Pečat, šija i vrat

Čim je kosovski carinski pečat ugovoren između Beograda i Prištine u Briselu, cinici su kazali: batina je iz raja izašla! Ili: srpski obraz još uvek bridi od kancelarkinog šamara predsedniku Srbije koji je odmah dao „konkretan rezultat“. Tako, jedan od tri uslova Angele Merkel ne bi li Srbija do kraja godine dobila status kandidata EU jeste da se ostvare „konkretni rezultati“ u dijalogu s Prištinom. „Kud ćeš konkretnije, Srbija je priznala pečat s natpisom ’Carina Kosova’, i to je sad gotova priča. Svako priznanje kosovskih institucija je priznanje države. Zašto onda ne promene Ustav Srbije pa da završimo s tim?“, pita za NIN Ilija Bukumirić, mašinski inženjer iz Beograda, poreklom iz Goraždevca kod Peći. Slovenački list „Delo“, pak, diplomatski je ocenio da je sporazum o carinskom pečatu koji su postigli Beograd i Priština „približio Srbiju priznanju Kosova“. I da se „za proboj pobrinula nemačka kancelarka Angela Merkel koja je bez diplomatskih rukavica upozorila da napredak Srbije u približavanju EU zavisi od napretka u odnosima Beograda i Prištine“. I Edita Tahiri misli da je to „gotova priča“, barem zvanično. I da je prihvatanje pečata – priznavanje Kosova: „Sporazum o priznavanju carinskih pečata ima veliku važnost, kako na političkom tako i na ekonomskom planu, ali i na planu regionalne saradnje. Ovim sporazumom se dogodilo recipročno priznavanje između Republike Kosova i Republike Srbije u ovoj oblasti“, kazala je Tahirijeva u intervjuu prištinskom listu „Epoka e Re“. Po povratku iz Brisela, međutim, na prištinskom aerodromu „Adem Jašari“ tridesetak aktivista političkog pokreta „Samoopredeljenje“ gađali su paradajzom automobil u kojem je sedela šefica prištinskog pregovaračkog tima. Valjda nisu bili zadovoljni onim što je gospođa Edita isposlovala sa Borkom Stefanovićem. Ali, ni šef srpskog pregovaračkog tima, među Srbima na KiM nije bolje prošao. „Od kada pregovara sa Editom Tahiri naneo je veću štetu Srbima na Kosmetu nego što je to uradila međunarodna zajednica za prethodnih 12 godina”, kazali su predsednici opština Zvečan, Zubin Potok i Kosovska Mitrovica na konferenciji u Zvečanu pre neki dan. Traže da im se kaže šta Beograd želi „s ovim narodom ovde“. Jer floskula „nećemo priznati nezavisno Kosovo”, ne znači ništa ako se s druge strane priznaje pečat Kosova, što nije ništa drugo nego priznavanje države Hašima Tačija, rekoše Dragiša Milović (Zvečan), Slaviša Ristić (Zubin Potok) i Krstimir Pantić (Kosovska Mitrovica). Srbi sa Kosmeta, čini se, nimalo ne veruju Stefanovićevim objašnjenjima da će na pečatu stajati naziv „Carina Kosova“ bez bilo kakvih državnih simbola, te da dogovorom oko carinskog pečata Kosova, Srbija ne priznaje nikakve atribute državnosti svojoj južnoj pokrajini. Stefanović za NIN kaže: „Nije moj stav da nisu u pitanju elementi državnosti, to je stav Unmika, UN, Rezolucije 1244, Unmikovog ustavnog okvira. Carina nije atribut državnosti. Međunarodna zajednica garantuje da je reč o statusnoj neutralnosti. Carinska teritorija ne koincidira uvek sa teritorijom suvereniteta. U svetu postoje izdvojene carinske teritorije u okviru suverenih država recimo Hongkong, Makao, Tajvan, Olandska Ostrva. Ovo je carinsko razlikovanje u okviru jednog suvereniteta. Unmik je potvrdio da je carinski pečat Kosova statusno neutralan, odnosno u skladu sa Rezolucijom 1244, a države EU koje nisu priznale Kosovo priznale su takav pečat. To je potvrda da tu nema atributa suvereniteta Kosova. Po nekoj mojoj evidenciji, sudeći po izjavama gospođe Tahiri i drugih ovo je naše 25. priznanje Kosova. Realnost je međutim, drugačija.“ Bilo, ne bilo atributa suvereniteta Kosova, Hajredin Kući, potpredsednik kosovske vlade, negde baš oko posete Angele Merkel Beogradu, izjavio je da na severu Kosova može da usledi akcija uspostavljanja reda i zakona i pre 15. septembra kada ističe usmeni dogovor Kfora s Prištinom i Beogradom o rešavanju krize u tom delu Kosova. „Koha ditore“ je tada preneo da je „namera kosovske vlade da posle 15. septembra bude uspostavljena vladavina prava i kontrola carinskih punktova, da preuzme kontrolu na prelazima kod Jarinja i Brnjaka“. Kad je reč o uvođenju pravosudnog sistema na severu, Kući je rekao da sudije i tužioci treba da ispune tri kriterijuma: „Da uspostave jedinstven sistem sudstva, da ih imenuju kosovske institucije i, treće, treba da budu uključeni u sistem Kosova“. Kući, međutim, nije komentarisao najave terorističke Albanske nacionalne armije (ANA) koja je zapretila „akcijama“ na severu Kosova ukoliko do kraja septembra kosovska vlada ne preuzme kontrolu u tom delu KiM. Ima li Srbija odgovor na 15. septembar? Borko Stefanović za NIN kaže ovako: „Za Republiku Srbiju, administrativni prelazi apsolutno i ni na koji način nisu bili tema razgovora u Briselu. Za nas su neprihvatljivi bilo kakvi takozvani carinici Kosova na prelazima Jarinje i Brnjak. Ono što se dešava ovih dana jeste jasno izražen stav Prištine da želi jednostrano da dovde svoje carinike na te prelaze, što mi ne možemo prihvatiti. Za nas je 15. septembar deo privremenog sporazuma sa međunarodnom zajednicom i Kforom, po kojem važi stanje kakvo je trenutno na prelazima. U tom smislu za nas taj sporazum predstavlja okvir koji će da važi dok ne postignemo sporazum o samim prelazima i o severu Kosova i Metohije, kasnije, tokom dijaloga. O tome, ponavljam, sada nije bilo reči. Međutim mi možemo svakako očekivati, već ovih dana vidimo da se to pokušava, da prištinske vlasti jednostrano nametnu prisustvo svojih takozvanih carinika na prelazima. Građani treba da budu jedinstveni i pre svega mirni u svom opravdanom protestu i Republika Srbija će učiniti sve da na miran, demokratski način bude uz svoje građane, a da istovremeno učinimo sve u političkom, diplomatskom, organizacionom smislu da onemogućimo takav scenario da tzv. carinici Kosova budu na ovim prelazima.“ Čini se, dakle, da Srbija ipak nema odgovor na to šta će se događati posle 15. septembra, jer Stefanović odgovara: „Posle 15. dolazi 16. septembar. Što se nas tiče stanje na prelazima će biti onako kako je dogovoreno do postizanja dogovora. Ako se dogovor ne postigne, pošto Priština želi jednostrano to da uradi, u tom smislu situacija se ne menja, građani moraju da budu spremni na to, i da na miran način reaguju bez bilo kakvog nasilja ili stvaranja tenzija. Dosad nije bilo dogovora o administrativnim prelazima niti razgovora o tome, jasno je da Priština to želi da uradi jednostrano, mi smo protiv toga i treba da učinimo sve što je u okvirima mirnog delovanja.“ Tako, međutim, ne misle predstavnici Srba sa severa Kosova iz opozicionih srpskih partija. I sada je, ako već dosad nije bio, potpuno očigledan njihov razlaz sa Beogradom. Trojica pomenutih predsednika opština su na konferenciji za novinare u Zvečanu na kojoj su tražili smenu Stefanovića najavili blokade ukoliko Kfor i dalje nastavi da izlazi iz okvira mandata Rezolucije 1244 SB. Kažu da se Kfor tako direktno stavlja u službu Hašima Tačija. Zato Srbi sa severa Kosova najavljuju proteste na celoj teritoriji severa Kosova, barikade na magistralnim i alternativnim putnim pravcima koji povezuju sever Kosova sa centralnom Srbijom. Ukoliko Kfor i dalje nastavi sa „sistematskim zastrašivanjem srpskog življa u nameri da etnički očisti ove prostore”, „srpski i albanski radikalni elementi u Kosovskoj Mitrovici preuzeće stvar u svoje ruke”, čulo se u Zvečanu. I ovog puta, kao i mnogo puta dosad, Beograd je, što zbog Merkelove, što zbog Srba na Kosovu, što zbog pregovora s Prištinom u kojima je uglavnom u defanzivi, ponovo zazvučao kao raštimovani orkestar, u kojem se više ne zna ko šta svira i šta od tog orkestra ovdašnji dirigent u stvari hoće. Tako socijalista Ivica Dačić poziva da se ljudima kaže istina: „Neće EU uslovljavati Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, insistiraće na priznavanju elemenata državnosti južne srpske pokrajine, tražiće da ukinemo naše institucije na severu, da priznamo carinske prelaze kao da su granični... pa šta je to, nije šija – nego vrat.“ I monarhista Vuk Drašković je izašao s predlogom da Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, ali da bi „trebalo da prihvati da je Kosovo najbliži i posebni sused Srbije i da sa njim održava slobodne ekonomske, trgovinske i druge odnose, na sličan način na koji, bez međusobnog priznanja, te odnose imaju Kina i Tajvan.“ Jer, posle 15. ipak samo dolazi 16.