Čekajući duopol

Komisija za zaštitu konkurencije prošle nedelje dala je zeleno svetlo belgijskom Delezu za kupovinu Delta Maksija, najvećeg maloprodajnog lanca u Srbiji. Na taj način, Miroslavu Miškoviću, dosadašnjem vlasniku ovog trgovinskog giganta, uklonjene su sve prepreke na putu do 630 miliona evra, koliko će okvirno inkasirati na ovoj transakciji, dok će još 300 miliona evra Delez platiti svim, veoma brojnim, poveriocima Maksija. Upravo taj deo, koji se tiče dugova vodećeg prodavca u Srbiji i njegovog odnosa prema dobavljačima, uticao je na to da Komisija donese pozitivnu odluku o ovoj transakciji. Iako načelno time ne bi trebalo da se bavi, Antimonopolska komisija je u rešenju kojim je odobrila prodaju, posebno naglasila da će dolazak Deleza predstavljati šansu za domaće kompanije koje prodaju svoje proizvode Maksiju, jer će im se otvoriti mogućnost plasmana i na inostrana tržišta na kojima je ova belgijska grupacija prisutna. Uz to, Komisija se nije ustezala ni da ukaže na dosadašnji „privilegovan položaj” Maksija, koji proističe iz činjenice da je ovaj lanac deo ogromnog vertikalno integrisanog holdinga u okviru kojeg posluju mnoge od najvećih fabrika iz agroindustrijskog sektora Srbije, od industrije mesa Juhor, preko proizvođača brašna i testenina Danubius, do Delta agrara, posebne grupacije koja upravlja ogromnim zemljišnim posedima Miškovića i osim žitarica, voća i drugih visokoprofitabilnih kultura, proizvodi čak i seme, pesticide i mineralnu vodu „gala“. Kompletan zatvoreni sistem proizvodnje, od žita do šnicle, prodaje se kroz ogromnu Maksi mrežu objekata koja broji više od pet stotina prodavnica širom Srbije i regiona. Takva snažna povezanost proizvodnog i prodajnog dela kompanije, Delti je garantovala maksimalan profit, nedostižan za konkurente, bilo u industrijskom bilo u trgovinskom segmentu. Maksi je uvek mogao da računa na bolje cene, a Deltini brendovi na bolju plasiranost na rafovima. Svemu tome, bar kako veruje Komisija, sada će doći kraj, jer će „svi negativni efekti koji proističu iz povezanosti Maksija i Delte na različitim nivoima proizvodnje ili distribucije biti eliminisani”. Ovakav stav možda deluje isuviše optimistično jer sinergija koja postoji sada, dok je Maksi još u okviru Delte, u dobroj meri odgovara i Delezu, ali nema sumnje da će veza ipak morati da oslabi. „Tržišna pozicija Maksija u bitnoj meri je bila uslovljena, pa i privilegovana, ovom okolnošću, odnosno vertikalnom povezanošću sa Deltom. Komisija procenjuje, kao realno, očekivanje da će Delez grupa dati ozbiljan zamajac poslovanju brojnim domaćim proizvođačima u funkciji dobavljača ove grupe i to ne samo i isključivo za potrebe snabdevanja objekata u okviru našeg nacionalnog prostora, već i za potrebe snabdevanja velikog broja maloprodajnih objekata u vlasništvu samog Deleza, a koja se nalaze izvan granica naše zemlje“, navela je Komisija u obrazloženju svoje odluke. Delez je sa svoje strane dao naznake da je Komisija na pravom tragu, saopštivši da će od njihovog dolaska imati koristi kako potrošači tako i dobavljači i signalizirajući da bi izmirivanje obaveza prema kooperantima ubuduće moglo da bude redovnije. Međutim, iako je Komisija konstatovala da samim preuzimanjem Maksija od strane ovako velikog međunarodnog igrača, na tržištu Srbije neće doći do nove koncentracije, jer Delez do sada ni na jedan način nije bio prisutan kod nas, činjenica je da se maloprodajni biznis u Srbiji ubrzano ukrupnjava i to kako pod domaćim tako i pod spoljnim uzrocima. S jedne strane, otvaranje novih prodajnih formata poput hipermarketa u svim većim gradovima zemlje, dovodi do toga da se građani sve više okreću velikim nedeljnim ili mesečnim kupovinama namesto ranijih svakodnevnih odlazaka do radnje, što dovodi do pada prometa u većini lokalnih prodavnica i konačno do njihovog gašenja. Tokom prošle godine u celoj Srbiji poslovalo je 1.246 trgovaca, što znači da je od 2009. kada ih je bilo 1.315, njih bar 69 bilo primorano da stavi katanac na vrata. Pored konstantnog širenja velikih trgovina, njihovog agresivnog obaranja nabavne cene sa kojom vlasnici malih radnji ne mogu da se nose i sve većim kašnjenjem lanaca u plaćanju preuzete robe, što lokalni prodavci sebi takođe ne mogu da dopuste, te promene potrošačkih navika, što su sve domaći uzroci, rastu koncentracije, a time i buduće monopolizacije maloprodaje doprinose i kretanja na regionalnom nivou. Glavna pretnja za konkurenciju trgovinskih lanaca tako danas ne preti od dolaska Deleza, već od toga da li će se hrvatski Agrokor i slovenački Merkator dogovoriti o udruživanju. Prvi pokušaj ujedinjavanja te dve kompanije, propao je kada je u maju antimonopolsko telo Slovenije odbilo da dozvoli Agrokoru da kupi 23 procenta Merkatora, koji su u vlasništvu Pivovarne Laško. Posle inicijalne kontraponude slovenačkog lanca za preuzimanje hrvatskog, dve kompanije su se dogovorile o udruživanju, tako što su se akcionari Merkatora dogovorili o prodaji većinskog udela u kompaniji. Ukoliko ovog puta transakcija bude odobrena (prošli put je stopirana jer Pivovarna nije tražila odobrenje regulatora), to bi značilo da Delez u Srbiji dobija konkurenta, još malo pa iste veličine kao što je Maksi. Naime, prema podacima Instituta ekonomskih nauka, koji je uradio analizu tržišta maloprodaje u Srbiji za potrebe Antimonopolske komisije, Maksi sistem, koji obuhvata i C market i Pekabetu, prošle godine je ostvario prihod od 104,68 milijardi dinara ili više od milijardu evra. Merkator, koji je pre nekoliko godina „progutao” lanac hipermarketa Rodić, što je bio još jedan značajan korak ka uspostavljanju oligarhije u ovom biznisu, u istom periodu imao je prihod od samo 47,18 milijardi dinara, odnosno tek 45 odsto Maksijevog prihoda. Treća na spisku najvećih igrača u Srbiji je Idea, brend u vlasništvu Agrokora, koja je postigla prihod od 40,16 milijardi. To znači da će potencijalno udruživanje Agrokora i Merkatora, u Srbiji de fakto dovesti do stvaranja duopola. Na jednoj strani biće Delez sa Maksijem, C marketom i Pekabetom, a na drugoj Agrokor sa Ideom, Merkatorom i Rodićem. Ova dva giganta zajedno će držati neverovatnih 80,8 odsto srpskog maloprodajnog tržišta, računato prema prihodu iz 2010. godine. Tolika snaga samo dve kompanije svakako bi morala da alarmira Komisiju za zaštitu konkurencije, tim pre što je jedna od ovih kompanija, Idea, već kažnjena zbog narušavanja fer konkurencije. U slučaju da Komisija ne dozvoli udruživanje Idee i Merkatora u Srbiji, jedan od ovih lanaca najverovatnije bi morao da pronađe novog kupca. Tadić prosledio protest Bivši mali akcionari C marketa ne mire se i dalje sa prodajom te kompanije Miroslavu Miškoviću, a potom i Delezu jer smatraju da su u tom poslu oštećeni jer nisu dobili realnu vrednost za akcije. Oni redovno jednom nedeljno protestuju u Beogradu pred državnim institucijama, ali ovoga puta, kako tvrde, ostvarili su nekakav pomak. Oni su uputili pismo Predsedništvu Srbije u kojem navode sve okolnosti oko prodaje C marketa. Kako NIN saznaje, u Predsedništvu su pismo pročitali i pozvali ih na razgovor. Akcionare je primio jedan od sekretara predsednika Borisa Tadića koji im je saopštio da Predsedništvo nema ovlašćenja da reaguje, ali je pismo prosleđeno Ministarstvu ekonomije kojem je preporučeno da hitno ispita sve navode.