Ocvali zecov

Imala sam jednom jednu bundu od zeca. Po ženskoj porodičnoj DNK liniji nasleđujem krzna, no ovaj zec beše prva bundica što sebi sama priuštih, pa sam sva bila ponosna. No, zec nije izdržao. igrao je par nedelja. Već posle prve vejavice pretvori se bundičak u onu čuvenu ućebanu jamboliju celuloidne junakinje Žute. Čist treš. Uz ozbiljnu dozu horora jer sam imala svest da na sebi imam mrtvu životinju modernog kroja. I tako je zec završio modnu karijeru. Užasan beše taj osećaj mokrog krzna pod prstima i dan-danas mi je to jedna od najružnijih senzacija od koje se ježi koža kao kad neko zagrebe kredom školsku tablu ili crta ključem po oluku. Zuji u ušima od neprijatnosti. Baš kao ovih dana kada čitam i gledam poslednju aferu Hjua Hefnera i slučaj njegovog onemoćalog libida. Gledam ga kod Pirsa Morgana, ne čuje pitanja, glas mu podrhtava, rečenica jedva izlazi, starački iscepkana misao o tome kako je on i dalje plejboj broj 1. Iz bekstejdža mašu nove dve plavuše cice, pomislio bi čovek unuke, kad ono kaže Hefner - obe su mu devojke. Patetično, otužno, bizarno. Potrošio se đed Hju za proteklih osamdeset (i brojevima 80) godina. Priča o tome kako mu je verenica prošlog meseca slomila srce pobegavši dan pred venčanje. Mlada pobegla koliko je noge nose i sad ga olajava po medijima - iznoseći svu prljavštinu veša njihovog zajedničkog života i intimnih odnosa. Lavinu je započela u pričaonici Hauarda Sterna gde se sprdala i pravila face evocirajući njihov nepostojeći seksualni život. Razlika u godinama je 60, i slovima - šezdeset. Ona zagrizla dvadesete i donela odluku da ide dok je mlada jer je od same pomisli da bi želeo da je dodirne htela da povraća. On, sa druge strane, tvrdi kako im je bilo ingeniozno i kako i ako ga je lagala - lagala ga je lepo, sve dok nije shvatila da je predbračni ugovor dokaz kako se pohotni starac nije toliko zaneo i da je i te kako racionalan i nimalo senilan. Nadigle se i bivše deve - sada rijaliti TV zvezde - Holi, Bridžit i Kendra, spremne da do poslednjeg atoma brane njegove seksualne apetite. Mislim se sve vreme, kakva ironija - u ključnom momentu po modernu američku istoriju, kada je pitanje bankrota ili ne, Amerika me podseća na Hjua Hefnera. Nekada simbol američkog sna, osvajanja sloboda, uspeha, floskule seks prodaje, dekadencije liberalnog društva - a danas samo izgubljenog starca koga zečice vrte i provociraju ga da tvituje pod stare dane o (ne)moći svog seniora. Čini mi se da se jedan po jedan mit ruši, vreme je za neke nove.