Kraduckanje DŽulijana

Dragi moji Čečeni! Kažu da se princ Aleksandar Karađorđević jedared tako obratio Čačanima na svom prepoznatljivom “pidžin-inglišu”, a Čečeni podno Jelice sve su ga razumeli. I bez simultanog prevoda. Otad u Čačku vlada mišljenje da je Če neđe otud. Samo ime kaže – Čečeni, skupina dubokih poštovalaca Čea, čuvenog četnika iz Čačka (skr. ČČČČ). Dragi moji džulovi! Kažu da se i Velja Ilić jedared tako obratio Čečenima, na svom prepoznatljivom esperantu, koji govori tečno ko da je tamo rođen. Otad vlada mišljenje da je i DŽulijan neđe otud. Na trgu u Čačku često je kulturno- -umetnički program izvodila i čestita estradna umjetnica, poznata po hitu: “Zvao si me mala Liki, a ja tebe samo Miki”. Kako se ta kompozicija pevušila s kolena na koleno među lokalnim življem, pa su se stihovi često permutovali i proširivali ko u svakoj narodnoj epskoj pesmi, mala Liki je u međuvremenu postala Vikiliki. Te među domicilnim Čečenima preovladava stav da se Vikiliki pojavio u Čačku mnogo pre no što je osvanuo na globalnoj svetskoj mreži. „Zvao si me mala Liki, a ja tebe Vikiliki“ pevaće se i na dočeku počasnog građanina, ako zaživi ideja Društva srpsko-kubanskog prijateljstva. Iz Čačka. NJihovo posredovanje u akciji nesumnjivo ukazuje da je DŽulijan - ili veliki Srbin ili veliki Kubanac. Takve ljude treba da gajimo, bila je prva reakcija slučajno (za B92) anketiranog Čačanina, na ideju da se čestiti Kubanac proglasi počasnom personom. Ako smo godinama gajili fikus imena Bendžamin, ne vidim razlog da se ne preorijentišemo na fikus imena DŽulijan – izjavio je Čačanin koji je, vođen savetom sugrađanina iz B92 ankete, prvi u bašti podigao plastenik gde je posadio hiljadu sadnica punokrvnog fikusa DŽulijan. Čime je Asanž zadužio Čačak, grad u kome ima više pečenjara nego internet- -kafea? Kraduckao je američke poverljive podatke i publikovao ih na internetu, što je u gradu sa najvećim brojem pečenjara po glavi stanovnika doživljeno kao podvig ravan iskrcavanju Marsovaca u Guču. I to sa ražnjem na koji je proboden Kip slobode. Istaknuti mislilac iz tog grada, odavno je razgraničio kraduckanje od krađe, te s moralnog aspekta tu nema problema. Rusvaj mož’ da ispadne jedino ako se hipotetički zapitamo - šta bi se desilo sa mister Asanžom kada bi počeo da kraducka poverljive podatke po slobodarskom Čačku? Ili ne do Bog - po slobodarskoj Kubi. Gospodine Iliću – pitao bi novinar čačanskog portala Vikičips inicijala DŽ.A. - da li je vaš brat Strahinja Ilić? More j... se i ti, i taj tvoj internet, i Vikiliks i Viki Miljković... Ti si doš’o ovde da nas zajebavaš, je l’ tako? Ajde bre ne seri. Treba vam izlomiti te skalamerije, bolje se skloni, da ti ne bi uzeo taj internet, omlatio o glavu i šta mi možeš? - čulo bi se na poverljivom audio snimku objavljenom na sajtu Vikičipsa. Uz jedan tup udarac. Znate šta, Amerikanci bar ne biju odmah – izjavio bi trenutak kasnije za Si-En-En novinar inicijala DŽ.A., ovaj put sa vidljivim otiskom cipele gospodina Ilića na čelu. Epilog – novinar DŽ.A. ne bi bio izabran za počasnog građanina Čačka. Na sledećim izborima u Čačku, glasovima ne posebno počastvovanih, ali veoma utreniranih građana, pobedio bi vlasnik cipele kojom je izveden bravurozni volej iz sedećeg položaja. Na sledećim izborima na Kubi, zemlji sa najsporijim internetom na svetu, gde otvaranje ograničenog broja sajtova traje čitavu večnost, pobedio bi gospodin Kastro. U nekom čačanskom stanu grupica mladih ljudi sedela bi podno postera Če Gevare sa tompusom i pevušila: “Zvao si me mala Liki, a ja tebe Vikiliki”. Hrabri novinar DŽ.A. sedeo bi na klupi lokalnog pravosudnog organa, sa otiskom đona na čelu, i odgovarao na sudijska pitanja. A svetski mediji bi ushićeno izveštavali: “Nakon što je u Švedskoj optužen da je silovao dve Šveđanke, protiv DŽ.A. u malenom Čačku stigle su mnogo teže optužbe – da je silovao celo stado ovaca”. E, sad ja pitam, kakve veze ima nezavisno novinarstvo s mojim ovcama. Ajd’ Šveđanke, pa i da razumem... - preletao bi preko Si-En-Enovog ekrana zabrinuti izraz lica mister Ilića, većinskog vlasnika silovanog stada. (Autor je novinar u Danasa)