Ritual Velesove brade

U našoj sredini u protekloj deceniji dosta se pisalo i govorilo o vraćanju korenima: duhovnim, nacionalnim, političkim... Šta su naši, srpski, iskonski duhovni koreni? U razgovoru za NIN odgovor na ovo pitanje daje nam Maja Mandić-Marković, predsednik udruženja “Slovenski krug”, po obrazovanju diplomirani psiholog.

- Naši ljudi mnogo više znaju o mitologiji drugih naroda, nego o sopstvenoj - ističe Maja Mandić-Marković i dodaje: - Svi znaju, odnosno većina zna da nabroji nekoliko antičkih božanstava. Međutim, kada je reč o slovenskim bogovima, tu nastaje problem. Naše udruženje, “Slovenski krug”, za cilj ima da oživi, nažalost zaboravljena verovanja Starih Slovena. LJudi imaju potrebu da se sete nečega što predstavlja njihov arhetip. Naše poznavanje duhovnosti Starih Slovena daje nam naš pravi duhovni identitet koji je trenutno poljuljan. Kada se kaže nešto o verovanjima Starih Slovena, koristi se negativni predznak: “to je paganizam”. Tu reč (paganizam) skovali su Rimljani i hrišćani koji su zatrli slovensku kulturu i civilizaciju, a njeno značenje ima pogrdnu konotaciju.

Čime se konkretno bavi udruženje na čijem ste čelu?

- “Slovenski krug” čine ljudi različitih zanimanja, međutim, svima nam je zajedničko što se interesujemo za prošlost starih Slovena čiju istoriju predano izučavamo, ali i trudimo se da znanja o religiji, kulturi i civilizaciji naših predaka prenesemo ljudima koje to takođe interesuje. To je što se tiče teoretskog dela. Sve o našim aktivnostima i idejama može da se sazna na sajtu njnjnj.slovenski krug.org. Kada je reč o praktičnom ili ritualnom delu, pratimo ciklus kretanja Sunca u godini. Nedavno obeležili smo prolećnu ravnodnevicu, nazvavši je “Perunovo slavlje”. Igralo se i pevalo oko vatre, pila se medovina i čitao se određeni tekst u slavu Perunu, bogu groma i kiše. Na leto obeležićemo letnju ravnodnevicu, koju smo nazvali “Dažbogovo slavlje”, na jesen okupljamo se u slavu boga Velesa, to je “Jesenji ritual Velesove brade”, na kraju, obeležava se zimska kratkodnevica u čast boga Stribora, to je “Striborovo slavlje”.

Koji je značaj praktikovanja navedenih rituala?

- Cilj rituala je da se susretnemo sa energijama koje pokreću određeni godišnji periodi. Današnji čovek toliko se udaljio od ritmova prirode i univerzuma, tako da je neophodno njegovo vraćanje u sklad sa prirodom, a time i u sklad sa samim sobom.

Na koji način su obnovljeni religijski rituali Starih Slovena?

- Literarnih podataka o duhovnom životu Starih Slovena ima malo! Međutim, nevolja je u tome što su to uglavnom izvori hrišćanskih autora, koji se ne mogu prihvatiti kao apsolutno verodostojni. Hrišćanstvo je inkorporiralo dosta elemenata iz religijske prakse starih Slovena. Tako, na primer, Božić i Uskrs obeležavaju se na sličan način kao što su Stari Sloveni davali počasti svojim božanstvima. Svi drevni narodi svoja verovanja i praznike usklađivali su sa godišnjim ciklusima, dobima.

Kako se to zna, onda nije teško osmisliti rituale koji na jedan, tako da kažem, teatarski način govore o silama prirode i univerzuma.

Da li se vraćanje verovanjima Starih Slovena može dovesti u vezu sa NJu ejidžom (pokretima novog doba)?

- Može, na neki način. Šezdesetih i sedamdesetih godina minulog veka, za vreme hipi-pokreta, ljudi su masovno prihvatali istočnjačka učenja, mudrost i filozofiju, zato što su imali potrebu da se susretnu sa duhovnošću na neposredan način. Nešto slično dešava se i danas. Vraćanje verovanjima Starih Slovena u Poljskoj ima veliki odaziv.

Religija Starih Slovena je prirodna i neposredna, čoveku lako prihvatljiva. Pogotovo slovenskim narodima koji su je u drevna vremena i praktikovali.

PEĐA RADOSAVLJEVIĆ