19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Tekst o poznatim ženama koje se u nevladinim organizacijama bore za ljudska prava - i o kojima većina građana Srbije nema lepo mišljenje - novinarka M. Milosavljević završava rečima - “velika je vrednost... kad pojedinac ima hrabrost da se suprotstavi većinskom mišljenju. To je nešto što bi svako društvo moralo da neguje...”. Tačno. Ipak, uz dve važne napomene. Prvo, to je vrednost samo ako pojedinac koji se suprotstavlja većinskom mišljenju ne dobija za to pare, i drugo, svako društvo bi to moralo da neguje ali u sopstvenoj državi a ne u tuđim državama. Nažalost, sa pomenutim damama - Vučo, Kandić, Biserko, Pavićević to nije slučaj, i zato je normalno što većina građana u Srbiji o njima misli onako kako misli. Za posao zaštite ljudskih prava - kako sama gospođa Vučo naziva taj angažman - ove žene su plaćene, i to vrlo dobro. Prosečna primanja u nevladinim organizacijama su od 500 evra pa naviše. Pare za posao zaštite ljudskih prava u državi Srbiji one dobijaju od država u kojima još uvek postoji smrtna kazna, u čije zatvore ne može da uđe nijedna međunarodna komisija, koje pitanje manjina rešavaju putem rezervata.
Vladimir Milanović,
Beograd
