Sobarica pokopala nadu Francuske

Nasmejan, samouveren, impresivan, Dominik Stros-Kan se krajem marta obratio Francuzima iz kuhinje svog vašingtonskog doma pržeći čuveni biftek „a la šatobrijan“. Izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda sunarodnicima je tada rekao da mu nedostaju, ali da u Vašingtonu ima posao koji mora da dovrši, te da mu je bilo koji drugi politički angažman sporedan. Stros-Kan je, međutim, prekaljeni veteran politike, pa je teško poverovati da je u udarnom televizijskom terminu nedeljom uveče pripremao ponos francuske kuhinje samo da bi Francuzima rekao da će morati da potraže drugog predsedničkog kandidata za izbore zakazane za 2012. godinu. Pre će biti da je Stros-Kan upravo „domaćinskim“ obraćanjem naciji u martu počeo predsedničku kampanju. Prvi čovek MMF-a tog dana u svojoj kuhinji sigurno nije mogao ni da zamisli da će se ubrzo i sam pržiti na jakoj vatri. Četrnaestog maja Dominik Stros-Kan je uhapšen na njujorškom aerodromu „DŽon F. Kenedi“ zbog sumnje da je pokušao da siluje sobaricu u hotelu u kom je odseo. Prema navodima njujorške policije, tridesetdvogodišnja Afrikanka, majka dvoje dece, prošle subote je ušla u apartman luksuznog hotela „Sofitel“ misleći da je prazan. Tamo je, međutim, pred nju izašao goli Stros-Kan. Izvršni direktor MMF-a je ženu zgrabio, povukao u spavaću sobu i oborio na krevet. Sobarica je uspela da se otrgne, ali ju je Stros-Kan sustigao i odvukao u kupatilo, gde ju je ponovo seksualno napao. Tek kada se žena drugi put odbranila, Stros-Kan je odustao od nasrtaja. U zapisniku sudskog saslušanja koji je sastavio menhetnovski okružni tužilac Sajrus Vens Mlađi, sin nama mnogo poznatijeg Sajrusa Vensa, Dominik Stros-Kan je osumnjičen za ukupno sedam krivičnih dela, uključujući pokušaj silovanja, seksualno zlostavljanje i protivpravno zatvaranje. Ako to bude pretočeno u optužnicu i Stros-Kan bude osuđen po svim tačkama, mogao bi da dobije višedecenijsku kaznu zatvora. Kaucija od milion dolara koju su ponudili njegovi advokati odbijena je, Francuska nema ugovor o međusobnom izručivanju sa SAD, a kao da sve ovo nije dovoljno loše po najmoćniju figuru MMF-a, iz njegove domovine stigla je vest da tužbu protiv Stros-Kana sprema i novinarka i spisateljica Tristan Banon. Ona je još 2007. godine tvrdila da ju je Stros-Kan 2002. godine seksualno napao tokom intervjua, ali je od tužbe tada navodno odustala na nagovor majke, funkcionerke Socijalističke partije kojoj pripada i Stros-Kan. Majka sada podržava Tristan Banon. Stros-Kan tvrdi da je u oba slučaja nevin a njegovi advokati da ima alibi. Vest o Stros-Kanovom hapšenju bila je planetarno udarna sa jakim razlozima. Mada aktuelnu politiku Međunarodnog monetarnog fonda „previše socijalnom“ mogu da smatraju samo neoliberali, činjenica je da je Stros-Kan bio voljan da dužnicama MMF nudi nešto blaže uslove pozajmica. Dva dana nakon hapšenja Stros-Kan je trebalo da u Berlinu ima žustru raspravu sa nemačkom kancelarkom Angelom Markel koja bi mu verovatno tražila da bude oštriji prema prezaduženoj Grčkoj. Stros-Kan je dopustio svojim saradnicima čak i da napadnu SAD, najvećeg finansijera MMF. Britanski „Gardijan“ stoga piše da Stros-Kana saradnici izvan SAD i EU ne smatraju „zapadnjačkom pudlicom“, što su obično mislili o njegovim prethodnicima. Francusku možda očekuje još snažniji politički zemljotres. Jasno je, naravno, da Stros-Kanova Socijalistička partija sa socijalizmom ima taman toliko veze koliko i savremena Francuska sa vikontom Šatobrijanom, dakle samo u vidu dalekih uspomena. Svejedno, mnogi Francuzi Socijalističku partiju vide kao jedini „levičarski lek“ protiv sve nepopularnijeg Nikolasa Sarkozija i njegove Unije za narodni pokret. Aktuelnog predsednika, sudeći prema anketama, sada podržava manje od trećine Francuza, dok ga ostatak optužuje za favorizovanje bogatih, nezainteresovanost za probleme srednjih i nižih klasa, kao i cepanje društva antimuslimanskom politikom. Dominik Stros-Kan bio je možda i najjači adut socijalista. Brojne ankete francuskih političkih analitičara predviđale su Stros-Kanovu ubedljivu pobedu i na „kvalifikacionim“, unutarstranačkim izborima, i na onim „pravim“ - predsedničkim. Sada je to možda prošlost, pa je jasno zašto je poslanik socijalista Manuel Vals izjavio da će se francuska politika ubuduće deliti na onu pre i onu posle Stros-Kanovog hapšenja.