Letnja zabava

Zabavlja, recimo, sukob maline i trube. Potpuno besmisleno, malinari, čiji je protest ionako sumnjive smislenosti, zapretili blokadom Guče, a trubači odgovorili da će udariti mehanizacijom na srpsko-srpske balvane. I pomeša se tu sijaset srpskih brendova – malina, truba, bager, balvan, svadljivost, pa još baš kad su Albanci oborili sajt srpskog brenda kao takvog, inače sumnjivog na još jednu razvijenu robnu marku - korupciju. A dobar je i rat za jahtu, sa žrtvama baš u industriji zabave. Zabavlja, sasvim drugačije, saznanje da čuvena komanda po kojoj se briše puk branilaca Beograda majora Gavrilovića – nikada nije postojala. Onako, tipično, naški, uhvatili smo se za dobru priču i od nje stvorili nacionalni mit, kao da Prvi svetski rat nije bio dovoljno herojski sam po sebi. Zabavlja, svakako, istraga o vakcinama, gde iskaze daju bivši ministar Milosavljević i moćna bivša direktorka republičkog zdravstvenog zavoda Vukajlovićka – napeto iščekivanje da li će možda apetiti za nekom „krupnom ribom korupcije“ početi da se zadovoljavaju, mada bi neki aktuelni ministar pod istragom izazvao efektniju katarzu. Paraleno, da potcrtaju stanje u zdravstu uopšte, stižu vesti o novim doktorima i starim farmaceutskim kućama umešanim u aferu potplaćivanja za prepisivanje preskupe terapije, a jedna doktorka odgovara za to što je uzimala pare narkomanima za prepisivanje droge. U svemu tome, jedna letnja priča čak raduje više nego što zabavlja. Raduje spajanje mosta preko Save, pa ne smetaju ni medijska pažnja i propagandni efekti. Zaslužili su Đilas i Tadić da se podiče nečim konkretnim, nečim stvarnim. Ali, čisto da bude zanimljivo, treba postaviti i pitanje zašto je to jedna jedina, konkretna, trajna stvar za više od decenije od promene režima. Zašto nema ne samo drugih mostova ni autoputa, nego ni pruge, brane, ozbiljne fabrike, električne centrale, nečega istinitog, velikog i važnog. Odgovor je, verovatno, da je to zbog svih naših odlika zbog kojih je toliko zabavno.