Tadićevo kumovanje

Pošto je most na Adi gotov red je, bar tako neki misle, da dobije i ime. Licitiranje je počelo, pa da ne bi okasnio, u trku se uključio i predsednik države. On predlaže da se most zove po Zoranu Đinđiću i Nenadu Bogdanoviću. Verujem da bi predsednik svoju egzaltaciju mogao da obrazloži ne samo emotivnim nego i racionalnim razlozima. I Đinđić i Bogdanović bili su „demokratski izabrani“ gradonačelnici Beograda i njihova imena, dakako, simbolizuju početak demokratskih promena u Srbiji. No, kako ceo slučaj ima snažnu političku obojenost, predsednikov predlog se može protumačiti kao vlastodržačka ambicija privlašćivanja pogodnosti da se DS i na taj način obezbedi što duži vek, bez obzira na to što za korišćenje imena pokojnika postoje daleko primerenije okolnosti i adekvatniji sadržaji. Ali ako je predsednik države u svoje lično ime, u ime svoje državničke funkcije i u ime svoje partijske dužnosti, izneo predlog, bilo bi normalno i demokratski, za što smatram da predsednik nema ništa protiv, da se najpre građani Beograda o tome izjasne. U tom smislu i ja, kao nekadašnji građanin Beograda, „žureći“ za predsednikom, predlažem da se narečeni most nazove Novobeogradskim mostom.