„Stampedo uvređenih“

U nas, ovih dana čini se, nije bilo ličnosti izuzetne „samosvesti“ koja, najpre, do sebe jako drži, da u javnosti nije na ruskog ambasadora u Srbiji, g. Konuzina, sručila salve svog odijuma. Kolumnisti, komentatori, analitičari, civilnjaci, Sorošove babe i evroatlantoidni invalidi, obrušavajući se na ambasadorovo detronizovanje „diplomatske etikecije“, „raskrinkali“ su tajni a pravi smisao njegovog istupa, vidno razočarani što naš vladajući režim nije promptno „demarširao“ Medvedevu „nečuveno“ ponašanje njegovog oficijelnog „zastupnika“ u Beogradu. Te iste osobe, povređenog ponosa i narušene sujete, ćutale su kao zalivene, uz neskrivene znakove odobravanja, kada su, nedavno, ambasadori SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske (Polt, Manter, Vordsvort, Cobel, Teral) na konferencijama za štampu, u intervjuima i u autorskim tekstovima, obnarodovanim u domaćim glasilima, delili lekcije srpskom narodu i njegovoj vlasti, prema kojima je Konuzinovo „nepočinstvo“ obična, laka muzika.