Dunav kao brend

Počelo je premijerom muzičko-scenskog dela Poslednje putovanje Rige od Fere, u kome je reditelj Nebojša Bradić povezao srpsku i grčku istoriju. Krenulo se brodom iz Zemuna, a završilo se u Kuli Nebojši, tom sjajno obnovljenom ambijentu koji predstavlja dragulj Beograda. Predstava se bavila poslednjim danima života grčkog rodoljuba Rige od Fere koga su Turci ubili u ovoj kuli 24. juna 1798. godine. Gledaoce je kroz priču vodio glumac Beogradskog dramskog pozorišta Pavle Pekić. Do kraja festivala, 11. septembra, na ovom prostoru, ali i u Barutani i Beton hali, izvode se zanimljivi programi, traju izložbe. Posebno je značajna premijera dela Istar (Dunav), i koncert Edina Karamazova i Katarine Jovanović pod nazivom Ostrvo. Nema sumnje da su bogato kulturno nasleđe Beogradske tvrđave, uspešno realizovana rekonstrukcija Kule Nebojše i prirodno okruženje Dunava, veliki potencijal za razvoj ovog festivala. Predstavljanje pozorišnih, likovnih, muzičkih i drugih dela na Dunavu je veoma uzbudljivo. Zbog te činjenice je pre dve godine u Ministarstvu kulture Srbije i pokrenut razvojni projekat Putevi kulture - Tvrđave na Dunavu. Tada je sedam dunavskih tvrđava postavljeno u jedinstven itinerer. Tadašnji ministar kulture Nebojša Bradić je govorio da kulturno bogatstvo ovih tvrđava nudi velike potencijale budućeg prekograničnog širenja. Pomenutih sedam tvrđava nalaze se u Baču, Novom Sadu, Beogradu, Smederevu, Velikom Gradištu, Golupcu i Kladovu. Ove godine, povodom osnivanja Dunavfesta, predsednik umetničkog Saveta festivala Nebojša Bradić upozorava nas da se ova manifestacija uklapa u međunarodnu kulturnu inicijativu Dunavske strategije za prioritetnu oblast 3 (kultura i turizam) i obaveštava: „Koliko je meni poznato, Rumunija i Bugarska, kao države koje su u Dunavskoj strategiji uzele kulturu kao svoju osnovnu aktivnost, veoma kasne sa svojim predlozima. U periodu kada se definišu kriterijumi za labeling dunavskih projekata, veoma je važno da Srbija izađe sa više ovakvih projekata kakav je Dunavfest, i na taj način se bolje pozicionira, među zemlje koje predvode inicijative u ovoj oblasti. U ovom trenutku se ne govori o finansijskim sredstvima, ali je važno da se istaknu programski sadržaji koji će dobiti prioritet. Namera je da se u okviru Dunavske regionalne strategije boljim povezivanjem postojećih i budućih mreža u oblasti umetnosti, kulture, kulturnog turizma i kreativnih industrija doprinese uspostavljanju kvaliteta kulturnog brenda Dunav.“ I druge zemlje kroz koje protiče Dunav, tačnije pojedini gradovi, takođe imaju svojevrsne smotre narodnog ili umetničkog stvaralaštva. Dunavfest ima za cilj da ne bude prezenterski, već kreativni festival koji će proizvoditi premijere sa posebnom namenom i ciljem. Bradić kaže da se ove godine pričaju neke stare i neke nove priče, iz istorije, o Dunavu, o podvodnom svetu, o strancima u Beogradu... A otkriva nam ideju za 2012. godinu: „Sledeća godina je posvećena antičkom i keltskom Beogradu. Već sada su počele pripreme za premijerne muzičko-scenske programe i predstavljanje mladih dizajnera dunavske regije. Verujem da će zajedno sa usvajanjem Dunavske strategije, Dunavfest ponuditi brojne mogućnosti susreta i mobilnost umetnika iz Srbije i zemalja regiona.“ Važno je reći, s obzirom na to da Kula Nebojša postaje epicentar zbivanja na ovom festivalu, da ona ne nosi ime ni po jednom Nebojši (često se nepravilno kaže Nebojšina kula), već je naziv dobila negacijom glagola bojati se, što bi značilo da se kula ne boji nijednog neprijatelja i da je neosvojiva. Takvo davanje imena kulama može se naći i kod drugih slovenskih naroda, kad je reč o slovačkim tvrđavama, na primer. Prema legendi, Kula Nebojša je nastala oko 1460. godine. Izgradili su je Ugari da bi zaštitili prilaz Dunavskom pristaništu i njega samog od turskih napada. Turci su prilikom osvajanja Beograda 1521. godine uspeli da prodru u Donji grad tek kada su artiljerijom srušili Kulu Nebojšu. Ona je sa svojim topovima imala veliki značaj u burnoj istoriji Beograda kao, uz Kulu Mlinaricu, najjača kula u Donjem gradu. Zbog toga je često bila na udaru osvajačkih artiljerija, tako da je više puta rušena i ponovo podizana. A protagonista predstave Pavle Pekić smatra izvanrednom ideju o održavanju ovakvog festivala: „Nisam siguran da je Dunav u Beogradu na ceni i omiljen na onaj način kao što je u drugim zemljama kroz koje prolazi. Zato je sjajno što ćemo igrati na Dunavu i pored njega, što se za potrebe ovog festivala koristi taj izvanredan ambijent. Verujem da će mnogi posle ovoga zavoleti Dunav, jer on to zaslužuje.“