Uputstvo za ispijanje proze

Malo je velikih vrata koja vode u svetsku književnost. A još je manje ovdašnjih pisaca kojima se ona otvaraju. Referentni američki časopis Svetska književnost danas, koji izlazi šest puta godišnje pri Oklahomskom univerzitetu, već dugo slovi za mesto gde se obavlja svojevrsna globalna literarna kanonizacija. Već i kritika nekog dela u ovom glasilu podiže autorov međunarodni rejting, dok pisac koji dobije povlašćeni položaj na njegovim stranicama ulazi u krug prozaista za čiji se opus smatra da se posebno izdvaja na književnoj mapi sveta. Novembarski broj Svetske književnosti danas doneće opsežan temat o prozi Zorana Živkovića. Prilog je priredio jedan od najupućenijih poznavalaca stvaralaštva našeg pisca, profesor Majkl Morison, takođe s Oklahomskog univerziteta, koji uporedo privodi kraju i opsežnu knjigu o Živkovićevom proznom opusu. Profesor Morison je, inače, izuzetno zanimljiva ličnost gotovo renesansnog opsega obrazovanja. Pored toga što je ugledni izučavalac književnosti, važi i za jednog od vodećih američkih stručnjaka za kvantnu fiziku. Autor je kapitalnog dela koje ima više od hiljadu i po stranica – Radost kvantne fizike. Na pitanje koliko traje priprema za tako opsežnu prezentaciju u ovom časopisu, Zoran Živković nas obaveštava: „Rad na pripremanju temata započeli smo još u martu, a kraju je konačno priveden upravo ovih dana. U međuvremenu, tokom bezmalo šest meseci, bili smo gotovo u svakodnevnoj prepisci, razmenivši više od pet stotina mejlova. Bilo je ogromno zadovoljstvo sarađivati s tako temeljitim, pronicljivim i posvećenim profesionalcem, čak i onda kada su me njegova pitanja ili molbe stavljali na muku, a povremeno i uistinu iscrpljivali.” Temat počinje Morisonovim rekapitularnim esejom „Metafizičke fantazije Zorana Živkovića”. Potom sledi obiman intervju podeljen na tri dela: „Fantastika i srpska književnost”, „Uzlazni put: od izučavaoca, preko prevodioca i izdavača, do pisca” i „Živković o Živkoviću”. Tu je i iscrpna bibliografija koja obuhvata sva izdanja proznih dela našeg pisca na blizu trideset jezika. Profesor Morison napisao je za ovu priliku i prikaze dva poslednja Živkovićeva romana – Pisac u najam i Pet dunavskih čuda. (Za ovaj potonji smatra da je „jedno od najznačajnijih ostvarenja svekolike svetske književnosti na početku dvadeset prvog veka...”.) Temat se okončava pričom „Susret pred kućom” napisanom naročito za ovu priliku. Izbor iz ovih priloga pojaviće se i u internetskom izdanju časopisa, uz novelu „Čajdžinica”. Živković nam daje na uvid i esej profesora Morisona iz čijeg završnog dela navodimo: „Temeljni optimista, Živković u smehu vidi lek za egzistencijalni očaj koji predstavlja naš usud: rađamo se da bismo umrli, žrtve smo neumoljivosti vremena, neumitnosti entropije, hira slučaja. Smeh nudi mogući odgovor na metafizičko pitanje koje počiva u osnovi njegove svekolike proze: kako možemo da nađemo ispunjenje, čak i radost, suočeni s neizbežnošću smrti? Živkovićeva dela najuputnije je čitati polako, pažljivo, na kakvom tihom mestu – ispijati ih natenane, kao najfinije piće, nipošto lokati kao pivo. Ono najbolje u njegovoj prozi odlikuje se retkim svojstvom koje Hulio Kortasar opisuje kao „virtuozno otvaranje od malog ka velikom, od pojedinačnog i ograničenog ka samoj suštini ljudskog postojanja”. Živkovićevim knjigama pripada mesto u vašoj biblioteci odmah uz tomove Borhesa, Kalvina, Kafke i Poa. Ne stoga što je njegova proza nalik na njihovu; Živković je sui generis, istinski original. Već zato što je njihov književni naslednik – najizvrsniji savremeni majstor umetnosti književne fantastike.”