Preobraženje Srbije

Tomislav Nikolić počeo je štrajk glađu na Lazarevu subotu (što mu baš i nije pomoglo), a Mlađan Dinkić izabrao je Preobraženje za početak kampanje Udruženih regiona Srbije za decentralizaciju opština. Nema, ipak, razloga za brigu - do izbora ima još praznika, pa će i ostali moći da pronađu „zvučan“ datum za početak kampanje. Pravu kampanju URS počeće 2. oktobra iz Beogradske arene, rečeno nam je u Dinkićevoj stranci. NJen funkcioner Vlajko Senić kaže da bi u akcije koje liče na predizborne trebalo krenuti već do kraja avgusta. „Izbori su se približili. Treba predstaviti građanima planove“, kaže on. U slučaju partije koja je između dva izborna kruga prerasla iz G17 plus u URS to zapravo znači predstaviti javnosti novu opciju. „Oni su novi politički entitet, zato moraju da rade mnogo više nego bilo koja druga stranka“, kaže saradnik CeSID-a Marko Blagojević. Uveren je da se i još uvek sporni Zakon o finansiranju lokalne samouprave više vezuje za Dinkića nego za blok koji još krase i bivša gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković, te gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović. I najnovija kampanja, koja je već podelila vladajuću koaliciju – predlog za ukidanje upravnih odbora javnih preduzeća, čini se, biće prepoznata kao Dinkićevo „maslo“ a ne produkt razmišljanja šarolikog članstva njegove aktuelne koalicije. Ako Tadićeve demokrate, zbog „višeg koalicionog cilja“, budu i štedele Dinkića, pomenutog Stevanovića sigurno neće. U izbornoj kampanji koju na vrhu stranke nisu počeli, a u Kragujevcu čini se da jesu, upravo će gradonačelnik tog grada, koga su do pre dve sedmice podržavali, biti meta. Predsednik kragujevačkog odbora DS-a Duško Obradović kaže da su odluku da otkažu poverenje Stevanoviću doneli autonomno, te da je ne bi trebalo shvatiti kao najavu daljeg razmimoilaženja u opštinama ili na višim nivoima. „On je lokalni budžet doveo na ivicu bankrotstva“, uverava Obradović, podvlačeći da Stevanović Kragujevac vodi u ambis. Pitamo - a Fijat? „Fijat je sjajna priča ali moramo pronaći nova radna mesta. Puno je ljudi ostalo bez posla u proteklom periodu, oko 20.000 njih“. Koji god praznik odabrali za kampanje i za koji god mesec 2012. godine odlučili da bude izborni, stranke koje su podržale Vladu Mirka Cvetkovića moraju biti uverljivije od stvarnosti. Prva globalna kriza je možda pregurana na nogama (što bi rekao premijer) ali kako na nogama i ostati, naročito u slučaju rasplamsavanja nove? To će biti u centru svih kampanja. A gde je tu Kosovo? „Ta tema ne donosi nove glasače. Sva istraživanja pokazuju da je u odnosu na ekonomska i socijalna pitanja veoma nisko“, navodi direktor EBART medijske arhive Velimir Ćurguz Kazimir. Birače zanima samo standard, nadovezuje se Marko Blagojević: „Pitanja uslova života bila su na vrhu prioriteta čak i u vreme jednostranog proglašenja nezavisnosti“. I da bude još jasnije, podvlači sagovornik NIN-a, „Kosovo nikada nije bilo u prve tri ili četiri teme“. To su podaci koji poražavaju, posebno u trenutku u kom su scene balvan otpora sa severa Kosova još sveže. Pomislite samo koliko takvi pokazatelji moraju zamisliti lidera DSS-a Vojislava Koštunicu. Međutim, čini se da je uzeo realnost u obzir. Sa plakata kojima je oblepljen Beograd zamišljeno posmatra i poručuje „Uvek na strani svog naroda“, a ovog puta to podrazumeva šest početkom avgusta proklamovanih ciljeva, od kojih je prvi „razvoj Srbije“. „Samo jaka Srbija, koja ima jaku ekonomiju, privredu, može da bude temelj i nosilac državne politike“, objašnjava nam portparol DSS-a Petar Petković. O, kako je Kosovo nisko palo! U vodećim partijama baš i nisu začuđeni. Reč je o pitanju koje je već dugo prisutno u javnom životu, podvlači Vlajko Senić. Zamor je dakle razlog koji utiče da kosovsko pitanje ne presuđuje izbore. Nije iznenađen ni zamenik predsednika SRS Dragan Todorović. „To je posledica konstantnog spinovanja javnog mnjenja. Nebitno je Kosovo i Metohija, nebitna je država, nebitna je crkva, kultura ... Bitno je samo kako da bolje živimo. Pred tom činjenicom narod otprilike treba da se svede na one koji se bave najstarijim zanatom“. No, ne bi se baš reklo da je svaki princip pogažen. Predsednik Tadić je u Skupštini ponovio da će u slučaju izbora EU ili Kosovo, Briselu reći ne. Nadovezao se i vicepremijer Ivica Dačić. Evo nas i kod evrointegracija koje su bile drugi princip koji je pod jedan krov, između ostalih, sabrao Đinđićeve i Miloševićeve naslednike. Napredak na tom polju mogao bi biti dobar predizborni adut iako istraživanja pokazuju zamor građana i od EU tema. Nekako je to prepoznao i potpredsednik demokrata Dragan Đilas koji je sebi pružio slobodu i da nalupa packe Evropi što Srbiju, po njegovoj interpretaciji, tretira kao što bi u nekoj školi tretirali lošeg đaka. Ipak, sve i da ni Kosovo ni Evropa sa sobom ne nose posebno visoko interesovanje, ukoliko bi na terenu bilo promenjeno stanje stvari, pa makar i na Brnjaku i Jarinju, moglo bi to vlasti naneti ozbiljan udarac. Isto tako, ukoliko u oktobru iz Brisela ne stigne pozitivno mišljenje o srpskim evrointegracijama, sve i da je ova tema na nos izašla prosečnom biraču, sada bi to mogao biti bumerang za vlast koja je upravo zarad EU integracija između ostalog i pristala na uvođenje posebnih kontrolnih punktova prema Kosovu. Klizav je teren na kome su se vladajuće stranke našle u godini pred izbore. Možda Dinkić i zbog toga nastupa solo, mada se i u njegovoj stranci čuju glasovi (dok se u DS-u o tome odavno priča) kako bi spasavajući G17 plus i URS, zapravo na kraju balade u slučaju lošeg izbornog rezultata mogao osmisliti aranžman koji bi samo njemu osigurao poziciju. Sigurnije od Dinkića, ako je suditi po držanju, korača Ivica Dačić. Rejting mu raste više nego stranački a on najavljuje da će se socijalisti boriti ne za učešće u vlasti, već za pobedu. „To je prosto tako. Dakle, od maja 2008. održani su izbori u oko četrdesetak gradova i opština. Na svima njima kontinuirani trend rasta ima koalicija SPS-PUPS-JS“, uverava Đorđe Milićević, portparol stranke. Reformisani socijalisti su se pokazali, na čemu Dačić insistira, kao „stub vladajuće koalicije“. Uz to izbori će donekle biti i najbolji pokazatelj koliko je uspeo da uz pomoć pozicije šefa policije izgradi imidž personifikacije borbe protiv kriminala, ignorišući uporna podsećanja da je sam ponikao u partiji za čije vlasti je kriminal eksplodirao. Manje partije poput Socijaldemokratske Rasima LJajića, žale se i na potcenjivanje, pa prete i samostalnim nastupom (LJajiću to 2003. godine u koaliciji „Zajedno za toleranciju“ baš i nije donelo uspeh – ostao je ispod cenzusa). U lagodnoj poziciji nije ni LDP i pored, kako su obavestili, 400.000 kilometara već pređenih u pripremi za kampanju za izbore. Lider partije Čedomir Jovanović podseća da DS nije iskonski neprijatelj, ali upozorava da posle izbora demokrate lako mogu u savez sa naprednjacima. Do izbora će se valjda okončati proces uobličavanja SNS-a. Talas prebega iz drugih stranaka u zagrljaj Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, kako se u jednom trenutku nagoveštavalo, nije se dogodio. Ali broj prepoznatljivih imena ipak nije zanemarljiv. Poslednji im je prišao i bivši espeoovac, umalo politički zaboravljeni, Milan Božić. Potvrđuje da je u SNS u pripremi plan za kampanju, navodi da ne bi kao tek pristigli član da „soli pamet“, ali zaključuje: „Zaboga, kako bi Kosovo i bilo u vrhu bitnih tema? Ja sam profesor univerziteta i plata mi se nije menjala tri godine. Ako ja osećam elemente krize, kako ih tek oseća običan građanin koji živi od oko 500 evra porodičnog budžeta. Jasno je da je ekonomija osnovna predizborna tema“. Sreća po Nikolića pa se više malo ko bavi fijaskom koji je doživeo štrajkom prekinutim pre nego što je izdejstvovao ono zbog čega se odlučio za tu vrstu pritiska. Posle dva meseca zdrav i prav vratio se u Skupštinu, izbori nisu raspisani, a posebnu političku štetu nije preživeo. Barem se tako čini. „Tu temu eventualno vladajuće stranke mogu da povampire“, kaže Božić. Drugi „gresi“ iz prošlosti svakako će biti na dnevnom redu, ali, čini se da će biti više neprijatni nego ubojiti. Tu priliku u Šešeljevoj partiji neće propustiti. Dragan Todorović kaže da je prošlo sasvim dovoljno vremena da se razobliči prevara koja je radikale pocepala pet godina nakon Šešeljevog odlaska u Hag. „Nikolić i SNS su samo drugo lice DS-a. Bili smo sigurni da će sve laži vremenom da se otkriju. To se i desilo“. Todorović i nekoliko žena u vrhu u Šešeljevom odsustvu predstavljaju stranku koja se od svih ideologija najčvršće drži one o lojalnosti samome Šešelju. NJihov izborni rezultat biće možda najbolji pokazatelj kako stoji najtvrđa desnica dvanaestu godinu posle Miloševićevog sloma. Oni se više ne ustežu da zastupaju samo Šešelja nego u zaštitu uzimaju i nesumnjive krvnike što su pokazali objavljivanjem ispovesti Milana Lukića, poznatog po spaljivanju živih ljudi. Onoliko koliko udarci radikala budu jaki, toliko će energije naprednjacima biti oduzeto od namere da kampanju koncentrišu protiv Tadića, čoveka koji je Nikolića dva puta pobedio na predsedničkim izborima (oba puta u drugom krugu). Po Milanu Božiću ključni problem, za njih i sve druge, biće mediji. „Ovo u Slobino vreme nije bilo. Ne pamtim da je vlast toliko kontrolisala medije“, navodi on. Koliko su ova poređenja tačna ostavljamo ličnom osećaju, ali je istina da naprednjacima mediji jesu potrebni za kampanju baziranu na „Žutoj knjizi korupcije“ čije objavljivanje najavljuju. Kada se sve uzme u obzir, uopšte ne treba isključiti da će se kampanja većine partija lako pretvoriti u raspravu, kao u devedesetim, o tome kako podeliti medijski prostor. Ono čega nema na TV-u, ne postoji, kaže saradnica Instituta društvenih nauka dr Jovanka Matić i nastavlja da mediji, a posebno javni servis, nije uspeo da izgradi atmosferu u kojoj bi se opozicija tretirala kao legitimni akter političkog života. „Naprednjaci jesu u pravu kada kažu da su ignorisani u medijima. Moram da primetim kakve su posledice toga. Nedavno sam radila istraživanje o percepciji demokratije građana Srbije. Pokazalo se da su ljudi izgubili svako poverenje u partije kao nosioce demokratskog razvoja. U partije se učlanjuju da bi dobili konkretne koristi, recimo zaposlenje“, navodi Matić. Takvi uslovi mogli bi za posledicu imati širenje razočaranja, kao dominantnog predizbornog raspoloženja, a zatim iz toga proizašlu malu izlaznost kao najdirektniju poruka koju bi birači mogli poslati. Za takve procene je ipak rano, uveravaju istraživači i savetuju da se sačeka raspisivanje izbora. „Sada je u medijima takvo stanje da se problematični aspekti stvarnosti zanemaruju i ignorišu. Jasno se vidi da je glavna politika vlasti jedan izraziti politički marketing za ono što ona radi“, kaže Jovanka Matić. Kada su se spojenim mostom preko Ade prošetali gradonačelnik Đilas i predsednik Tadić, krunisali su jedan od dva predizborna aduta. Taj i drugi most u izgradnji (od Borče do Zemuna) trijumf je u prestonici koja skoro četiri decenije nije dobila novi prelaz preko dve reke na čijem ušću je podignuta. To je idealna slika za kampanju koja predstoji. „Koliko toga ima još u Srbiji, nisam baš siguran“, kaže Velimir Ćurguz Kazimir. Iako sumnja da će se pred izbore raspaliti po pitanjima što izjedaju srpsko društveno-institucionalno tkivo, poput monopola, korupcije, privrednog kriminala, on ipak procenjuje: „Verovatno će biti nekih pokaznih vežbi odnosno hapšenja ljudi koji su poznati po svojim koruptivno-spekulantskim sposobnostima. To me ne bi iznenadilo“. Treba se strpeti i videti. Izbori samo što nisu.