Prohibicija

Sreda, 11. maj 2011. godine, Beograd. Počinje primena zakona o zabrani prodaje (i kupovine) alkoholnih pića tokom noći i zakona o ograničenju rada barova, klubova, restorana. Stigao je moj prijatelj iz NJujorka. Organizovan je protest protiv primene gorepomenutih propisa u parku kod hotela „Palas“. Nama koji se sećamo nekih ranijih protestovanja, u vazduhu je zamirisalo na Kolarčevu ’96. ili mamurnu oktobarsku revoluciju 2000. Mlađi će, pak, moći da tvrde da su i oni u zenitu svoje mladosti pokrenuli nekakav protest i tako nastavili ovu zgodnu srpsku tradiciju. Povodom toga imam samo da kažem da se nisu ti klinci borili za masovno pijančenje i šenlučenje po ulicama, nego za konačno buđenje zdravog razuma. Kako kaže T. Pančić: “Ako vlast zabrani jednu zakonski nezabranjivu stvar i to im prođe, sutra će drugu, preksutra treću…” Jasno ko dan. Pored toga što je poseta prijatelja koji već odavno ne živi ovde donela svežinu u tumačenju srpske realnosti, podsetili smo se i njegovog rođendana koji smo proslavili u NJujorku. Rečeno mi je da se u slučaju pljačke ili ubistva policija u tom gradu pojavi tek posle pola sata, a ako cirkaš na ulici – stižu odmah! I tako sam stajala nogama izvan bara, a ruka kojom sam držala čašu vina je formalno bila u baru. Da me ne uhapse. Ne znam da li ste znali, ali u NJujorku mora da se poštuje takozvani “kabaretski zakon”, donet u vreme prohibicije `20-ih, ali aktivno na snazi tek otkako je Rudi Đulijani odlučio da “očisti” grad. Po tom zakonu, trebalo bi da se podnese zahtev za posebnu dozvolu ukoliko želite da u vašem lokalu pleše više od troje ljudi istovremeno. U proceduru za dobijanje ove dozvole uključen je bord za kontrolu životne sredine, savez komšija iz vašeg kvarta, njujorško odeljenje za zdravlje i mentalnu higijenu (!), električari i vatrogasci... Primenom ovog propisa brzopotezno je ubijen svaki dalji kulturni razvoj noćnog života u NJujorku. Da, NJujorku, u kome se živi od pozajmljenih i nasleđenih sećanja na dobro zezanje. Baš kao i ovde. Učimo od najboljih.