Arhiva

Desant na titule

Vladimir Stanković | 20. septembar 2023 | 01:00
Pre više od 30 godina, kada su u jednoj sezoni titule prvaka osvojili fudbaleri, košarkaši i vaterpolisti Partizana, rođena je navijačka krilatica o raketama „zemlja-voda-vazduh“. Ako košarkaši Partizana u finalnoj seriji koja počinje ove nedelje, kao što se očekuje, odbrane dominaciju u domaćem prvenstvu, pomenute „rakete“ množiće se sa dva jer su u ovim sportovima već osvojeni nacionalni kupovi, a ima još: košarkašice su takođe osvojile „duplu krunu“ (prvenstvo i kup), odbojkaši su vratili titulu posle 20 godina a rukometaši su, 20 godina posle povratka u Prvu ligu, pre kraja takmičenja obezbedili prvo mesto a u Evropi stigli do polufinala „Čelendž kupa“. Hokejaši na ledu su ne samo najbolji u Srbiji već i u regionalnoj ligi koja okuplja timove iz Hrvatske, Slovenije i Austrije. Kada je o međunarodnim takmičenjima reč, košarkaši su osvojili Jadransku ligu i bili uspešni u Evroligi u kojoj su bili učesnici druge faze takmičenja („Top 16“) a vaterpoliste narednih dana čeka pokušaj osvajanja titule prvaka Evrope , trofeja koji Partizan nije osvojio od 1976. Milan Obućina, generalni sekretar JSD Partizan već 22 godine, ne okleva da sezonu koja je u toku oceni kao najuspešniju od osnivanja 1945: „Nema nikakve dileme da je tekuća sezona, iako još nije završena, najuspešnija u čitavoj istoriji Partizana a ovakve rezultate, koliko ja znam, nikada nije ostvarilo nijedno sportsko društvo u bilo kojoj zemlji. Imamo puno razloga da budemo ponosni i zadovoljni.“ Obućina kao ključne faktore svojevrsnog „partizanskog desanta na titule“ ističe nekoliko faktora: ljudi, dobra organizacija, sistem odlučivanja, dobra koncepcija i pravovremeno planiranje. On kaže da su ključni kadrovi, sposobni ljudi koji rukovode klubovima, postavljaju organizaciju i donose odluke. Još jedan važan faktor je „pokrivanje prema guberu“, niko ne sme da planira i troši više nego što ima, niti klub sme da uđe u novu sezonu bez bar 70-80 odsto obezbeđenog budžeta. Svi klubovi, a ima ih 24 sa preko 2.000 sportista i preko 100 trenera, imaju svoje uprave koje samostalno vode sportsku i poslovnu politiku, ali uz poštovanje osnovnih normi koje je propisalo sportsko društvo. Članovi Upravnog odbora sportskog društva, njih 15, na čelu sa predsednikom Dankom Đunićem, isključivo su ljudi iz uprava pojedinih klubova. Nekada je bilo obrnuto, zainteresovani privrednici (ili političari) ulazili su u sportsko društvo koje im je kasnije nalazilo „bazu“. JSD Partizan ima Statut koji su prihvatili svi klubovi. Vrhovni organ je Skupština kluba koja ima maksimalna ovlašćenja, čak i da ugasi neku sekciju ako oceni da za tako nešto postoje razlozi. „Cilj je jedinstvo unutar kuće. Ne tražimo da svi rade isto, svaki klub ima svoju strategiju u odnosu na mogućnosti i želje, ali svi moraju da poštuju osnovne stavove koji su stalno jačanje `brenda Partizan` i stalna borba za rezultate“, kaže Obućina. Primetno je da u imenu i dalje stoji JSD, odnosno Jugoslovensko sportsko društvo Partizan. Obućina o tome kaže: „U čitavoj istoriji Partizan je uvek među članovima imao najviše Srba, ali mi nikada nismo težili, niti ćemo težiti, da budemo samo srpski klub. Veliki sportski kolektivni su internacionalni. Uvek se obradujem kad čujem da se za Partizan i danas navija u Makedoniji, na Kosovu, u Sloveniji... U bivšoj Jugoslaviji imali smo najviše navijača u drugim republikama pa i u drugim državama, makar u okruženju. Fenomen Partizanove košarkaške publike poznat je Evropi, želimo da jednog dana tako bude i u drugim sportovima.“ U Partizanu su svesni da titule, trofeji i dobri rezultati u međunarodnim takmičenjima ne samo popravljaju imidž Partizana već i da osvajaju srca dece i mladih ljudi koji se preko tih uspeha vezuju za Partizan. U Srbiji vlada mišljenje da Crvena zvezda ima i dalje mnogo više navijača od Partizana, ali Milan Obućina tvrdi da se taj trend menja: „O tome imam mišljenje sa kojim se ne slažu ni moji u Partizanu ni komšije iz Zvezde. Smatram da Crvena zvezda i dalje ima nešto više navijača, dok mnogi u Partizanu tvrde da smo ih već stigli i prestigli. U Zvezdi se neće složiti jer tvrde da je razlika i dalje velika u njihovu korist. Nema tačnih podataka, ali ima indicija. U kafani u kojoj povremeno sedim sa drugarima, od nas petnaestak, a svi imamo preko 50 godina, bar 10 navija za Zvezdu a samo 5 za Partizan. Međutim, kada su u pitanju mladi, škole, fakulteti, kafići - Partizan dominira.“ Dom svih Partizanovih klubova je stadion. Niko, osim fudbalskog kluba, ne plaća ništa. Ni kiriju, ni struju, ni vodu, ni čišćenje, ni svlačionice, ni teretanu, ni centralno računovodstvo. Sve to pokriva sportsko društvo, uz veliku pomoć fudbalskog kluba. Da nije tako, mnogi klubovi ne bi mogli da rade. Stadion je važan kohezioni faktor unutar JSD Partizan, ali je još uvek u toku sudski proces sa vojskom oko vlasništva. U sportskim krugovima čuje se da je Partizan „uzeo vlast“ u sportskim organizacijama i da mu zato bolje ide. Mesto predsednika Olimpijskog komiteta odavno je „rezervisano“ za partizanovce (Kićanović, Ćurković, Divac), Đorđe Perišić i Predrag Manojlović bili su generalni sekretari, Tomislav Karadžić, predsednik FS Srbije, bio je predsednik Partizana, Aleksandar Šoštar je predsednik Sportskog saveza Srbije... Zvezdini jaki ljudi u sportskim savezima i strukturama su Aleksandar Boričić, prvi čovek Odbojkaškog saveza, Velibor Sovrović, predsednik Vaterpolo saveza, Slobodan Živojinović, predsednik teniskog saveza, Dane Korica je generalni sekretar Sportskog saveza, funkcionersko „pojačanje“ Zvezdi stiglo je u vidu Dragana Đilasa, predsednika Košarkaškog saveza, koji je navijač Zvezde, ali su zato dva potpredsednika, Bodiroga i Tomašević, partizanovci... Međutim, i u Zvezdi i u Partizanu slažu se da funkcionerska mesta ne utiču na rezultate, pogotovo ne „savezne“ funkcije, jer i Olimpijski komitet i Sportski savez razgovaraju sa strukovnim savezima a ne sa klubovima. Osim dominacije u ekipnim sportovima, u Partizanu se ponose veslačima, rvačima, strelcima, džudistima...Navode podatak da su od 35 medalja koje su u sezoni 2008/2009. osvojili sportisti Srbije, 17 su doneli partizanovci . „Crno-belo“, moda koja traje. Majska nagrada Stankoviću Novinar NIN-a Vladimir Stanković, i autor knjige “Montevideo, Bog te video”, na osnovu koje je rađen scenario za istoimeni film je dobitnik ovogodišnje “Majske nagrade”. U Domu Narodne skupštine Republike Srbije, u nedelju, 29. maja 2011. organizovana je svečana dodela nagrada i najvećeg društveno-sportskog priznanja koje je završilo u rukama 25 laureata. Stanković je dugogodišnji dopisnik listova “Sport” i “Večernje novosti”, sadašnji dopisnik dnevnog lista “Blic” i čovek koji je izveštavao sa mnogobrojnih evropskih i svetskih prvenstava u fudbalu i košarci.