Dvor na budzet, građani u dvor

U budžetu Republike Srbije za ovu godinu predviđena je i suma od 50 miliona dinara za održavanje Belog i Starog dvora. Prema objašnjenjima Ministarstva za finansije, dva dvora biće smatrana za kulturni spomenik i svoja vrata otvoriće za posete građana. Do ovog rešenja došlo se, kako je rekao ministar za finansije Mlađan Dinkić, saglasno predlogu Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, a posebno imajući u vidu “da Kancelarija prestolonaslednika ima problema sa plaćanjem struje, da su fasade na nekim delovima ovog kompleksa oronule”, a da Zavod za zaštitu spomenika nema dovoljno sredstava da se pobrine za Beli i Stari dvor koji su pod zaštitom države.

Kada će dvorovi i pod kojim uslovima biti dostupni za posetioce, još nije saopšteno. Ni kakav je i da li je uopšte bilo kakav sporazum utanačen i potpisan sa prestolonaslednikom i na kojim je važećim propisima zasnovan. Kako je prošle godine objavljeno, Kancelarija Aleksandra II Karađorđevića uputila je Vladi Srbije Predlog zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju kojim je trebalo da bude izbegnuto da ovi dvorovi, po donošenju zakona o denacionalizaciji koji još nije na vidiku, budu razdeljeni među naslednicima po Zakonu o nasleđivanju. Predlogom zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju, Aleksandru II Karađorđeviću bi bilo dato trajno i nasledno pravo na plodouživanje dvorskog kompleksa sa svim pokretnim stvarima. Beli dvor bi koristila Vlada Srbije za boravak stranih državnika i svečane prijeme.

Tadašnji savezni premijer Milan Panić najavio je još 1992. godine da će Beli dvor otvoriti za posetioce. Nije stigao da svoje obećanje i ostvari.

Odluka savezne vlade Zorana Žižića da se prestolonaslednik privileguje u odnosu na ostale građane kojima je imovina nacionalizovana, nailazila je na negodovanja. A način na koji je Aleksandar II Karađorđević tu odluku sproveo u delo, još više.