Uzlet neimarstva

DOGAĐAJ: Beogradska internacionalna nedelja arhitekture MESTO: ARTGET od 4. do 15. maja Udruženom inicijativom Društva arhitekata Beograda, Kulturnog centra Beograda i autorskog tima arhitekata Jelene Ivanović Vojvodić, Ružice Sarić, Danice Jovović Prodanović, Tanje Damljanović Konli, Darka Marušića i Ivana Kucine pre šest godina priređena je prva Nedelja arhitekture, skraćenicom nazvana BINA. Uz malo materijalnih sredstava i nevelikog broja volontera tada je bilo teško poverovati u neki značajniji razvoj ove ambiciozno zamišljene neimarske manifestacije. Ali, uobičajeni manjak raspoloživih sredstava nadoknađivali su entuzijazam, snalažljivost i višemesečni naporan rad organizatora, pa je danas, u svom šestom pojavljivanju na našoj kulturnoj sceni, BINA svojom programskom širinom, raznovrsnošću i kvalitetom, uz izuzetnu medijsku pažnju, istakla ozbiljnu kandidaturu da se značajem svrsta u red tradicionalnih godišnjih festivalskih institucija kao što su BITEF, BEMUS, BELEF, FEST... Prvobitna ograničenost na jednu sedmicu pokazala se kratkom za obilje događaja, pa se ovogodišnja BINA vremenski protegla čak i na više od deset dana. Za sam čin otvaranja nije mogao da bude upriličen bolji program od izabranog: u ambijentu galerije „Artget“ na spratnom nivou Kulturnog centra Beograda, među eksponatima izložbe fotografija „Kadrovi nedovršene modernizacije“ Bečlije Volfganga Talera, Božidar Đelić „presekao je vrpcu“ i proglasio BINA-u otvorenom uz poziv prisutnima da posete i istovremenu izložbu u prizemlju KCB-a sa delima arhitekte Borisa Podreke. Upravo ova izložba zaslužila je mesto među najznačajnijim događajima ovogodišnje BINA-e koliko kvalitetom prikazanih dela toliko i visokom internacionalnom reputacijom autora. Stalno nastanjen u Beču, a radom prisutan u mnogim zemljama našeg kontinenta, Boris Podreka u svojoj biografiji ima i dva detalja vezana za našu zemlju: rođen je u Beogradu 1940. godine, a više od decenije inostrani je član SANU. Pored izložbe, u programu BINA-e predviđeno je za 19. maj i njegovo predavanje, koje će, nema sumnje, privući brojne slušaoce. Posle otvaranja ređale su se, uz svakodnevne druge događaje, mnoge raznovrsne izložbe. U prostoru Legata u Knez Mihailovoj ulici Švajcarski institut arhitekture i Centar za arhitekturu u Beču prikazali su pod nazivom Balkanologija – nova arhitektura i urbani fenomeni u Jugoistočnoj Evropi, karakteristična ostvarenja iz vremena jugoslovenskog socijalizma i tekućeg tranzicijskog perioda sa mnogo opservacijskih, analitičkih i kritičkih komentara. Iz Beča je, takođe, preneta izložba Bogdan Bogdanović – Ukleti neimar koja je postavljena u Konaku Kneginje LJubice kao omaž ovom, i našem i internacionalnom, velikanu memorijalne arhitekture i teoretske misli. U mnoštvu izložbi nemoguće je posvetiti poseban osvrt svakoj od njih, pa ćemo pribeći samo navođenju onih najzanimljivijih kao što su: Restart – Arhitektura u BiH 1995-2010, Ideologije i ideali: Prilozi istraživanju arhitekture HH veka u Vojvodini, Održivo stanovanje Roma, Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima... Zanimljiv tematski iskorak napravljen je izložbom Filmski plakat – 1964-1968, arhitekata Marušića i Pilasanovića. Među predavanjima i okruglim stolovima svakako je bilo najprivlačnije istupanje bečkog arhitekte (opet - Beč!) Volfganga Čepelera, pobednika na velikom Međunarodnom konkursu za idejno rešenje Centra za promociju nauke u Novom Beogradu. U isto vreme njegov rad je dobio počasno mesto među više od dve stotine rešenja sa ovog konkursa prikazanih na sjajno aranžiranoj izložbi otvorenoj ovih dana na glavnom kalemegdanskom šetalištu. Ovogodišnja BINA zaslužuje sve pohvale kako za besprekornu organizaciju tako i za programsku raznolikost, uz dobronamernu sugestiju da treba razmisliti o dobro odmerenom sažimanju broja događaja čime bi se omogućilo ljubiteljima arhitekture da izbegnu mnogostrano rasipanje pažnje i, sledstveno tome, nezadovoljavajući broj posetilaca na nekim priredbama.