Srbija gubi, šverc dobija

Nema sumnje da se iza prošlonedeljne odluke kosovskih vlasti da uvedu embargo na robu koja stiže iz Srbije, pored političkih (pritisak na Srbiju da prihvati carinski pečat Kosova i tako praktično prizna nezavisnost), kriju i ekonomski interesi. Pre svega, želja kosovskih vlasti da promene strukturu svog uvoza i istisnu srpsku robu sa tog tržišta, dodatno pojačana i interesom konkurencije iz zemalja okruženja da značajnije zauzmu tržišne pozicije na Kosovu. To nam potvrđuju i NIN-ovi sagovornici, ali i naši izvori iz Prištine koji tvrde da građani Kosova, zbog višedecenijskih navika, veruju proizvodima iz Srbije. „Albanci sa Kosova rado kupuju robu iz Srbije. I hranu, odnosno prehrambene proizvode, ali i lekove i građevinski materijal. Bilo je pokušaja da se nametnu lekovi iz Turske, ali oni jednostavno nemaju poverenja u njih. Nepoznati su im. Znaju za lekove iz Galenike i to žele da kupuju“, saznajemo od jednog tamošnjeg Albanca. I analitičar Nenad Vasić kaže za NIN da su ekonomski interesi da se roba iz Srbije istisne i zameni drugim proizvodima iz okruženja, ali i Nemačke ili Turske, evidentni. „Konkurencija na Kosovu ranijih godina nije bila toliko jaka, ali ona se iz godine u godinu pojačava. Vlastima dole je zato u interesu da srpsku robu, na koju su potrošači navikli i rado je kupuju, zamene. Sećate se kada je Aljbin Kurti (lider pokreta Samoopredeljenje, prim. aut.) svojevremeno poveo kampanju za bojkot srpskih proizvoda pravdajući se da ni Srbija ne želi robu sa Kosova. Taj poziv nije doneo nikakve rezultate, pa su kosovske vlasti odlučile da uvedu embargo“, kaže Vasić. On veruje da će vlasti u Prištini, potpomognute i drugim partnerima, uspeti da promene strukturu kosovskog uvoza. Tačnije, da naše proizvode zamene proizvodima iz Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, ali i Turske i Nemačke. „U privrednoj komori Kosova već su počeli pregovore sa drugim partnerima o uvozu robe iz njihovih zemalja. Verujem da će u tome i uspeti, jer su čvrsto rešeni da to urade. Građani će prosto morati da se naviknu na drugu robu, jer našu neće moći da kupe“, kaže Vasić. On dodaje i da će najbolji pokazatelj odnosa dobavljača i kupaca robe iz Srbije biti broj otkazanih porudžbina, koje su naručene i ugovorene pre nego što je kosovska vlast donela odluku o zabrani uvoza. Sa druge strane, Leon Malazogu, analitičar iz Prištine u razgovoru za NIN kaže da su vlasti na Kosovu donele jedinu ispravnu i moguću odluku i da je u pitanju ništa drugo do reciprocitet u razmeni robe, iako se veruje da se iza ovakve odluke kriju drugi razlozi. „Kosovo nije konkurentno na inostranim tržištima, jer zabrana ulaska naše robe na teritoriju Srbije i transport preko Srbije poskupljuju proizvode. Srbija je kod nas imala privilegovan status, bez ikakvih carina i poreza, a nama je zabranjeno da robu isporučujemo njoj“, kaže Malazogu. Na našu konstataciju da su građani Kosova navikli na proizvode iz Srbije i da ne gledaju svi blagonaklono na odluku vlasti, Malazogu tvrdi da to nije tačno. „Ogromna većina građana podržava ovakvu odluku. I vlast je svesna da ne sme posustati i povući zabranu pod pritiskom Brisela, a takvih pritisaka ima, jer bi onda imala veliki problem sa sopstvenim građanima“, ubeđen je kosovski analitičar. Domaći privrednici, pak, upravo od toga i strahuju. Što zbog otkazivanja već ugovorenih poslova, što zbog mogućeg dugomesečnog embarga čije posledice bi mogle biti i gubitak od nekoliko stotina miliona dolara. Primera radi, ukoliko bi zastoj u isporuci robe trajao samo tri meseca, koliko moraju da traju konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta CEFTA, srpska privreda izgubila bi nešto više od 100 miliona dolara. Iako se nadaju da će embargo koji je kosovska vlast uvela pod izgovorom reciprociteta, odnosno zbog odluke Srbije stare više od dve godine da ne dozvoli ulazak robe sa KiM sa carinskim pečatom Kosova, trajati kratko, opet i strahuju da će u međuvremenu izgubiti tržište. A staro je pravilo da se jednom izgubljeno tržište teško vraća, pogotovo u uslovima oštre i jake konkurencije. U kompaniji Jafa iz Crvenke nisu želeli da komentarišu odluku vlasti u Prištini, dok nam u Bambi Banatu nisu rekli koliku bi štetu mogli da pretrpe zbog ove odluke, ali kažu da se radi o značajnom godišnjem prometu. „Slobodno kretanje robe i ljudi je preduslov slobodne trgovine. Kosovo je za nas važno strateško tržište. Kao i sve druge srpske kompanije koje prodaju svoje proizvode na Kosovu, zabrinuti smo u vezi sa embargom. Mislimo da je on u ovom trenutku veoma štetan po trgovinu, slobodu kretanja ljudi, robe i kapitala. Ipak, verujemo da će svi relevantni učesnici u novonastaloj situaciji brzo naći rešenje koje će odgovarati svim stranama. Kako smo obavešteni, Evropska unija je već ovu odluku ocenila negativno, tako da se nadamo pozitivnom rešenju“, odgovor je iz Bambija. Otvorenim pismom u kome se upozorava na kršenje CEFTA sporazuma od strane Kosova, evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu obratili su se i predstavnici Privredne komore Srbije, poslovnog udruženja Privrednik, Saveta stranih investitora i Američke privredne komore, zahtevajući da Brisel aktivira sve neophodne mehanizme kako bi kosovske vlasti povukle odluku o embargu. Prema podacima Privredne komore Srbije prošlogodišnja otprema robe na teritoriju južne pokrajine vredela je 391,3 miliona dolara, dok je Srbija sa Kosova dopremila robu vrednu tek oko četiri miliona. Što, napominjemo, govori u prilog činjenici da roba sa Kosova i Metohije ipak dolazi u Srbiju i ne stoje prigovori Prištine kako je uvedeni embargo samo odgovor na odluku vlasti Beograda da zabrane ulazak u Srbiju proizvoda sa carinskim pečatom Kosova, umesto UNMIK Kosova. Nadležni u našoj zemlji zato tvrde da sadašnja reakcija kosovskih vlasti zasigurno ima i političku pozadinu, tačnije pokušaj da se poboljša pregovaračka pozicija uoči nove runde pregovora. Podsetimo i da je carinski pečat, koga su još 2008. godine vlasti u Prištini samoinicijativno promenile, pa umesto carina UNMIK stavile samo carina Kosovo, bio predmet razgovora Beograda i Prištine, ali bez bilo kakvog dogovora. Od nadležnih NIN saznaje i da se roba sa Kosova uvozi u Srbiju, ali preko trećih zemljama, preciznije Makedonije i Crne Gore, sa promenjenim carinskim pečatom. Otprema robe i u ovoj godini raste, pa je, prema podacima, za prvih šest meseci 2011. naša isporuka povećana za 15 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2010. i bila je vredna 202,8 miliona dolara, dok se doprema robe sa Kosova smanjila za 13,5 procenata i bila je tek 600.000 dolara. Dejan Jovović, savetnik za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije uveren je zato da vlasti u Prištini neće moći tako brzo niti tako efikasno da zamene srpske proizvode drugim, već će ovakva odluka samo dodatno podstaći inače razvijeni šverc. „Mere prištinske administracije neće doprineti povećanju prometa, investicija, a ni zaposlenosti na teritoriji UNMIK Kosova, a sa druge strane drastično će povećati obim razmene u sivoj zoni, što će dovesti do poskupljenja robe i naneti štetu, pre svega, potrošačima“, kaže Jovović. Šverca sa Kosova i na Kosovo bilo je i do sada, i mada ne postoje pouzdani podaci o kojoj vrednosti se radi, pretpostavke govore da je reč o robi velike vrednosti, pre svega gorivu, lekovima, narkoticima, cigaretama... Robna razmena Srbije i Kosova rasla je poslednjih godina, mada se ekonomisti slažu da srpska privreda nedovoljno koristi kosovsko tržište i njegove mogućnosti. Ipak, iako Kosovo u ukupnom izvozu Srbije učestvuje sa oko pet odsto, tih nešto manje od 400 miliona dolara koliko je vredela prošlogodišnja isporuka naše robe i više je nego značajna za domaću privredu. Zbog toga se privrednici sa kojima je NIN razgovarao nadaju da će Srbija preduzeti sve što je u njenoj moći da kod nadležnih organa CEFTA i Evropske unije izbori odluku da se embargo na našu robu ukine. Jer, slažu se svi, odluka o zabrani plasmana srpske robe na teritoriji Kosova predstavlja najgrublje kršenje CEFTA sporazuma, u kome, preko UNMIK-a, učestvuje i Kosovo. Srbija, najavljuju zvaničnici, neće pristati na ucene i priznati carinski pečat Kosova, jer bi to impliciralo da je priznala i kosovsku nezavisnost. Umesto toga, kako saznajemo u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, dokument o zahtevu za konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta CEFTA već je sačinjen i čeka se da ga verifikuje Vlada Srbije, te će nakon toga biti i zvanično upućen nadležnima u ovoj organizaciji. U Ministarstvu objašnjavaju i da bi, prema CEFTA sporazumu, prvi korak trebalo da bude dijalog dve strane u sporu, dakle Srbije i Kosova, tačnije UNMIK-a, ali će taj stepenik najverovatnije biti preskočen, jer je dijalog nakon ovakve odluke Prištine obesmišljen. „Drugi korak je naš prigovor na ovakvu odluku Zajedničkom komitetu CEFTA koga čine ministri ekonomije država članica. Zajednički komitet, međutim, odluke donosi konsenzusom, pa nismo sigurni ni da će tako moći da se reši ovaj problem. Pogotovo što niko od članica CEFTA do sada nije imao sličan problem i ovo je praktično nova situacija“, objašnjava za NIN Bojana Todorović, pomoćnica za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije. Da zlo bude gore, naši sagovornici ističu i da su odredbe CEFTA sporazuma dosta šture, uopštene i pravno nedovršene, te u njima nisu predviđene mnoge situacije, niti postupci u spornim situacijama nalik ovoj. Sporenja, kako saznajemo, mogu nastati i oko samog pregovarača u sporu, jer Srbija priznaje jedino UNMIK, poštujući rezoluciju 1244, a UNMIK, opet, nema ingerencije da sankcioniše ponašanje kosovskih vlasti. Bojana Todorović podseća da se Srbija već obraćala predstavnicima UNMIK-a u junu kada je iz Prištine stigla najava da će se uvesti carina od 10 odsto na robu koja dolazi i Srbije. „Tada smo dobili odgovor da je UNMIK kosovskim vlastima savetovao da ne preduzimaju takve mere i da su one protivne sporazumu o slobodnoj trgovini. Znamo da se UNMIK protivi i ovoj odluci, ali ne može ništa preduzeti“, kaže pomoćnica ministra ekonomije. Ukoliko se pak spor Srbije i Kosova ne reši konsultacijama u okviru Zajedničkog komiteta CEFTA u roku od 90 dana od dana kada Srbija uputi ovaj zahtev, procedura nalaže rešavanje pred Međunarodnim arbitražnim sudom koji se formira za taj slučaj. I za razliku od konsultacija pred Zajedničkim komitetom koje se donose konsenzusom, što umanjuje njihovu efikasnost, a nisu ni obavezujuće za strane u sporu, odluka suda se mora primeniti. Do tada, srpska privreda je u značajnom gubitku, dok, sa druge strane, šverceri zadovoljno trljaju ruke i prave nove „poslovne“ planove. I izvozimo i uvozimo struju Prema podacima Privredne komore Srbije, najznačajnija roba u isporukama na Kosovo i Metohiju su električna energija, crep, keramički blokovi, hrana, lekovi, cement, nafta, sredstva za ličnu higijenu, olovo... Sa druge strane, sa Kosova se nabavljaju jestivi vrganji, opet električna energija, cevi, vino, alkohol, radijatori, cink, pečurke... Među preduzećima koja isporučuju robu na KiM dominiraju Tetra pak, Gen-I, Cerena trejd, Potisje Kanjiža, Holcim, Fabrika kablova Zaječar, Svislajon, Henkel, dok su najveći nabavljači Rudnap grupa, Farmakom, Žitoprerada, Fabrika akumulatora Sombor...