Opipavanje pulsa

Hašim Tači je ponovo u svom elementu, a umesto jedinica OVK, udarna snaga su mu specijalne jedinice Kosovske policije „Rosa“. Iznenada i pod okriljem mraka, ovim jedinicama privremena administracija u Prištini izvršila je prvi ozbiljni pokušaj da uspostavi kontrolu nad severom pokrajine, odnosno nad čitavom teritorijom Kosova i Metohije. U ponedeljak na noć jedinice Kosovske policije upućene su ka administrativnim prelazima Jarinje i Brnik, preko kojih vode magistralni pravci sa Kosova i Metohije ka Raškoj i Novom Pazaru, što je izazvalo revolt srpskog stanovništva i blokadu puteva na severu pokrajine. Pripadnici „Rose“ uspeli su da se rasporede na prelazu Brnik kod Zubinog Potoka, a u 40 vozila su, preko Leposavića, pošli ka Jarinju da bi preuzeli kontrolu i nad tim administrativnim prelazom, ali su ih u tome sprečili Srbi koji su se u Leposaviću masovno okupili i na dva mesta napravili blokadu na putu Kosovska Mitrovica - Raška. Eho događaja sa granice preneo se i u Kosovsku Mitrovicu gde su, nakon vesti o prolasku džipova sa specijalcima, građani Zubinog Potoka i Kosovske Mitrovice izašli na glavne puteve i blokirali raskrsnice. Mitrovicu povremeno nadleću helikopteri, dok pojedine punktove u gradu obezbeđuje i Euleks policija. Napetost, blokade, prebijanje, pa i pucnjava, reči su koje bi išle uz opis burne noći na severu pokrajine. „Situacija je prilično napeta, to je nepromišljeni gest za koji nema obrazloženja“, bile su prve reči državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Olivera Ivanovića, uz upozorenje da bi situacija mogla da eskalira. Portparol Kfora Hans Diter Vihter kaže da Kfor preduzima akcije u cilju smirivanja napetosti na kontrolnim punktovima Brnik i Jarinje i da je u Zvečanu rastavio pripadnike kosovske policije i Srbe. „Koliko znam, Kfor je bio u Zvečanu i rastavio policijske jedinice i Srbe koji protestuju. Situacija je trenutno mirna“, reči su Vihtera. Naknadno, u prostor pregovaranja ubacili su se i srpski ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović. Oni su se tokom noći sastali sa komandantom Kfora Erhardom Bilerom, od kojeg su tražili povratak na pređašnje stanje, odnosno povlačenje Kosovske policije, poručivši da će Srbi tek potom odblokirati puteve i prekinuti proteste na severu pokrajine. Dok su čekali na rezultat razgovora Bilera i Hašima Tačija, kosovski premijer je naredio slanje dodatnih jedinica kosovskih specijalaca ka neosvojenom prelazu Jarinje. Da li je protestima Srba i reakcijom vlasti Srbije zaustavljen prvi ozbiljan pokušaj Prištine da zagospodari i severom pokrajine, ili se samo radi o opipavanju pulsa za pravi udarac kada mu dođe vreme? Ma koliko delovalo iznenada, za upućene je to samo posledica događaja koji su prethodili Tačijevom forsiranju granice. A najdirektniji je bio kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi koji je objasnio da je noćna operacija izvedena kako bi se sprovela zabrana ulaska robe iz Srbije. NJegova koleginica, ministarka za trgovinu i industriju Mimoza Kusari LJilja već je rekla da je bilo neophodno da specijalne snage kosovske policije preuzmu kontrolu nad dva granična prelaza kako bi se osnažila zabrana na uvoz robe iz Srbije. Prošle nedelje kosovske vlasti su, takođe nenadano, tek što je napravljena pauza u pregovorima Beograda i Prištine, donele odluku da zabrane uvoz robe iz Srbije. Beogradu nije trebalo dugo da podigne glas i kaže da je to direktno kršenje CEFTA sporazuma. Naime, još 2008. godine Priština je promenila carinski pečat i umesto UNMIK – Kosovo, kako je do tada stajalo na njemu, stavila samo Republika Kosovo. Beograd je na to odgovorio zabranom ulaska robe sa Kosova, overene tim pečatom. Danas, posle dve i po godine Priština, navodno, uvodi meru reciprociteta. Za upućene analitičare igra sa pečatom pre svega je politička odluka kojom Priština pokušava da primora Beograd, da zbog mogućih gubitaka srpske privrede prizna carinski pečat Kosova, a samim tim i nezavisnost. Nije mali broj upućenih koji veruju da Priština takvu meru nije donela bez saglasnosti i podrške Brisela i Vašingtona. Čak je i predsednik Srbije Boris Tadić odluku Prištine da uvede trgovinski embargo nazvao „neprijateljskim gestom“. „To je provokacija. Albanci to sigurno nisu učinili bez međunarodnog sponzorstva, i oni koji su ohrabrivali Prištinu da to učini napravili su veliku grešku“, rekao je predsednik Tadić. Uostalom, Tomas Kantrimen, visoki zvaničnik Stejt departmenta, podržao je odluku Prištine uz obrazloženje da Srbija nema pravo da se buni, jer je i sama pre dve godine donela istu odluku, dok je komesar za proširenje Štefan File, samo dva dana nakon hapšenja Gorana Hadžića, izjavio kako je za sticanje statusa kandidata „preostalo nerešeno pitanje hladnog odnosa Beograda i Prištine“. Brisel je, sa druge strane, deklarativno osudio potez kosovskih vlasti i ogradio se od izjave Kantrimena, ali zato još uvek nije preduzeo nijedan konkretan korak kako bi Kosovo upozorio da krši sporazum CEFTA i ubedio da treba da povuče svoju odluku. Ni sami pregovori dveju strana nisu išli glatko i bez problema, a ono što je do sada dogovoreno - o slobodi kretanja i matičnim knjigama, te delimičan dogovor o pitanju diploma, dočekano je različitim reakcijama. Dok pojedini tvrde kako će sporazum olakšati kretanje stanovnicima, drugi, pak, naglašavaju kako je sporazumom dve strane učinjen prvi korak Srbije ka priznavanju nezavisnosti Kosova. Najnoviji događaji oko administrativne granice sigurno ne doprinose nastavku pregovora, najavljenom za jesen ove godine. Jasno je to i međunarodnim faktorima, koji počinju redom, barem deklarativno, da osuđuju najnoviji potez Prištine. Specijalni predstavnik EU na Kosovu Fernando Đentilini, pored osude akcije kosovskih vlasti, rekao je da Evropska unija ne podržava takve poteze. „Operacija kosovskih vlasti nije bila od pomoći. To nije učinjeno u konsultaciji sa međunarodnom zajednicom i EU to ne odobrava“, istakao je Đentilini u izjavi za KiM radio. Specijalni predstavnik EU je naglasio da je „sada od suštinske važnosti smiriti situaciju i vratiti stanje stvari tamo gde smo bili“. Oglasila se i Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, rečima da EU ne odobrava akcije koje je privremena administracija u Prištini preduzela na severu Kosova, podvlačeći da je dijalog jedini način da se reši pitanje carinskih pečata. „Akcije kosovskih vlasti nisu preduzete u konsultacijama sa međunarodnom zajednicom i EU ih ne odobrava. Dijalog je jedini put ka rešavanju pitanja carinskih pečata i ponovnog uspostavljanja slobodne trgovine u oba smera“, kaže Kocijančičeva. Trenutno je sve vraćeno u pređašnje stanje, ali tek posle ponovnog bahatog i nasilnog pokušaja kosovske policije da zauzme prelaz Brnjak, i intervencije jačih jedinica Kfora. Došlo je čak i do sukoba u Zubinom Potoku sa posledicom nekoliko povređenih i ranjenih na obe strane. To je trebalo da bude tačkana dogovor Beograda, Prištine i Kfora. Pitanje je samo do kojeg nivoa opstrukcije će ići Priština, što pre svega zavisi od njenih sponzora.