan Đurđević. Naprednjaci podsećaju da je neto dobit Telekoma u prošloj godini bila 117 milijardi dinara i da su za taj novac mogla da budu izgrađena dva nova mosta.