Ključni igrači neće reforme

Nedostatak političke volje uzrok je većine ekonomskih, pa i drugih muka Srbije. Zbog toga su i penzijska i poreska reforma ostavljene u „amanet“ nekoj novoj vladi. Nema volje ni za sređivanje tržišta rada, što je jedan od osnovnih preduslova za privlačenje više stranih investicija. Umesto reformi, vlasti Srbije izabrale su „elegantnije” rešenje, da sa Međunarodnim monetarnim fondom zaključe aranžman koji bi državu trebalo da zaštiti od prelivanja neke nove krize i da joj po ko zna koji put omogući da odloži bolne, ali neophodne rezove. Zbog pristajanja na takav scenario, u kome za Srbiju ima novca, a nema reformi, mnogi MMF-u zameraju da je ovoga puta bio „Maksimalno Mnogo Fleksibilan“ prema Vladi u Beogradu. Šef Misije Fonda Albert Jeger kaže za NIN da u ovom trenutku nijedna od strana ne očekuje da će novac iz aranžmana biti potreban. „Ali, stvari mogu da se pogoršaju. Srbija ima relativno visok spoljni deficit i situacija može neočekivano da se pogorša. Priliv kapitala iz inostranstva može da presuši i tada bi možda bilo potrebno povući novac. Aranžman je kao pojas za spasavanje u slučaju takvog scenarija”, objašnjava Jeger. On navodi da Srbija ima politički sistem koji je uvek spreman da troši više novca nego što ima. Zato je, kaže, teško ispoštovati fiskalna pravila, a aranžman bi trebalo da obezbedi njihovo poštovanje, kao i da utiče na popravljanje investicione klime. „To je sada teško. Iako je i Vlada svesna da bi na tome moralo da se radi, nije previše spremna da rešava teške stvari do izbora”, smatra Jeger. Šta će se desiti ako do kraja septembra Vlada ne prosledi parlamentu i ako Skupština ne usvoji zakone o restituciji i rebalansu budžeta za 2011. u skladu sa dogovorom? Ukoliko bilo koji od dva koraka ne bude sproveden, sastanak Izvršnog odbora MMF-a neće moći da se održi krajem septembra. Odobrenje aranžmana će tako biti odloženo. Hoće li u tom slučaju aranžman iz predostrožnosti propasti ili će samo biti odložen dok se i ta dva uslova ne ispune? Prerano za odgovor. To će zavisiti od uzroka i dužine odlaganja. Ukoliko je, na primer, odlaganja značajno, neke mere u okviru programa bi morale da budu predmet novih pregovora, a ovo bi moglo da uzrokuje nova odlaganja i neizvesnosti u smislu da li je dogovor moguće postići. Kakve su još obaveze Vlade predviđene novim aranžmanom? Ona mora da se drži fiskalnih pravila, iako postoje teškoće da se postignu zacrtani fiskalni ciljevi. Grubo govoreći, ako se ništa ne preduzme deficit budžeta za 2011. bio bi za oko 30 milijardi dinara veći od planiranog. Bez promena u budžetskoj politici, deficit bi se u 2012. povećao za čak 90 milijardi dinara. Delimično je to posledica Zakona o decentralizaciji. To su velike rupe u budžetu. Dogovoreni program predviđa da se rebalansom budžeta, koji će Vlada proslediti parlamentu sredinom septembra, uglavnom smanje kapitalni izdaci, sredstva za nabavku robe i usluga i subvencije. I u 2012. su neophodna velika kresanja, koja će delom ponovo obuhvatiti kapitalna izdvajanja. Iako su ona do sada rasla, još nisu dostigla nivo potreban da se unapredi infrastruktura. Uz to, moraće značajno da se smanje troškovi za pozajmice i subvencije. Generalno, centralna vlast moraće da ponese dosta tereta i biće teško napraviti budžet za sledeću godinu. Kakve su posledice stalnog smanjivanja kapitalnog dela budžeta? Želeli bismo da vidimo drugačiju kompoziciju potrošnje u budžetu. Veći deo para ide na plate, penzije i subvencije. Imajući u vidu infrastrukturne potrebe Srbije, kapitalna izdvajanja bi trebalo da budu mnogo viša i efikasnije upotrebljena. To što se planovi za kapitalna izdvajanja stalno smanjuju u korist tekuće potrošnje razočaravajuće je. Postoje li bar garancije da će Vlada ispuniti sve što je dogovoreno? Ne postoje garancije. Ali, ne postoji ni prostor za drugačije delovanje jer mora da se finansira visoki deficit budžeta. Novac za to mora da se nađe na tržištu, a investitori pažljivo posmatraju kako se Vlada ponaša. Sa programom ili bez njega, Vlada će, nema sumnje, morati da živi u relativno skučenom prostoru. Da li vidite kao problem činjenicu da će neka nova vlada, koja nije učestvovala u ovim pregovorima biti odgovorna za primenu druge polovine aranžmana? Kada bude formirana, nova vlada ima pravo da pregleda aranžman i da odluči da li joj odgovara ili ne. Mogu da nam se obrate i kažu – hoćemo ponovo da pregovaramo ili da neke stvari izmenimo. Važno je da se ciljevi programa postignu, a kako će da budu postignuti to je stvar pregovora. Naša očekivanja su da će i nova vlada nastaviti sa primenom aranžmana, ali će to biti odluka nove vlade. Da li će aktuelna Vlada morati da menja zakon koji propisuje fiskalna pravila, iako od njegovog usvajanja nije prošlo ni godinu dana? Ne. Sporazumeli smo se da se promene neka od proceduralnih pravila u Zakonu o budžetskom sistemu. Cilj je da se oteža donošenje zakona poput onog o decentralizaciji, čijim je usvajanjem napravljena rupa u budžetu. Pre nego što se donese bilo koji novi zakon, onaj ko ga predlaže moraće da objasni kako se on uklapa u fiskalna pravila, kako će se njegova primena finansirati i kakve su posledice po prihode i rashode budžeta. Znači li to da limit za zaduživanje neće biti povećavan, jer je bilo spekulacija da bi granica za javni dug od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda mogla da bude pomerena naviše? Ne. O tome uopšte nismo razgovarali. Stari okvir ostaje na snazi i kada je reč o budžetskom deficitu i kada je reč o ukupnom javnom dugu. Fiskalna pravila se ne smeju kršiti. Zašto je MMF smanjio projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu sa tri na dva odsto? To je urađeno u dogovoru sa Vladom. Pre nekoliko nedelja smo smatrali da je rast od tri odsto ostvariv, a onda smo videli nepogrešive znake da se usporava rast izvoza i uvoza, da pada promet u trgovini, da su prihodi od poreza manji od planiranih. Sve je to neoboriv signal da je privredna aktivnost slabija od očekivane. Uz to, u drugom kvartalu su ostvarene niske stope rasta i u evrozoni, gde su neki od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije. Imajući sve to u vidu složili smo se da bi bilo dobro smanjiti stopu rasta na realniji nivo. Kada očekujete da se prvi znaci nove globalne krize pokažu u Srbiji? Da li mislite da postoji mogućnost da se uđe u novu recesiju? Uvek može biti više scenarija. Postoje rizici od nove recesije. Oni dolaze spolja. Globalni i regionalni rast mogao bi da bude slabiji od očekivanog i u tom slučaju bi i rast BDP-a u Srbiji u 2012. godini sigurno bio niži od tri odsto. Još je prerano za takve prognoze. Treba sačekati još nekoliko meseci da vidimo kako se stvari odvijaju. Ako dođe do oštrijeg pada evropske ekonomije, Srbija će biti pogođena, pogotovo njen izvoz. Ona, ipak, nije ranjiva na takav šok kao što je bila pre tri godine. Scenario iz 2008. ne očekujem i ako se situacija pogorša tokom 2012. Može li aranžman sa MMF-om pomoći Srbiji da smanji cenu zaduživanja prilikom najavljene emisije evroobveznica? Da bi se odlučili za kupovinu dužničkih hartija neke države, investitori traže odgovore na mnoga pitanja, pre svega koliko je održiva fiskalna pozicija vlade koja ih emituje. Aranžman sa MMF-om tu može da pomogne podižući kredibilitet države, ali ima mnogo drugih faktora koji čine cenu zaduživanja neizvesnom. Da li imate neka predviđanja o kretanju kreditnog rejtinga Srbije? Ne. Rejting agencije su nezavisne i kada prave svoje analize gledaju sve faktore koji su važni ne samo za makroekonomsku, već i za političku situaciju. Za njih je program sa MMF-om takođe pitanje transparentnosti, ali kada budu analizirali podatke neće samo zbog tog programa videti bolju sliku od one koja je realna. Da li ste sa Vladom razgovarali o drugim izvorima za finansiranje manjka u budžetu ako emisija evroobveznica ne bude uspela? Uvek postoje različite opcije. Jedna je da se emituju novi trezorski zapisi. Srbija može da se zaduži i kod ovdašnjih banaka, kao što je to i ranije radila. No, tu je veoma važno pitanje kolika je cena zaduživanja. Šta će biti najveći izazov za Srbiju u 2012? Ključno je da se popravi investiciona klima. Veoma je jasno i da tržište rada ne funkcioniše. Svi znaju za veliki gubitak radnih mesta u privatnom sektoru. Da bi se taj problem rešio nedostaje politička volja. Ne samo u Vladi, već i kod sindikata i poslodavaca. Na kraju dana moraće da sednu i postignu konsenzus koji model rasta u ovoj zemlji žele i da to podrže. Nije dovoljno pričati kako je to uradila Slovačka. Morate da primenite elemente te strategije, bez obzira na to što su neke od tih reformi bolne. One se tiču preglomaznog javnog sektora, mora da se dereguliše tržište rada... Jeste li diskutovali o promenama Zakona o radu? Da, ali nema volje da se tu nešto uradi. LJudi se plaše da isture svoje glave za nešto što je makar na kratak rok nepopularna politika. To je šteta. Neću suditi koliko je realno da se taj zakon promeni pre izbora, ali je za MMF ovo bitno. Tim pre što je Srbija izgubila 20 odsto radnih mesta u privatnom sektoru, delom i zato što ne funkcioniše tržište rada. Jedna od opcija je da se do izbora na tome ništa ne radi, ali je to jako loša opcija. Iako to niko u Srbiji ne želi da čuje, prilično glasno ukazivaćemo na potrebu reforme Zakona o radu. Da li se plašite, kako se izbori bliže, da bi moglo da dođe do neplaniranog ili nekontrolisanog rasta plata u javnom sektoru i penzija? Uvek postoji takav rizik, ali Vlada sada nema novca za to i očekujem da će se držati fiskalnih pravila. Koliko snažno ćete sada insistirati na strukturnim reformama? Situacija sada nije sjajna. Bliže se izbori. Ključni igrači nisu željni strukturnih reformi. Naravno, nastavićemo da držimo akcenat na ovome. Identifikovali smo nekoliko potrebnih promena. Da ne budemo samo negativni, treba reći da se neke stvari, ipak, dešavaju. Napravljen je nacrt zakona o restituciji, bilo je pomaka kod pitanja građevinskog zemljišta i njegove konverzije, primetan je napor da se popravi upravljanje državnim preduzećima sa profesionalnim menadžmentom. Da li ste konkretnije pričali o reformama u zdravstvu i obrazovanju? Tokom prethodne misije smo imali takve razgovore. Generalno, Svetska banka ima odgovornost za te sektore i oni rade na sporazumu sa Vladom koji bi trebalo da budu usvojeni do kraja godine. A o nekom konkretnom državnom preduzeću? Ne, ali postoji sporazum da se masa zarada državnih preduzeća drži pod kontrolom. Nemamo iluzije koliko je teško to uraditi. Kako se osećate kada vidite podatak da je u privatnom sektoru bez posla ostalo između 250.000 i 400.000 ljudi dok je u isto vreme broj zaposlenih u javnom sektoru povećan umesto da bude smanjen za 10 odsto? Osećam se loše jer je to znak veoma neuravnotežene ekonomije. Bez živog privatnog sektora rast nije održiv. Gubitak tolikih radnih mesta je nesumnjivo veliko razočaranje tokom prethodnog aranžmana. Srpska ekonomija nije elastična i to je u velikoj meri posledica nedovoljno dobre investicione klime. Javni sektor mora da se preoblikuje. Nema nijedne zemlje u istočnoj Evropi kojoj ide dobro sa ovako velikim javnim sektorom. Ovde se očekivalo mnogo više od MMF-a da pritisne Vladu da se to obećanje ispuni. Zašto ste na kraju odustali od smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru? To smo zaista snažno naglašavali u toku naših diskusija. Oni jesu smanjili deo zaposlenih. Dali su nam neke brojke, ali smo primetili da nema dovoljno političke volje na svim nivoima vlasti da se s tim nastavi. Nije naš posao da „lovimo“ vlast da li dobro primenjuje zakon. Nismo mi tu da nešto nametnemo, već da pomognemo da se reši problem. Taj zakon je predložila Vlada, ima dobar cilj i zato se nadamo boljoj implementaciji. U Srbiji je veoma često problem što se u mnogim oblastima zakoni ne primenjuju. Može li se deo novca uštedeti smanjivanjem troškova za javne nabavke? To je takođe pitanje kojim se više bavi Svetska banka. Ima puno prostora da se popravi sektor javnih nabavka. Mi smo zainteresovani za specifična pitanja kao što su kapitalni projekti. U tom delu je Zakon o javnim nabavkama nekada preglomazan. Postoje dobri predlozi u kom pravcu bi trebalo usmeriti zakon kako bi sprovođenje nabavki za kapitalne projekte bilo efikasnije. Da li su pominjane promene poreza? Poreska strana nije razmatrana ovog puta. Postoji ideja da se možda ide na poresku reformu, ali i to je ostavljeno za sledeću vladu. Razmišlja se o smanjivanju direktnih poreza i podizanju indirektnih. To rade mnoge vlade, ali je problem Srbije pre svega prevelika potrošnja, a ne podizanje poreza.