Teorije bez božje čestice

Veliki hadronski akcelerator proteže se 27 kilometara ispod granica Francuske i Švajcarske i proizvodi energiju koja je većini običnih ljudi nezamisliva. NJegov jedini cilj za sada je pronalaženje Higsovog bozona, takozvane božje čestice, kojom se objašnjava nastanak univerzuma. Nažalost, naučnici koji rade na ovom projektu za sada nemaju sreće u njegovom pronalaženju, a poslednji u nizu neuspeha naveo ih je na razmišljanje da li takva čestica uopšte postoji. Od pokretanja LHC-a 2010. do danas prikupljeni su i analizirani podaci, pri dosad neviđenim energijama od sedam triliona elektronvolti, ali Higsovom bozonu nije pronađen nikakav ozbiljan trag. Obeshrabreni i razočarani rezultatima, naučnici su konačno 22. avgusta, na konferenciji u Mumbaju objavili da se sa 95-postotnom sigurnošću može reći da Higs nije pronađen u području u kojem je tražen - od 145 do 466 milijardi elektronvolti. Važnost „božje čestice“ je stara koliko i samo vreme. Naime, naučnici veruju da je u trenutku Velikog praska, kada je univerzum rođen, postojao momenat savršene simetrije, u kojoj su sve sile bile u apsolutnoj jednakosti. Zato je cilj moderne nauke postao pronalaženje te savršene simetrije, a glavni proboj na tom polju napravio je fizičar Piter Higs, koji je 1964. godine izneo zanimljivost koja je trebalo da objasni kako su dve od četiri energije koje su postojale pri stvaranju univerzuma dobile različite mase. Dokazivanjem ove teorije naučnici bi došli do saznanja kako su sve stvari u svemiru dobile svoju težinu. Ipak, fizičari u CERN-u (koji upravlja LHC-om) nisu još sasvim odustali. Naime, postoji mogućnost da „higs“ postoji na nižim energijama, u pojasu između 114 i 145 milijardi elektronvolti i petopostotna mogućnost da se sakrio negde u pojasu koji je već pretražen u CERN-u. Dakle, rad LHC-a će se nastaviti, bozon će se i dalje tražiti, međutim, svakim danom sve je manje nade da će biti pronađen. To je obradovalo one koji su pokazali izrazitu skepsu i uopšte se ne slažu sa teorijom da Higsov bozon zaista postoji. Jedan od njih je i slavni britanski fizičar Stiven Hoking. Mediji su pre nekoliko godina objavili njegovu izjavu u kojoj se javno opkladio u 100 dolara da LHC, ali i drugi akceleratori nikad neće uspeti da pronađu Higsov bozon, koji se smatra nosiocem mase većine elementarnih čestica. NJegova je tvrdnja izazvala pravu uzbunu u naučnoj zajednici, a škotski fizičar Piter Higs , po kome je bozon dobio ime provokaciju je doživeo kao ličnu uvredu. Tom prilikom Higs je izjavio da Hokingovi proračuni na kojima je utemeljio svoje tvrdnje nisu tačni, kao ni da ideja kojom je vođen nije dobra jer je „pokušao da objedini teorije fizike čestica i gravitacije na način na koji to nijedan teorijski fizičar ne bi smatrao ispravnim”. Nezvanična ispitivanja javnog mnjenja fizičara u poslednjoj deceniji pokazala su da većina njih veruje da tajnoviti bozon postoji i da je samo pitanje vremena kada će ga LHC otkriti. Ipak, ključno pitanje koje sada počinje da brine naučnike nije hoće li izgubiti opkladu, već odakle masa u svemiru ako Higsov bozon ne postoji? Moguće je da će nam za odgovor na ovo pitanje trebati teorije koje će ići dalje od postojećih. Jedna od retkih već postojećih alternativa standardnom modelu jeste takozvana teorija tehnikolora fizičara Stivena Vajnberga prema kojoj se izvorna simetrija u svemiru mogla poremetiti i nekim drugim mehanizmima, a ne samo delovanjem Higsovog bozona, ali će za dokazivanje trebati energija kojoj čak ni LHC nije dorastao, ali gomile novca za astronomski skupe uređaje. Tu je i treća grupa mladih istraživača koji počinju da razvijaju sasvim nove ideje, objašnjava doktor DŽozef Liken iz čikaškog instituta Fermilab. On smatra kako bi mladi teoretičari najviše voleli da vide kako Higsova teorija pada u vodu, kako bi oni sami mogli nešto da izmisle, a ne da rade na nečemu što su pronašle starije generacije. A kako sada stvari stoje mlade generacije istraživača imaju sve veću podršku starijih kolega. Među njima je i nobelovac, profesor DŽordž Smut. On objašnjava kako je Higsova teorija veoma lep model ali da podaci koji dolaze iz eksperimenata nisu dali niti jedan dokaz da je ona tačna. I pored svog ljudskog znanja, fizika koja se bavi česticama na neki način se čini ezoteričnom. Ali otkrića koja su ustanovljena zahvaljujući LHC-u mogu da imaju implikacije koje prevazilaze i samu nauku. Svi znamo da je CERN nastao radi istraživanja korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Mnogi, od starijih naučnika koji su zaposleni u ovom institutu, sećaju se ratova, nestabilnosti, slučajnosti i očaja koji su karakterisali sredinu 20. veka. Ukoliko naučnici u CERN-u budu uspeli da pronađu Higsov bozon na početku ovog veka, to bi poduprlo osnovne principe nauke, a to je da su na samom početku u našem univerzumu vladali lepota i jedinstvo. To je nešto za šta će u najmanju ruku nastaviti da se zalažu. Uzgredno otkriće Globalno zagrevanje i klimatske promene su stvari koje zaokupljuju čitav svet, a nebrojeni eksperimenti koji se sprovode širom sveta uglavnom pokazuju da su ljudi glavni krivci za ove pojave. Međutim, naučnici u CERN-u su došli do novih, iznenađujućih podataka koji se neće svideti onima koji krive ljude za globalno otopljavanje, kao što je nobelovac i bivši američki potpredsednik Al Gor. Pored velikog hadronskog kolajdera oni su sada izgradili i veliku komoru od nerđajućeg čelika u kojoj su uspeli da naprave indentične uslove kao u Zemljinoj atmosferi i došli su do zanimljivog otkrića. Naime, 63 naučnika iz preko 17 zemalja, koji su zaposleni u CERN-u, uspeli su da demonstriraju kako kosmički zraci koji stižu do naše planete unapređuju formacije molekula koji se nalaze u Zemljinoj atmosferi. Ti molekuli, prema njihovim tvrdnjama, prave sve više oblaka, što Zemlju čini oblačnijom, a samim tim i hladnijom.