Zaduživanje mora da stane

To što je Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Beogradu, nedavno rekao da je Srbija u poslednjem trenutku izbegla grčki scenario, nikako ne znači da nas on u budućnosti neće sustići. Ovako barem ovdašnji ekonomisti gledaju na moguće posledice ne samo grčke krize, koja drma Evropu, već i nezasitog zaduživanja Vlade Srbije, koja nas vodi upravo tamo gde ne želimo da stignemo - do grčkog kraha. Opasnosti su svesni i čelnici MMF-a, koji su upozorili da još postoji mogućnost širenja dužničke krize, uprkos spasavanju Grčke, Irske i Portugala. Iako iz MMF-a tvrde da bi kriza mogla da se proširi i na vodeće članice zone evra, ipak su najveću zabrinutost izrazili za ekonomije u usponu u istočnoj Evropi. Oglasili su se i Albert Jeger, šef Misije MMF za Srbiju i Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, predloživši da ovdašnje političke partije javno obećaju da će poštovati nova pravila o fiskalnoj odgovornosti “kako bi se izbegla ona vrsta populizma koja je toliko često bila obeležje političkih kampanja u Srbiji“. “Ostaje strah od činjenice da su svi srpski političari više nego spremni da nude stanovništvu prečicu do višeg životnog standarda kroz nerealna fiskalna obećanja, posebno neodrživo visoke plate u javnom sektoru i penzije ili preniske poreze. Ovakva vrsta obećanja je posebno primamljiva u predizbornim periodima”, stoji u zajedničkom obraćanju Jegera i Lisovolika. Zabrinutost čelnika MMF dele i ovdašnji ekonomisti. Kako za NIN objašnjava Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, do neželjenih scenarija bi tek moglo da dođe, možda ne u ovoj, predizbornoj godini, ali ako nastavimo sa ovim tempom zaduživanja, već za godinu–dve. “Spoljni dug Srbije u procentu BDP-a iznosi 79, 6 odsto i skoro da je dostigao kritičnu granicu od 80 odsto. Zapanjujuće je da nam Vlada Srbije predstojeće dodatno zaduživanje jer nismo prodali Telekom predstavlja kao dobru vest”, objašnjava Đukić. Tako nas je premijer nedavno iz Vašingtona obradovao vešću da nam je odobren kredit od 800 miliona dolara od Svetske banke, čekamo ruski kredit u istom iznosu za infrastrukturne projekte, što bi javni spoljni dug podiglo na skoro 11 milijardi evra. Uz privatni spoljni dug od 14,5 milijardi, naš ukupni spoljni dug iznosi 23 milijarde evra, što zvaničnici ne smatraju preterano velikim. Ipak, ekonomisti upozoravaju da će za otplatu spoljnog duga Srbija do 2015. godine morati da izdvaja između 31 i 35 odsto godišnjeg priliva od izvoza, a kritičnom se smatra stopa servisiranja veća od 25 odsto. Posebno kritičnim za Srbiju se smatraju naredne dve do tri godine, kada je potrebno obezbediti tri do tri i po milijarde evra godišnje za otplatu spoljnog duga. “Zabrinjavajuće je što je prosečna kamatna stopa po kojoj servisiramo dugove veća od procenta rasta BDP-a. To znači da već sada ulazimo u kritičnu zonu, što me najviše brine”, kaže Đukić. Kao moguće posledice grčke krize vidi dramatičan skok kamatnih stopa na kredite u čitavoj Evropi, a posebno za rizične zemlje kakva je Srbija, što znači da ćemo se u budućnosti zaduživati po još nepovoljnijim stopama. Zbog budućeg skupljeg zaduživanja zemlje, stvoriće se dodatni pritisak na rast kamatnih stopa unutar Srbije, što će za posledicu imati manji rast proizvodnje i rizik da rast BDP-a bude manji od planiranih 3,1 odsto. I ekonomista Saša Đogović veruje da će se grčka kriza “preliti” u Srbiju i to pre svega kroz povlačenje kapitala grčkih banaka, što će smanjiti priliv u zemlju. “Galopirajuće zaduživanje Srbije vodi nas ka grčkom scenariju. On trenutno nije na vidiku, ali nas MMF upozorava da nam je smanjen prostor za dalje zaduživanje. Lek je u smanjenju rashoda, dakle smanjenju administracije, reformi javnih preduzeća i celokupnog javnog sektora. Sumnjam da će to vlada učiniti, posebno u predizbornoj godini. To znači da nema investicija, nema strategije, nema reformi, zbog čega smo potpuno zavisni od finansijske infuzije spolja. To u perspektivi vodi ka restrukturiranju dugova, nalik ovom pred kojim je Grčka”, kaže Đogović. Nešto veći optimizam pokazuje Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera, koji za NIN objašnjava da za sada nismo blizu grčkog scenarija, kao i da su dosadašnja zaduživanja u okviru propisanih fiskalnih pravila. Ipak, i on se slaže da se moguća opasnost krije u godinama pred nama. “Zadužujemo se da bismo pokrili fiskalni deficit i zato je važno da se on iz godine u godinu smanjuje. Verujem da ćemo ovu godinu izgurati sa planiranim deficitom od 4,1 odsto BDP, ali veću opasnost vidim u 2012. godini, kada je potrebno deficit smanjiti na 3,2 odsto. To zahteva smanjenje rashoda, ali ne treba isključiti ni povećanje poreza. A upravo kod smanjenja rashoda očekujem najveće poteškoće. Moguće je da umesto potrebnog drastičnog smanjenja subvencija u 2012. godini, neka stranka izađe sa novim programima njihovog povećanja ili recimo smanjenjem poreza, a ta vrsta demagogije je uobičajena u predizbornim godinama. To bi moglo dovesti u pitanje planirani deficit, a samim tim i nivo duga”, objašnjava Arsić. Iako i sam sumnja u spremnost Vlade da u predizbornoj godini istraje u smanjenju rashoda, kao ohrabrujući signal vidi odbijanje izvršne vlasti da popusti pred zahtevima prosvetara, čime je, kako kaže, izbegnut krah javnih finansija već ove godine. Đukić savetuje Vladi da odmah obustavi dalja zaduživanja i odloži ih za neko bolje vreme, odnosno da odustane od nekih nerealnih obećanja datih građanima. “To znači da bi Vlada građanima morala da objasni da neće biti obećanih povišica, jer zbog njih mora da uzima jako nepovoljne kredite, a to će za godinu ili dve dovesti do potrebe restrukturiranja duga zemlje, što je drugi naziv za bankrotstvo. S tim smo već imali gorka iskustva 1982. godine, dakle u vreme SFRJ i mislim da ne smemo da ponovimo fatalne greške iz prošlosti. A čini mi se da nas ova vlada ka tome vodi”, kaže Đukić. Kao dodatnu nelogičnost on izdvaja kontradiktorno ponašanje međunarodnih finansijskih institucija, koje blagonaklono gledaju na dalje zaduživanje Srbije iako znaju da ulazimo u kritičnu zonu, pa nam tako Svetska banka daje kredit od 800 miliona dolara, a i MMF nam nudi dalje zaduživanje, iako znaju da ćemo imati probleme u otplati. U takvoj situaciji veruje da je bolji novi čvrst aranžman sa MMF-om, a ne samo aranžman iz predostrožnosti, koji je najavljen. “Takav labav aranžman ostavlja Vladi velika diskreciona prava, a to je opasnost. Fiskalni savet, kao ni druga tela u Srbiji, neće moći da radi efikasno i kontroliše izvršnu vlast, pa zato spas vidim u novom, čvrstom aranžmanu sa MMF-om, koji Vlada u predizbornoj godini sigurno ne priželjkuje”, kaže Đukić. Vlada Srbije očito je nespremna na čvršću kontrolu, zbog čega je ove nedelje započela pregovore sa Misijom MMF-a o mekšoj varijanti - stendbaj aranžmanu iz predostrožnosti, koji bi trebalo da počne u septembru. Nova zaduživanja zato su sasvim izgledna, posebno zbog neuspeha prodaje Telekoma. Besomučno zaduživanje i moguća kriza spoljnog duga od 2013. do 2015. godine, kao da ne brinu previše premijera i njegov tim. Ili zato što se nadaju da će glavobolju oko otplate prepustiti nekom drugom ili vođeni lakonskom logikom – misliću o tome sutra. A sutra bismo mogli da završimo kao Grčka. Misija MMF-a boraviće u Beogradu do 27. maja, a kako je najavljeno razgovori sa predstavnicima Vlade Srbije i NBS će se voditi o makroekonomskim kretanjima i projekcijama, kao i merama usmerenim na ključne slabosti srpske ekonomije. Taj program mera poslužiće kao osnova za aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom, a srpske vlasti izrazile su želju da novi aranžman počne negde u septembru. Očekuje se da pregovori o novom aranžmanu budu vođeni u dve etape - prva bi bila završena u maju i tada bi mogao da se napravi preliminarni nacrt za program mera, dok bi druga misija krajem leta imala za cilj da zaključi pregovore. Između dva aranžmana ne postoji nikakav formalni mehanizam za praćenje ekonomske situacije u Srbiji, u vidu programa sa postavljenim kvartalnim ciljevima, ali se održava uobičajena saradnja na nivou eksperata. Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da Srbiji nije potreban novac MMF-a već ekspertiza te finansijske institucije. Državni dug veći za 50 odsto Spoljni dug Srbije je za godinu dana porastao za više od 750 miliona evra, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Spoljni dug Srbije poslednjeg dana novembra 2010. dostigao je iznos od 23,24 milijarde evra, što znači da je uvećan u odnosu na prethodni mesec za 214 miliona. Ekonomisti upozoravaju na zabrinjavajući trend zaduživanja, jer je, za razliku od perioda od 2000. do 2008. godine, kada je javni spoljni dug smanjen sa 10 na 6,5 milijardi evra, u poslednje dve i po godine trend potpuno preokrenut. Državni dug je povećan za skoro 50 odsto, odnosno dostigao je devet milijardi evra, a sa najavljenim kreditima Svetske banke i ruske države iznosiće blizu 11 milijardi evra. Atina kao beograd devedesetih Policija je nedavno ženama Atine preporučila da ne izlaze same po zalasku sunca, a potpredsednik vlade Teodoros Pangalos je za skupštinskom govornicom rekao, obraćajući se građanima: “Pare smo zajedno potrošili”. Svima je jasno da se ovde ne radi (samo) o ekonomskoj i tehnokratskoj krizi, nego pre svega o političkoj. Doduše, na zajam od 100 milijardi evra dodato je još 80 milijardi, a nezaposlenost je dostigla 16 odsto. I dok ekonomski analitičari procenjuju da je kriza u roku od mesec dana mogla da bude prevaziđena - da su sprovedene adekvatne mere, strahovi da će se Grčka u narednim mesecima susresti sa još ozbiljnijim problemima, sve su veći. U poslednjih godinu dana (otkako je potpisan memorandum o zajmu Grčkoj) vlada je sprovela ogromne zakonske promene. Neuspešno. Smanjenje plata u državnom sektoru, reforme u penzionom sistemu i povećanje poreza, kao jedini rezultat proizveli su političku buru, sunovrat autoriteta državnih ustanova i veliko nezadovoljstvo naroda. Stručnjaci ukazuju na racionalno rešenje, koje se ne zasniva na pozajmicama sa Zapada, već na logičnim argumentima. Jedna od alternativa, koja i laicima zvuči izvodljivo, jeste formiranje grupe ekonomskih eksperata, koja bi iznova pregledala grčki dug. Svrha ove ekspertize bi bila da proveri koliko je ta suma proizašla iz neregularnih postupaka, ilegalnih ugovora i tzv. “klijentskih odnosa” (u kojima se ogleda grčki mentalitet - “ako glasaš za mene, zaposliću ti sina”). Ako bi se dokazalo da se zaista radi o takozvanom omrznutom dugu, grčki narod bi imao političko i legitimno pravo da odbije učešće u njegovoj isplati (što se dogodilo u slučaju Ekvadora). Vlada, međutim, izgleda da ignoriše takvo rešenje s obzirom na to da je ministar finansija Jorgos Papakonstantinu najavio nove mere, odnosno infuziju od 22 milijarde evra do 2015. Dve trećine od ove sume je planirano da se dobije od redukovane potrošnje, a ostatak od poreza i prihoda privatizacije. Paralelno sa ovakvim “ambicioznim” planovima vlade, nezaposlenost se povećala za novih četiri odsto u poslednjih godinu dana i očekuje se da stigne do 22 procenta do kraja godine. Glasine o negativnom uticaju Grčke na evrozonu i njeno moguće napuštanje, sve je izvesnije da prerastu u odluku. Država je zbog zajma efektivno isključena sa internacionalnog finansijskog tržišta i tako će i ostati do 2014. godine, ali, što se Srbije konkretno tiče, grčke banke i dalje kontrolišu 16 odsto njenog tržišta. Istina je, međutim, da se ni stručnjaci, ni političari, a pogotovo grčki narod ne bave preterano time koliko bi situacija ovde mogla da ugrozi ostatak Evrope, kako one “zvanične”, tako i ove “druge”, kojoj Srbija pripada. Ogromna je rezignacija građana prema vladi i opoziciji zbog načina na koji se odnose prema nacionalnoj ekonomiji, ali i prema grčkom društvu, koje su doveli do kolektivnog bankrota, vođenjem rasipničke i nefunkcionalne politike. I dok mediji pokušavaju da skrenu pažnju na problem ilegalnih imigranata, čiji nekontrolisani priliv predstavljaju kao najozbiljniji problem zemlje, narod bi najradije želeo da deportuje - zajedno sa strancima - i ove domaće, vladajuće, izvan grčkih granica. Atina sve više liči na Beograd za vreme 90-ih. Policija u punoj ratnoj opremi se nalazi na svakom ćošku i u ponekom haustoru. Ubistva na ulicama su postala svakodnevna pojava. Događaji od protekle nedelje su to i dokazali. U utorak su tri stranca izbola nožem do smrti 44-godišnjaka kada je sišao sa kamerom (ključna reč) u rukama do kola, kako bi odvezao trudnu suprugu na porođaj. Sledećeg dana, i kao reakcija na prethodno, u hajci jedne fašističke grupe na strance ubijen je čovek iz Bangladeša. Sutradan, policajci su na demonstracijama pretukli (uglavnom udarcima pendrekom po glavi) jednog 31-godišnjaka. Lekari se bore za njegov život, ali kažu da će ako i preživi imati trajnja oštećenja na mozgu. Anarhisti su narednog dana bacili Molotovljeve koktele na policijsku stanicu u centru grada, povređeno je nekoliko ljudi koji su se našli na obližnjoj pijaci... A grčki premijer kao da ne želi da se suoči sa istinom. Poslednja među mnogim grandioznim izjavama Jorgosa Papandreua je da Grčka neće nikada napustiti evro. Ali, ako je suditi o verodostojnosti premijerovih stavova na osnovu one “dobre stare” iz predizborne kampanje, koja je glasila: “Para ima!”, jedina institucija sa prefiksom evro, koju Grčka sigurno nikad neće napustiti, jeste Evrovizija.