Solarni preci

Uvek kad siđem sa Suve planine, iz mog Vidova, mora nešto žestoko da me iznervira! Recimo, ova Merkelova! Šta, bre, ona zamišlja!? Bar da je neka riba kao Karleuša ili Ceca! I ko je taj „Forbs“, majke ti?! Kako je izračunao da je Angela „najmoćnija žena na svetu“ kad u Nemačkoj za nju glasa samo jedna četvrtina birača! O, ajde, bato, da vidimo koliko je moćna i ta Švabija koja je, čujem, „dužna 3.600 milijardi evra“ i „nema realne izvore da taj dug vrati“! Baš kao i Obamina Amerika, ta „najveća banana država“. Dokle ćemo, bre, više da se lažemo? Još od 1974. godine dolar više nema zlatnu podlogu, istopila se u Vijetnamu, i, odonda, štampaju li, štampaju kao što je Milošević, neko vreme, štampao u Topčideru! Dolar, brale, vredi samo dva centa, toliko koštaju papir i boja za zelenu novčanicu kojom slobodno možeš da obrišeš guzicu! I da li je moguće da niko ne sme ovo javno da kaže ni iz vlasti, ni iz opozicije, pa da se prekine ova otužna igranka sa MMF-om i Evropskom unijom?! K. G. Jung se smeška što, kao besan leptir, bljujem vatru dok sa cegerima i kolicima šipčimo ka Cvetku da kupimo papriku, da je pečemo i ostavljamo za zimu. Moj guru i uzbrdo, gricka lulu, pa počinje da drži banku: “Da, svetska kriza inscenirana je u glavama trinaest vodećih familija sveta, hoću reći, bankara Rotšilda i Rokfelera, a tu su i Kenedijevi, te britanska kraljica koja je, formalno, vlasnik nad 40 odsto planete Zemlje! I, tačno je; oni bezvrednim dolarimaa otkupljuju bogatstva širom ove planete. A njihov cilj je da, svetskom krizom, još više koncentrišu moć i vlast. To su paranoidni ludaci koji bi učinili sve samo da upravljaju čovečanstvom. To je, naravno, teško shvatljivo ljudima koji žive običnim, normalnim životom. Ali, oni nisu nepobedivi, oni se mogu zaustaviti, moj dečače! To, recimo, možeš da uradiš baš ti!“ Pogledam ga ispod oka i širim nozdrve na južnom vetru kao Damjanov zelenko. Malo što me izbezumljuje Merkelova nego i Jung me sitno potkecava. A on, tu, ispred Cvetkove pijace, ovako nastavlja: “Možeš, valjda, da sakupiš pet hiljada evra i da za te pare kupiš sto ovaca. A onda nađi pet ubogih suvoplaninskih siromaha i daj svakom po deset ovaca s tim da ti, svake godine, svako od te desetorice, umesto rate i kamate, vraća po dva jagnjeta! Za pet godina, bićeš na svome, imaćeš i dalje stado od sto ovaca, ali će zato na Suvoj planini postojati još deset stada sa po sto ovaca! Kapiraš, tako će oživeti Suva planina, a onda, polako, i Srbija. Samo ROBNA RAZMENA, to jest, stara prethrišćanska Vidova ekonomija u kojoj nije bilo novca, ni KREDITA ni KAMATA, može da doaka belosvetskim i domaćim lihvarima!“ Tu se osmelim da pitam: Ali kako ćemo izdržati tih pet godina? Tu moj guru iz Švice pobesni: “Nisi li video koliko je bogata Cvetkova pijaca!? A i sunce može da bude hrana! Evo, i na Javnom servisu, kod Tijanića, jedan taksista iz Pančeva tvrdi da se hrani isključivo suncem...“ Da nisam i sam počeo da se hranim suncem? Mnogo, bre, više žderem kad iz Vidova u Beograd siđem. Valjda, u suvoplaninskom vazduhu leti, vazda, polenov prah raznog bilja, pa se njim, dišući, hranim kao što se kit hrani planktonima... Uostalom, i kašmirski jogini, pored sunca, hrane se PRANOM, a prana, na sanskritu, znači „božanska HRANA“. Kad, u taj čas, Biljana mi javlja da mi je na imejl stigla važna pošta od Artura Pandragona, (57) vođe druida koji se okupljaju oko Stounhendža. E, taj Artur, inače, moja slika i prilika, traži od britanskih astrologa da vrate kosti i urne iz druidskih grobova koje su odneli na univerzitet u Šefildu gde treba da ostanu do 2015. godine! Štooo!? Eh, što! Ne bi li, mučenici, putem DNK analiza, dokazali da su Britanci potomci druida, a ne Normana. A druidi su, bajdvej, odavde sa Dunava, otišli pre pet hiljada godina. I, britanski arheolozi biće, zaista, na mukama; da li da priznaju da su im preci arijevci sa Balkana ili im je bolje da se drže sirovih Normana. Umesto sunca, za nedeljni ručak ždrao sam pohovane paprike punjene kozjim sirom, pa Biljin juneći gulaš sa pečurkama, a za desert „vulkan“, pravila ga Saška. I dok sam sve to na terasi u ligeštulu Nikolinim vinom obilno zalivao, na FK „Obiliću“ sam, uzgred, i „Radovu“ utakmicu sa „Slobodom“ iz Užica posmatrao. Onda je „navijački odred“ sa Banjice zapevao: “Rad mi je sve na svetu, Srbija i dragi bog...“ Biti navijač FK “Rada“, možda, tu ima nekog šarma... Zahrčem sa ovom mišlju, i, eto, i moje Crne, spušta se iz Vrčina preko Avale: “Druidi su bili naši solarni preci koji su se suncu od jutra do mraka klanjali, ali su ga i jeli. I samo se treba setiti tog umeća, jedenja sunca, pa da, opet, budemo nedodirljivi, neuništivi. A kada se Evropa uskoro raspadne i kada evropska raja krene ka našem srpskom raju, budi milostiv, i daj Angeli Merkel deset ovaca da ih napasa pored Dunava na druidskim pustarama.“