Rođen za šampiona

Miljan Paunović San svakog tenisera je da u profesionalnoj karijeri stigne do prvog mesta na svetskoj rang-listi, ali i da osvoji najprestižniji gren slem na svetu - Vimbldon. Nekima je to poput DŽona Mekinroa, Rodžera Federera, Pita Samprasa, uspevalo pet, šest, sedam puta, mnogi nisu stigli ni do prvog kola, a najbolji srpski teniser Novak Đoković trenutno juri ka finalu, trećoj gren slem tituli u karijeri i napokon prvom mestu na svetu. Ovaj broj NIN-a će biti na kioscima dan pred polufinalni meč u Vimbldonu, te ako sve bude išlo prema planu, a nadamo se da hoće, u petak će Nole ukrstiti reket sa, mnogi kažu najboljim teniserom svih vremena, Rodžerom Federerom, i dobiti priliku da se revanšira Švajcarcu za poraz u Parizu. Dugo očekivano Noletovo prvo mesto zavisi i od Nadala, koji ako ne stigne do finala ili izgubi od našeg tenisera u završnom meču, može da se oprosti od epiteta „najbolji na svetu“. Cela nacija kalkuliše šta treba da se desi da bi Đoković preoteo tron od Rafe. A za Noleta nema kalkulacija, još kada je bio klinac, izjavljivao je da želi da postane prvi teniser sveta, i da osvoji Vimbldon. I on zna da sve zavisi od njega, te najverovatnije neće čekati kikseve svojih najljućih rivala, da bi i zvanično bio broj jedan... A put do najboljeg na planeti nije lak. Uopšte, biti danas svetski teniski as rudarski je posao, u kome učestvuje ceo tim ljudi, kako bi od talentovanog mladog tenisera napravili vrhunskog. Otkriti dečaka ili devojčicu, i namirisati da bi baš on ili ona mogli da budu u teniskom vrhu, nije lako, a to najbolje zna Jelena Genčić, trener i teniski stručnjak, koja je imala možda i najteži posao, da vidi malog Novaka i usmeri ga na pravi put: „Veoma je složen proces prepoznati talenat, jer tenis je masovni sport, odnosno teniske škole, kampovi imaju sve više dece, i samo nekoliko njih dobijaju šansu da postanu najbolji. Ne može se pronaći talenat ako niste znalac kao trener, treba da poznajete dobro decu, fiziologiju, njihove psihofizičke sposobnosti, a tek nakon svega toga sledi selekcija – odabir najboljeg među najboljima“ - kaže Genčićeva za NIN. Budući profesionalni teniser osim što treba dobro da udara lopticu, mora da ima i imućnije roditelje. To može da bude velika prepreka, jer ukoliko nema finansija, vrhunski rezultati postaju mislena imenica. „U početku je potrebno manje novca, ali da se ne lažemo, tenis je skup sport. Teniske škole kod nas imaju dva časa nedeljno, u grupi je petoro i više dece, a cena je oko 50 evra mesečno“ - kaže naša sagovornica. Od pre 20, 30 godina do danas, mnogo toga se u tenisu promenilo, te je i način na koji se dolazi do vrha potpuno drugačiji. Radmilo Armenulić, teniski stručnjak, kaže za NIN da aktuelni najbolji teniseri igraju u potpuno drugačijim uslovima: „Igra se dosta promenila. Tehnologija izrade reketa je potpuno drugačija, oni su postali `brži`, i loptice su kvalitetnije, igra je postala efektnija, potrebna je veća snaga igraču, drugačiji način života, ekipa ljudi oko tenisera, to su uslovi za napredak. Više se ne dovodi u sumnju to da li će igrač izdržati peti set, već ako hoće da bude pravi as, mora da odigra najbolje baš u odlučujućem setu“. Ako neko želi da bude sličan Noletu, Rafi ili Fedeksu potrebno je da o njemu brine ceo tim ljudi. Armenulić kaže da teniseri danas imaju trenera - kouča, fitnes-trenera, lekara, nutricionistu, psihologa, prijatelja i naravno porodicu, mora da postoji kompletna ekipa koja će pratiti tenisera i sa njim živeti. Ukoliko se većina kockica sklopi, onda slede dobra preznojavanja. Treninzi vrhunskih tenisera prave se prema potrebi, traju po pet, šest sati dnevno, uključuju teretanu, fizičku i psihološku pripremu i naravno sparing mečeve. „Da bi teniser izrastao u pravog šampiona, treba da postavi standarde, da ima dobru koncentraciju i da igra svoju igru.“ Novak je u tome postao neprikosnoven: „On razmišlja od kola do kola, ne razmišlja o finalu, sledećem turniru, već o narednom protivniku, i to je ključ uspeha“ - kaže Armenulić. Jedinstvena magična formula da bi neki klinac postao vrhunski teniser ne postoji, to za NIN tvrdi nekadašnji najbolji srpski reket Slobodan Boba Živojinović, predsednik Teniskog saveza Srbije: „Nema pravog recepta. Treba mnogo toga da se uklopi u mozaik koji daje mogućnost da se jednog dana stigne do pobedničkog trona. Talenat je nešto što se samo po sebi podrazumeva, ali on je samo pet do deset odsto onoga što je potrebno za najbolje rezultate. Veliki rad, sati, nedelje i meseci provedeni na treningu od jutra do mraka samo su deo priče na putu do svetskog teniskog vrha. Mukotrpne treninge prošli su svi veliki teniseri koji su obeležili istoriju ovog sporta. Međutim, ni ceo taj rad ne mora ništa da znači ukoliko sportista nije predodređen svojim psihofizičkim sposobnostima, da je rođeni šampion, pa ako se uz sve ovo pomenuto uklopi da ga povrede (koje su i te kako sastavni deo ovog sporta) zaobiđu, onda postoje skoro svi preduslovi da šampion bude stvoren“ - objašnjava Živojinović. Ko se bavi tenisom, i želi da osvoji Vimbldon jednog dana, neka zaboravi na velike količine slatkiša, čokolada... Jelena Janković je izjavila da dok je bila na čuvenoj Akademiji Nika Bolitijerija na Floridi, kao devojčica, zajedno sa koleginicom Marijom Šarapovom krile su se kako bi pojele kockicu čokolade, jer ona je zabranjeno voće u tenisu, ali i u sportu uopšte. Proteklih meseci diskutuje se šta jede Novak. Naravno, nije Đoković naivan da otkrije tajne iz svoje kuhinje, koje su doprinele da dobije više snage, a pre svega da bolje diše i da leti po terenu. Jedino što se zna je to da je izbacio gluten iz upotrebe. Mada, dr Jagoda Jorga, nutricionista, za NIN kaže da ova supstanca sigurno nije najzaslužnija za bolje Novakove igre: „Ne bih da nagađam, ali, sportisti i te kako jedu glutensku hranu, a Novak je možda intolerantan na ovu supstancu, te je izbacio iz upotrebe. Svako od njih, vrhunskih sportista, mora da se konsultuje sa nutricionistima, i neminovna je tabela ishrane, da bi mogli da trče nekoliko sati po terenu. A oni najbolje znaju koje su to namirnice, koje im daju dodatno gorivo u trenucima kada je to najpotrebnije“ - kaže dr Jorga. Novak ima sve što šampion treba da ima – talenat, fizičku i mentalnu snagu, tim, porodicu, a svoje večite rivale je proteklih godina jako dobro upoznao na svim teniskim podlogama. „Đoković je stasao u istinskog diva teniske svetske scene. Potpuno je sazreo, na terenu proračunava u deliću sekunde kao kompjuter, ne žuri više kao što je to činio prethodnih godina u želji da što pre okonča poen i da dotuče rivala – kaže Živojinović i dodaje: „Shvatio je da ima situacija kada ne mora da rizikuje, da egzekucija može da sačeka još jedan udarac, da se postavi još bolja pozicija za viner udarac, a sve to mu omogućava vrhunska fizička pripremljenost i neverovatna pokretljivost na zadnjoj liniji. U trećem satu igre Novak je i dalje odmoran, bez znakova da mu bilo šta smeta, i to prosto ubija protivnika preko puta mreže, koji ne može da poveruje da ni dug poen i toliko nadigravanje ne ostavlja nikakvog traga na kod našeg igrača. Tada protivnik u glavi počne da gubi, jer ne vidi rešenje „kako da ga dobijem?“, shvata da će položiti oružje kad-tad. Nakon osvajanja prošlogodišnjeg Dejvis kupa u Beogradskoj areni, Đoković je eksplodirao, selektor naše reprezentacije Bogdan Obradović kaže za NIN da je osvajanje „salatare“ bio dobar impuls, i podrška za dalju karijeru: „Svi naši reprezentativci kažu da im ovo takmičenje daje posebnu snagu, a mi podržavamo jedni druge uvek, na svim individualnim turnirima“ - kaže Obradović. On smatra da je upornost važan faktor kako bi igrač postao as: „Svi oni tokom karijere prolaze kroz trnovit put do uspeha, a dimenzija upornosti odvaja vrhunske igrače od ostalih“. Milione dolara na teniskim terenima šampioni ne zarađuju lako, te ih zbog toga nazivaju gladijatorima na šljaci, betonu i travi, a Živojinović tenisere naziva i robotima: „Neumoljivi su, sa samo jednom idejom - udariti loptu što jače i jednom više od protivnika, spremni da stoje na zadnjoj liniji i spinuju dok neko ne padne u nesvest, zamisli se čovek umeju li uopšte da pogreše i izbace lopticu u aut?“ Novakov tim Nema uspeha bez dobrog tima, te tako i Novak kraj sebe ima najbolje u svom poslu. Marijan Vajda je sa našim teniserom još od 2006. godine, i od tada su nerazdvojni. Vajdu, kako sam Novak kaže, ne doživljava samo kao trenera već kao prijatelja. Slovak je non stop uz našeg tenisera, i jedan je od najzaslužnijih za Novakove uspehe. Kondicioni trener je Gebhard Grič, koji je sa Đokovićem u trenucima kada treba dovesti formu na najviši nivo. Grič je devedesetih godina radio sa Tomasom Musterom i pomogao mu da Austrijanac u februaru 1996. godine postane prvi reket sveta. O Novakovoj ishrani se najviše govori. Osim njegovog nutricioniste Igora Četojevića, niko ne može da kaže šta srpski reket sveta sme a šta ne da konzumira pre i posle meča. Četojević je stalno uz Novaka, jer ne treba dozvoliti da se stvari otrgnu kontroli. I tu je naravno fizioterapeut, Miljan Amanović, koji ima zaduženje da nakon iscrpljujućih mečeva od po tri, četiri sata, vrati Novakove mišiće u stanje mirovanja, i spremi ih za naredni meč. S obzirom na to da Đoković ima kraj sebe najbolje u svom poslu, najverovatnije da mu daju popust na usluge, a koliko naš teniser tačno plaća članove svog tima poslovna je tajna.