Prometej

U utorak naredne nedelje gledaoci koji budu u dvorani Sava centra na otvaranju 45. Bitefa 2012. imaće priliku da vide sudbinu Prometeja kako ga vidi jedan do najsvestranijih evropskih reditelja i likovnih umetnika Jan Fabr. Među tragedijama Eshila, prvog helenskog dramskog pisca čija dela su stigla do nas, sačuvan je deo trilogije Okovani Prometej (5. vek pre nove ere). Prometej je, kao što znate, polubog koji je stvorio čoveka od ilovače (kao Bog u Starom zavetu) i ukrao je vatru bogovima da bi je poklonio ljudskom rodu. Za kaznu je prikovan za stenu, neko misli Gibraltar, gde mu svakog dana orao čupa jetru da bi mu ona tokom noći ponovo izrasla. Eshilov Prometej je postao prototip tragičnog helenskog junaka kojim se teoretičari bave već stolećima, a Evropljani smatraju da je ideal žrtvovati se, s tim da je žrtvu za čoveka u novim vremenima preuzeo Hristos, ličnost koji je postao razmeđa između starog i novog doba. Već je helenski pesnik Hesiod u 8. veku pre nove ere pokušao da protumači poreklo Prometejevog imena. Ustanovio je da se sastoji od prefiksa pro- i glagola mens- misliti Tako da bi ime Prometej značilo „onaj koji unapred misli“. Hesiod je tada smislio i ime Epimetej „onaj koji misli unazad, posle događaja“. Prometejem su se bavili mnogi svetski pisci, pre svega romantičari. Gete o njemu ima nedovršenu, a Šeli dovršenu dramu. Pre toga španski dramski pisac Kalderon de la Barka se usudio da napiše o ovom uzvišenom junaku komediju, koju je naslovio „Prometejev poduhvat“. Moja pokojna supruga Maja, mnogo pre modernističkih i postmodernističkih caka, jednom mi je rekla kako joj se čini da bi Prometejeva tragedija najbolje zvučala kad bi se dešavala u nekoj našoj običnoj kuhinja. Nije slučajno da je to ideja diplomiranog arheologa, koja je bila sekretarica TV-režije.