Mafija jača od država

Da li je Gvatemala prva narko-država u Latinskoj Americi? Prema izveštajima stručnjaka koji se u regionu bore protiv narko-mafije, ako nije, onda je na korak da to postane“. Ovako je svoj tekst iz Gvatemale nedavno počeo novinar madridskog „El paisa“, specijalni izveštač iz Gvatemale, zemlje koja je postala centar moćnog narko-biznisa iz koga se pipci organizovanog kriminala šire na sve strane sveta. Gvatemala je mala zemlja sa površinom od oko 109.000 km2 i 14,7 miliona stanovnika ali njena površina i ekonomska (ne)moć u dijametralnoj su suprotnosti sa značajem koji ima u svetskom biznisu br. 1- distribuciji droge. Iza imena „Gvateamala“ krije se poetičan prevod sa jezika nahuatl, jednog od 23 koji se, uz zvanični španski, koriste u zemlji koja je nezavisnost (od Španije) stekla 1821. godine. Izvorno, reč glasi „quauhtlemallan“, što bi značilo „mesto sa mnogo drveća“. U raznim transkripcijama izvornog imena stiglo se do Gvatemale, ali u ovoj današnjoj u njenim šumama najbolje uspeva - droga. Situacija je alarmantna, čak toliko da predsednik države Alvaro Kolom traži stvaranje neke vrste „NATO snaga za borbu protiv organizovanog kriminala“. On priznaje da je država nemoćna i da je situacija do te mere obeshrabrujuća da su ljudi tražili da se pusti na slobodu izvesni Lorensana, šef lokalne mafije, jer je mnogima davao posao i omogućavao preživljavanje. Prema depešama otkrivenim u aferi Vikiliks, američki ambasador u Gvatemali tvrdio je da je 60 odsto državne administracije korumpirano, a Fransisko del Anese, šef međunarodne komisije za borbu protiv organizovanog kriminala (CICIG) u jednom izveštaju piše „da ova zemlja rizikuje da postane narko-država jer je organizovani kriminal preuzeo socijalne i ostale funkcije koje je država napustila. Kriminalci brinu o školskom i zdravstvenom sistemu i stanovništvu koje se oseća potpuno napuštenim“. Gvatemala je centralna tačka velikog narko-biznisa, ali u sličnoj situaciji je ceo region Centralne Amerike sa svojih 46 miliona stanovnika. Zato su šefovi Gvatemale, Hondurasa (mada bi pravilnije bilo reći „Onduras“), El Salvadora, Paname, Belisea, Nikaragve i Kostarike zatražili pomoć većih i moćnijih suseda, pre svega Meksika i Kolumbije, kao i SAD, u neravnopravnoj borbi. Prošle nedelje u Gvatemali, glavnom gradu koji ima isto ime kao i država, američka državna sekretarka Hilari Klinton i predsednici Meksika Felipe Kalderon i Kolumbije Huan Manuel Santos saslušali su probleme centralnoameričkih državica i obećali pomoć, ali ne u novcu nego u obuci policajaca i boljoj opremljenosti policije i vojske, često slabije naoružanih od kriminalnih grupa. Region već dobija pomoć u iznosu od oko 1,5 milijarde dolara za programe u borbi protiv organizovanog kriminala ali Rolando de Sid, ministar finansija Gvatemale, procenjuje da je potrebno bar još šest milijardi. Javna je tajna kako funkcioniše transport droge. Mali avioni polaze sa tovarima droge od 1,2 tone iz Venecuele i Kolumbije, sleću na improvizovane male aerodrome u Gvatemali, Hondurasu i Panami, gde se teret istovaruje za samo sedam minuta. Kamioni čekaju na samoj pisti i posao cveta. Sledeći korak je distribucija droge. Najveći potrošač su Sjedinjene Američke Države koje kupuju čak 84 odsto narkotika proizvedenih u Centralnoj Americi. Do SAD droga stiže preko Meksika, pošto Gvatemala, prema tvrđenju poznavalaca prilika, granicu sa Meksikom „ima samo na mapi“. Takođe, iz centralnoameričkih luka deo droge kreće na put ka Evropi. Jedna od zemalja od koje centralnoameričke države traže i očekuju pomoć je i Meksiko, ali ova zemlja ima suviše sopstvenih, teško rešivih problema da bi efikasno pomagala drugome. Gotovo da nema dana da iz Meksika ne stigne neka vest o masovnim ubistvima, o obračunu među klanovima, o nemoći države pred moćnim bosovima narko-mafije. Polovinom juna iz Montereja, glavnog grada meksičke države Nuevo Leon, stigla je vest o ubistvu 35 ljudi, najmasovnijem zločinu od 2007. U okviru operacije oteta su, ubijena i bačena u glavnu ulicu i dvojica policajaca. Bio je to više obračun dvaju kartela nego poruka (nemoćnoj) državi. Svi ubijeni su prethodno bili mučeni. Podaci pokazuju da je u Meksiku od 2007. ubijeno oko 40.000 ljudi, a čak 98,5 odsto zločina ostaje nerasvetljeno. Više od 9.000 ljudi nikada nije ni identifikovano, dok se oko 5.000 vodi kao nestali. Državni tužilac Meksika Marisela Morales, posle otkrivanja nekoliko masovnih grobnica, predložila je nedavno formiranje registra nestalih. Opozicija odavno kritikuje neefikasnost policije, ali i odsustvo dobre volje da se makar obelodane liste ubijenih. Kada pogine neki policajac, familija gotovo nikad ne sazna da li je stradao zato što je štitio zakon ili zato što nije. Predsedniku države Kalderonu ozbiljno se zamera što nikada nije prisustvovao nijednom pogrebu bilo ubijenog policajca bilo civilne žrtve u sukobu narko-kartela. Meksikom vlada nekoliko kartela. Na severu, najbliže granici sa SAD, je kartel iz Tihuane, slede karteli u Nogaresu i Siudad Heresu, čija se teritorija takođe graniči sa SAD, u centralnom delu Meksika najjači je kartel familije Mićoakana, a u Meksičkom zalivu vlada kartel Zetas, jedan od najmoćnijih i najbrutalnijih u državi. Prošle nedelje država je uspela da zada ozbiljan udarac narko-mafiji jer je uhapsila Hosea de Hesus Mendes Vargasa, šefa kartela familije Mićoakana, i njegovu desnu ruku Nasario Morena Gonzalesa. Predsednik Felipe Kalderon trijumfalno je objavio da je narko-mafiji zadat „snažan udarac“ ali mnogi se pribojavaju da će mafija naći načina da odgovori. Uporedo sa drogom, kao sasvim kompatibilne aktivnosti, ide trgovina ljudima i oružjem. Mnogi očajnici iz zemalja Centralne Amerike sanjaju da se domognu SAD, nadajući se boljem životu i spremni su na svakojake žrtve ne bi li se dokopali bar prava na američki san. Polovinom maja meksičke vlasti otkrile su u specijalno opremljenim kamionima čak 513 ilegalnih emigranata koji su pod krajnje nehumanim uslovima krenuli na put dug 1.700 kilometara, plaćajući 7.000 dolara po čoveku. Šverc ljudi otkriven je zahvaljujući specijalnim H-zracima koji su „probili“ sanduke u koje su ljudi bili upakovani, po šest u „paketu“, neki na nogama, neki sedeći. Temperatura je bila preko 40 stepeni, a put je trebalo da traje 20 sati. Među nesrećnim putnicima u jednom kamionu bilo je 199 državljana Gvatemale, 28 iz Salvadora, 26 iz Ekvadora, 12 Indusa, šest iz Nepala i po jedan čovek iz Hondurasa i Dominikanske Republike. U drugom kamionu otkriveno je 211 građana Gvatemale, 19 iz Salvadora, tri Kineza, dva Japanca... Procenjuje se da svake godine oko 300.000 ljudi pokušava da se preko Gvatemale i Belisea domogne prvo Meksika, a odatle Amerike duž granice duge 3.000 km između dva velika severnoamerička suseda. Najveća opasnost imigrantima ne preti od meksičkih ili američkih vlasti, već od kartela „Zetas“ koji za svoj račun vodi nemilosrdnu borbu protiv imigranata. Samo od aprila do septembra 2010. bilo je oteto oko 11.000 imigranata koji su uglavnom bili pobijeni. „Zetas“ su formirali bivši pripadnici elitnih vojnih jedinica Meksika. U početku je glavna aktivnost bila trgovina drogom, ali su ubrzo prešli na sve vidove kriminalnih aktivnosti: otmice, prostitucija, ucene, gusarenje... Nedavno su aktivnost proširili i na Gvatemalu. Ubili su, bolje rečeno masakrirali, 27 seljaka na jednoj farmi čiji vlasnik nije hteo da se pokori njihovim zahtevima. Ostavili su živu samo jednu ženu, ne iz samilosti već da bi pričala o strahotama koje je videla i doživela. Američke vlasti veoma su zabrinute zbog „poroznosti“ granica Gvatemale i Meksika jer droga, ljudi i oružje veoma lako stižu u Meksiko. Navedeno je da samo 125 meksičkih policajaca kontroliše 928 km granice sa Gvatemalom. Gvatemala je na vrhu svetske liste po broju ubistava. Na 100.000 stanovnika dolaze 33 ubistva, najviša stopa na svetu. U regionu je prosek od 25 ubistava na 100.000. U Gvatemali godišnje nasilno umre oko 6.000 ljudi. Oko 300.000 ljudi je naoružano bez ikakve kontrole. Nasilje nanosi štetu od oko 4,5 milijardi evra ili oko 8 odsto bruto nacionalnog dohotka u regionu koji je jedan od najsiromašnijih u svetu. Predsednik Alvaro Kolom kaže da je država neefikasna pored ostalog i zato „jer su prethodne vlade radile da Gvatemalu sasvim predaju u ruke narko-mafije“. U šumama Gvatemale očito najbolje uspeva - kriminal.