Desna strana Božjeg blagoslova

Hrvatska je sastavni deo Evrope, rekao je prvi čovek Svete stolice, Jozef Racinger tokom posete zemlji sa četiri i po miliona stanovnika, koji su ga prvi put dočekali kao papu Benedikta Šesnaestog. Time je potvrdio ono što svaki Hrvat, a pogotovo onih preko 80 odsto koji se smatraju rimokatolicima, dobro zna: njihova je zemlja deo Evrope, istorijski i geografski. Izricanje ove notorne činjenice naciju je koštalo 42 miliona kuna ili šest miliona evra, a vatikanskog državnika koji je rekao da dolazi u ime svoje države, u ime Isusa Hrista i u ime svetoga Petra, dočekalo je jedva 300.000 ljudi. U odnosu na milionsku masu koja je u Zagrebu dočekivala pokojnog Jovana Pavla Drugog, ova brojka upozorava da ova papinska ekskurzija govori o ličnosti Racingera, ali i o padu poverenja u nacionalnu katoličku crkvu i upravo odioznom odnosu ljudi prema vladajućoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ). Cinici će zato reći da je zbog vikend-boravka pape Benedikta Šesnaestog u Zagrebu zavareno više kanalizacijskih poklopaca i uklonjeno više uličnih kanti za otpatke nego što je njegovih iskrenih poklonika bilo na aerodromu „Pleso“, u Hrvatskom narodnom kazalištu, u Apostolskoj nuncijaturi, pred Katedralom na Kaptolu, na Trgu bana Jelačića i na gradskom hipodromu gde je papa održao veliku nedeljnu misu, formalno posvećenu katoličkoj porodici u modernim vremenima. Naslednik svetog Petra na zemlji prošle subote je sleteo nešto pre jedanaest sati prepodne i nije poljubio „hrvatsku zemlju“ kao njegov poljski prethodnik, nego je rutinski pružio ruku na poljubac. Čuveni prsten je na Racingerovoj ruci poljubio zagrebački nadbiskup i kardinal Josip Bozanić, kao i premijerka Jadranka Kosor. Predsednik države Ivo Josipović gostu je pružio ruku. Jedini buket cveća koji je papa dobio stigao je iz ruke pobožnog četverogodišnjeg Mihaela Karduma, koji je kruto papino lice jedva razvukao u osmeh izjavom da će kad odraste biti pilot papinog aviona. Buketi cveća, kišobrani, flaše vode, oštri predmeti, prekratke suknje, presjajne cipele, upadljiv nakit, nepokrivene glave, presvetla odeća, sve je to proteklog vikenda u glavnom gradu Hrvatske bilo zabranjeno, što zbog papinskog, što zbog domaćeg policijskog protokola. Da se i ne govori o snajperistima na svakoj višoj zgradi, obustavljenom gradskom saobraćaju, pozivu policije da građani prijave svaku osobu koja im se učini sumnjivom, a kreće se trasom kojom prolazi papinska kolona. Samo prvog dana u Zagrebu je zato privedeno, a nakon kraćeg razgovora u policiji i pušteno, tridesetak građana. Domaćini se hvale da je „Božji rotvajler“, kako se u javnosti još naziva nemački papa, u Hrvatskoj bio sigurniji nego u Vatikanu. Čuvalo ga je nekoliko MIG-ova i helikoptera, tuce „elitnih postrojbi“ vojske i policije, tri stotine profesionalnih vojnika i barem četiri hiljade policajaca u uniformi, uz one u civilu i „nevidljive“ pripadnike obaveštajnih službi koje su kontrolisale telefonske razgovore, SMS i imejl poruke i tesno sarađivale sa interventnim jedinicama u slučaju napada hemijskim oružjem. Glavne zagrebačke pijace bile su blokirane, a zatvori su dobili naređenje da osuđenike ne puštaju na zakonom određen vikend sve dok je papa u gradu. Borba protiv racionalizma, individualnih sloboda i građanskih, nasuprot crkvenim vrednostima, glavni su ciljevi Benedikta Šesnaestog, koga je 25.000 mladih vernika na centralnom zagrebačkom trgu u subotu uveče ipak dočekalo u kratkim, pa i „vrućim“ pantalonicama i „fudbalerskim majicama“ s natpisom „Benedikt“ i brojkom 16 ispod njega. Pozdravljen je kao pop-ikona uz povike „Volimo te, Benedikte!“, pa je ovaj spektakl više podsećao na osrednji rok-koncert u kome glavna zvezda ima tremu, premijerka punim grlom peva „Aleluja“. Sasvim drugačija atmosfera vladala je u Hrvatskom narodnom kazalištu na Trgu maršala Tita, gde je sedam stotina uzvanika počašćeno pozivom Hrvatske biskupske konferencije da poslušaju papin govor, a šesnaestoro i da se pozdravi s njim. Smrtno ozbiljni ljudi u tamnim odelima, slušali su kako ih papa upozorava da smisao zajednice nije u političkim interesima i ideologiji, nego u darovima i ljubavi. NJihova pažnja bila je nagrađena „bonus“ podsećanjem na velikog hrvatskog naučnika Ruđera Boškovića koji je, kako misli aktuelni papa, „sretna veza između vjere i znanosti“. Predsednik Republike Hrvatske, Ivo Josipović mirno je rekao da nije vernik, ali da je „u temelje unutarnje politike postavio pravdu i pravednost, a u temelje međunarodne politike oprost i pomirenje među narodima“. Premijerka Kosor rekla je kako je silno uzbuđena, baš kao i njen sin Lovro koga je povela u Apostolsku nuncijaturu da poljubi ruku vatikanskog putnika, koji je snažno podržao ulazak Hrvatske u Evropsku uniju koja će time biti bogatija za barem četiri miliona katolika. Osim opštih mesta o humanizmu papa o zapadnobalkanskim i srednjoevropskim perspektivama u političkom smislu nije ni prozborio. Kao ni njegovi domaćini iz kaptolskog klera. Barem ne rečima. Gestovi su međutim bili više nego jasni. Hrvatska biskupska konferencija koju predvodi monsinjor Marin Srakić na susret s papom nije pozvala bivšeg predsednika Stjepana Mesića, niti književnika Predraga Matvejevića, niti predstavnike protestantskih crkava u Hrvatskoj. Poziv je nestao i negde na putu do šefa glavne opozicione Socijaldemokratske partije Zorana Milanovića. Svečane lože Hrvatskog narodnog kazališta, koje je za ovu priliku spustio svoj dragoceni zastor oslikan rukom Vlaha Bukovca, popunili su zato bivši i sadašnji ministri iz redova vladajuće partije, desnica iz vojske, policije, crkve, nacionalnog sporta i kulture. Ako iz ovakvog rasporeda treba sagledavati političku budućnost Hrvatske i regiona, jasno je da zagrebački Kaptol Racingera u svojstvu „velikog inkvizitora“ (još jedan od njegovih nadimaka) koristi kako bi pokazao da Hrvatska u Evropu želi samo kao zemlja katolika koja je privrženija domaćem kleru nego građanskim vrednostima. A o budućim odnosima sa susedima i ratnoj prošlosti koja ih bez prestanka pritišće, najbolje govori ideja Hrvatske biskupske konferencije da na sastanak s papom u Hrvatsko narodno kazalište pozovu pevača koljačkih budnica „Jasenovac i Gradiška stara“ („to su kuće Maksovih mesara...“) Marka Perkovića-Tompsona. To bi bio i putokaz ka odgovoru na pitanje hoće li Racinger otići u posetu ovom logoru za istrebljenje neželjenih vera i rasa iz Drugog svetskog rata na području tadašnje „Nezavisne Države Hrvatske“. Naznačili su ga, doduše, domaćini iz većinske Katoličke crkve u Hrvata, barem onaj deo koji je pripremao dolazak Benedikta Šesnaestog. Isprovociran novinarskim pitanjima, sam šef vatikanske države u avionu za Zagreb je rekao da je ustaški režim samo naoko ostvario hrvatsku autonomiju i samostalnost, jer ga je Hitler koristio za svoje ciljeve. Odmah je osudio i bezbožni komunizam i pohvalio „velikog pastira i velikog kršćanina, čovjeka egzemplarnog humanizma“. Reč je o, za crkvu se podrazumeva, nadbiskupu u Pavelićevoj državi, Alojziju Stepincu koji je strahovao i od Pavelića, i od Staljina, i od domaćih partizana, ali je uspeo da spasi i pojedine Rome, Srbe i Jevreje. Stoga se papa i poklonio njegovoj srebrom optočenoj kripti u zagrebačkoj katedrali, u kojoj su u staklenom sarkofagu izloženi ostaci duhovnika, koje „nevernici“ nazivaju „plastičnim kardinalom“. Glavna poruka pape posle meteorološki promenjivog vikenda u Zagrebu bila je „Hrvati, bit ćete primjer u Europskoj uniji, jer ste odani Crkvi!“ Naravno, uz podrazumevajuću opomenu da nije sve u materijalnim stvarima.