Krematorijum za biznis

Srpska privreda sve više liči na Đenkin krematorijum, jer su od mnogih firmi ostali samo dugmići! Za razliku od Miroslava Miškovića, koji je uspeo da nađe kupca za trgovinski lanac Delta Maksi i tako reši bar deo svojih finansijskih problema, od izbijanja globalne krize, od avgusta 2008. do istog meseca ove godine, čak 109.616 preduzetnika u Srbiji nisu mogli ni da prodaju svoj biznis. NJima je jedini izlaz bio da stave katanac na svoje radnje, da ne gomilaju dalje gubitke. Iz istog razloga, Agencija za privredne registre (APR) izbrisala je u istom periodu iz svoje evidencije i 22.823 privredna društva. Zato ekonomiste i ne čudi što, suprotno tvrdnjama zvaničnika, broj ljudi bez posla raste iz meseca u mesec i što je stopa nezaposlenosti, prema podacima Zavoda za statistiku, dostigla rekordnih 22,2 odsto. Gašenju sve većeg broja firmi u velikoj meri doprinela je i primena novog Zakona o stečaju. Samo zahvaljujući automatskom stečaju u 2010. izbrisano je 5.980 privrednih društava, a za prvih sedam meseci ove godine još 6.361 privredno društvo. Kriza je, ipak, najveći razlog za gašenje firmi u poslednjih godinu-dve, objašnjava za NIN profesor Ekonomskog fakulteta Vlade Milićević. Kad iz krize, izazvane lošim privrednim ambijentom, čemu su uz nesposobnu vladu doprinele i banke sa previsokim kamatama, uđete u novu krizu, izazvanu poremećajima na globalnom nivou, nema boljitka, kategoričan je on. Da zlo bude veće, za prvih sedam meseci ove godine osnovano je za petinu manje novih firmi i preduzetničkih radnji nego u istom periodu prošle godine, potvrdio je za NIN direktor APR-a Zvonko Obradović. Situacija nije nimalo ružičasta, o čemu svedoči i alarmantna činjenica da je u prvih sedam meseci ove godine prvi put ugašeno više firmi nego što ih je osnovano. “Od početka godine do kraja jula, prema evidenciji APR-a, osnovano je 5.088 novih firmi, a u istom periodu ugašeno je 8.490 preduzeća”, navodi Obradović. Situacija bi verovatno bila i mnogo gora kada bi iz registra bile izbrisane i mnoge firme koje postoje samo na papiru. Čak 20.000 preduzeća u Srbiji formalno nema nijednog zaposlenog, a svako drugo preduzeće u Srbiji ima manje od pet radnika. “Svako ko je tokom 90-ih iole hteo nešto da muva osnivao je sopstvenu firmu, da u nju prebaci poslove društvenih preduzeća u kojima je radio ili da isisa društveni kapital. Takvi ne umeju da plivaju u koliko-toliko uređenom ambijentu, a kriza je samo doprinela da se poveća broj propalih preduzeća”, objašnjava Vlade Milićević, uz opasku da su neke od ugašenih firmi bile “mrtve” i pre nego što su formalno izbrisane iz registra APR-a. Obradović ističe da je trend smanjenja broja novoosnovanih firmi primetan od 2008, kada je prvi talas globalne krize zapljusnuo Srbiju. “U poslednje tri godine sve je manje ljudi u Srbiji koji se odlučuju da počnu sopstveni biznis. To posebno važi za preduzetnike. Jedan od razloga za to je i nelojalna konkurencija jer je sve više onih koji izbegavaju legalno plaćanje”, kaže direktor APR-a i upozorava da bi gašenje sve većeg broja preduzeća moglo smanjiti i priliv novca u državnu kasu. Najveća opasnost za ljude koji se u Srbiji bave biznisom izgleda nije prošla. Ekonomista Dragovan Milićević očekuje da će se nastaviti negativni trendovi, čije krajnje posledice mogu biti topljenje i ono malo preostalog kapitala, nemogućnost finansiranja poslovanja, dalje otpuštanje radnika i na kraju gašenje preduzeća. Kao razlog za gašenje firmi navodi neprekidne blokade računa duže od dve godine i sve veći broj firmi koje ispadaju iz sistema PDV-a jer imaju godišnji promet manji od četiri miliona dinara. Tu tezu potvrđuju i zvanični podaci, koje je NIN-u dostavila Poreska uprava. U 2008. su, naime, iz sistema PDV-a izašla 6.703 privredna subjekta, godinu dana kasnije još 10.750, a lane 9.548 firmi. Za tri godine, dakle, broj obveznika PDV-a smanjen je za više od 27.000. To, pak, znači da te firme nemaju ukupan prihod veći od 3.330 evra mesečno! Iako izlazak iz sistema PDV-a ne mora automatski da znači i pad prihoda u državnoj kasi, Milica Bisić, profesorka javnih finansija na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da je to jasan indikator sve težih uslova poslovanja u Srbiji. Sve je veći broj firmi koje ne mogu da „dobace“ ni do prihoda od 40.000 evra godišnje. S jedne strane, to je posledica pada kupovne moći i potrošnje stanovništva, a sa druge povećanog rada „na crno“ jer čim se izda račun odmah se plaća PDV, a na naplatu isporučene robe se ponekad čeka i duže od pola godine, kaže Bisićeva. Ona kao dodatni razlog za gašenje firmi navodi sve veći broj taksi, čija visina ne zavisi od ekonomske snage. Takve fiksne naknade ubijaju male firme, koje ne mogu da izdrže teret, upozorava Bisić. Finansijski eksperti objašnjavaju da u nastojanju da izbegnu sve veće namete mnogi iz legalne prelaze u sivu zonu. Neki otvaraju „srodne“ firme jer je to najlakši način za izbegavanje PDV-a. Dragovan Milićević ističe da se situacija u privredi vrtoglavo pogoršava, nelikvidnost raste, a već drugu godinu zaredom privreda Srbije ima neto gubitak od milijardu evra. „Srbiji je definitivno potrebna nova industrijska politika jer je udeo industrije u bruto domaćem proizvodu pao na samo 15 odsto. Prioritet je i detaljna rekonstrukcija poljoprivrednog sektora. Novopečeni vlasnici enormnih poseda mogu biti značajni tržišni igrači, ali zbog svog oligopolskog položaja mogu praktično da unište male proizvođače“, kaže sagovornik NIN-a, prema čijim su rečima za poslednjih pet godina ovdašnja preduzeća na ime kamata i negativnih kursnih razlika platila bankama 22 milijarde evra, dakle više nego što su u međuvremenu zaradila od izvoza. Neka preduzeća i preduzetnici propali su i zato što su na „časnu reč“ isporučivali robu raznim fantomskim firmama. Zvonko Obradović savetuje biznismenima da u APR-u i na sajtu Narodne banke Srbije pre sklapanja bilo kog posla provere bonitet kupaca, da li su u finansijskim izveštajima za prethodnu godinu iskazali gubitak i da li su im računi u blokadi. Šansa da neko bude „nasamaren“ uskoro će biti manja jer APR planira da napravi i registar diskvalifikovanih lica. Ko i posle toga sa njima bude poslovao, verovatno će se pridružiti firmama čiji su vlasnici u protekle tri godine morali da kupe katanac i pišu male oglase, koji obavezno počinju sa: “izdaje se...“ ili „na prodaju...“ To je, smatra Vlade Milićević, dokaz da slabi preduzetnički duh u Srbiji. I, tvrdi on, ništa ne vredi što je porez na dobit od 10 odsto najmanji u Evropi sve dok država svakog ko se bavi biznisom pokušava da na svakom koraku „klepi“ raznim taksama. Ministar Ćirić za NIN: Još nismo izašli iz krize To što je za prvih sedam meseci ove godine više firmi zatvoreno nego otvoreno dokaz je da Srbija, uprkos statističkim pokazateljima, suštinski još nije izašla iz krize, kaže za NIN ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić. On ističe da je uz sve izraženiju nelikvidnost, problem i pad tražnje na domaćem i na izvoznim tržištima. Šta za ministra ekonomije znači podatak da je najmanje novih firmi koje se bave proizvodnjom? Već 10-20 godina postoji uverenje da se najbrže može zaraditi u sektoru usluga. Iako proizvodnja zahteva dobar biznis-plan i ideju, ali i više godina da se investicija otplati, za mene je to mnogo stabilnije ulaganje. Dobro je da industrijska proizvodnja u poslednjih godinu i po raste i da, ipak, postoje i ljudi koji su spremni da investiraju u proizvodnju. Uostalom, ne mogu svi da se bave uslugama. Može li Vlada do kraja mandata bitnije da popravi privredni ambijent, jer bez toga se negativni trend neće preokrenuti? Može, ali zbog krize postoji granica do koje je to moguće, jer i u okruženju raste nezaposlenost, zatvaraju se mnoge firme. I u takvim uslovima može se smanjiti nepotrebna administracija. Lokalne samouprave koje to prepoznaju i ukinu neke nepotrebne takse čak će uspeti da povećaju svoje prihode kroz otvaranje novih preduzeća i radnih mesta jer njima sada pripada i deo poreza na zarade. Ako se više firmi zatvara nego otvara, kako rešiti problem nezaposlenosti? Nezaposlenost je najjasnija posledica globalne krize, koja se vidi ne samo u Srbiji, nego i u Španiji, Italiji, Hrvatskoj i drugim zemljama. Mi smo Uredbom pokušali da podstaknemo zapošljavanje i u junu je otvoreno 700 radnih mesta, ali verujem da ćemo pune efekte videti od septembra, kada prođe sezona godišnjih odmora. To nije samo ekonomski, već i socijalni, strukturni, pa i politički problem, a samim tim i prioritet za ovu vladu do kraja mandata. Razmišlja li se o smanjenju poreza i doprinosa za sve, a ne samo za novozaposlene? Verujem da opšte smanjenje poreza i doprinosa na plate ne bi smanjilo prihode budžeta jer bi to bio jak podsticaj poslodavcima da legalno zaposle radnike na crno ili da prime nove radnike. Toga, nažalost, neće biti do kraja mandata ove vlade, ali verujem da će se to desiti u 2012. Koliko su za gašenje firmi krive i brojne takse, koje uvodi kad ko hoće? Od početka krize lokalnim samoupravama su smanjeni transferi iz republičkog budžeta i neki od njih su na to odgovorili linearnim povećanjem firmarina i drugih taksi. To je pogrešno, posebno u uslovima krize. To je kontraproduktivno i verujem da će opštine i gradovi koji nisu povećavali takse uspeti da privuku preduzetnike i biznismene iz drugih sredina, u kojima su ti nameti značajno povećani. Da ste biznismen, da li biste u ovom trenutku osnovali firmu ili biste, ipak, malo sačekali? Po prirodi sam optimista i otvorio bih firmu. Osnovani privredni subjekti Godina Privredna Preduzetnici društva 2007. 11.902 47.951 2008. 11.248 43.375 2009. 10.013 39.365 2010. 9.469 35.296 2011. (jul) 5.088 18.590 Brisani privredni subjekti Godina Privredna Preduzetnici društva 2007. 2.027 31.619 2008. 3.068 34.572 2009. 3.598 36.444 2010. 9.388 37.165 2011. (jul) 8.490 20.132